Давид упути Господу речи ове песме кад га Господ избави из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове. Он каза:
„Господ је стена моја,
утврђење моје и спасење моје.
Бог је стена моја, у њега се уздам,
штит мој, рог спасења мога,
Снага моја и уточиште моје,
спасилац мој који ме избавља из невоље.
Призивам Господа, којег треба славити,
избавља ме од непријатеља.
Валови смрти ме окружише,
бујице демонске уплашише ме.
Конопци адски везаше ме,
замке смрти стегоше ме.
У невољи својој призвах Господа,
завапих Богу своме.
Он чу глас мој из станишта свога
и вапај мој допре до ушију његових.
Земља се потресе и задрхта,
темељи небеса се уздрмаше,
покренуше се јер се он разгневи.
Из ноздрва његових сукну дим,
из уста његових огањ који прождире,
живи жар је пламтео од њега.
Он сави небеса и сиђе,
под ногама му облаци тамни.
На херувимима је лебдео и летео,
доплови на крилима ветра.
Развуче таму око себе као колибу,
црне воде и облаке тамне.
Од сјаја пред њим
распламса се жар живи.
Господ с небеса загрме,
Свевишњи пусти глас свој.
Одапе стреле и распрши их,
баци муње и разасу их.
Показа се дно морско
и темељи света открише се
од страшне претње Господње
и духа гнева његовог.
Тада ме он с висине прихвати
из силних вода извуче ме.
Избави ме од непријатеља мог силног,
од противника који су били јачи од мене.
Они навалише на мене у дан невоље моје,
али ме Господ заштити.
Изведе ме на чистину,
избави ме јер ме воли.
Даде ми Господ по праведности мојој,
по чистоти руку мојих награди ме.
Држао сам се путева Господњих,
не удаљих се од Бога свога.
Све заповести његове су преда мном
законе његове нисам одбацио.
Био сам непорочан пред њим,
чувао сам се од грешности своје.
Господ ми даде по праведности мојој,
чистоћа моја пред очима му је.
Милостивима си милостив,
постојанима си постојан.
Са чистим си чист,
изопаченог обараш.
Спасаваш народ напаћен,
обараш очи охолом.
Ти си светиљка моја, Господе,
Господ обасјава таму моју.
С тобом разбијам чете
с Богом својим прескачем зидине.
Божји пут је непорочан,
Реч Господња је истинита.
Он је штит свима
који се уздају у њега.
Ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим Бога нашег?
Бог ме снажи силом
и води ме путем чистим.
Чини ноге моје као у јелена
и поставља ме на висине моје.
Учи руке моје боју
и мишице да затежу лук бронзани.
Дајеш ми штит спасења свог,
доброта твоја ме узвисује.
Продужујеш ми кораке пода мном
и колена ми не клецају.
Гоним непријатеље своје и уништавам
и не враћам се док их не истребим.
Ударам их и обарам да не устану,
падају под ноге моје.
Ти ми дајеш снагу за борбу,
оборио си оне који устају на мене.
Отерао си непријатеље моје преда мном,
уништио сам оне који ме мрзе.
Они се осврћу, нема им помоћи,
вапе Господу, он их не слуша.
Распрших их као прах земаљски,
згазих их као блато на улици.
Ти си ме избавио од буне народа мога,
поставио си ме на чело варварима,
народ који нисам видео служи ми.
Туђи синови ми се клањају,
чим чују послушају ме.
Туђи синови вену,
дрхте док излазе из градова својих.
Нека је жив Господ!
Нека је благословена стена моја!
Нека се узвиси Бог спасења мог!
Он је Бог који ми даје освету,
народе ми покорава.
Он ме избавља од непријатеља мојих.
Уздижеш ме над онима који устају на мене
и ослобађаш ме од човека силника.
Зато те славим, Господе, међу варварима,
и певам имену твом.
Његовом цару даје спасење велико
и чини милост помазанику свом Давиду
и потомству његовом заувек.”