2. Knjiga Samuilova 2:18-32
2. Knjiga Samuilova 2:18-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Онде су била три сина Серујина: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био брзоног као срна у пољу. Асаило потера Авенира не гледајући ни десно ни лево, иза Авенира. Авенир се обазре и упита: „Јеси ли то ти, Асаило?” Он одговори: „Ја сам!” Тада му Авенир рече: „Скрени десно или лево! Ухвати неког од тих момака и узми себи одору.” Међутим, Асаило не хтеде да скрене од њега. Авенир опет рече говорећи: „Уклони се од мене! Зашто да те саставим са земљом? Како бих изашао на очи брату твоме Јоаву?” Међутим, он не хтеде да одступи. Тада му Авенир зари дршку копља у трбух, тако да му копље изађе на леђа. Ту он паде и издахну. Сви који су прошли поред места на којем је пао и погинуо Асаило заустављали су се. Јоав и Ависај потераше Авенира. Кад је сунце зашло, дођоше до брда Аме, које је према Гији, на путу ка пустињи гаваонској. Синови Венијаминови се скупише око Авенира, сврсташе у чету и стадоше на врх брда. Тада Авенир довикну Јоаву говорећи: „Зар да мач вечито прождире? Зар не знаш да ће крај бити горак? Зашто не кажеш народу да се окани своје браће?” Јоав одговори: „Тако Бог био жив! Да то ниси казао, народ би до ујутру гонио своју браћу.” Тада Јоав дуну у рог и стаде сва војска. Престаде да гони Израиљце и прекинуше бој. Авенир и његови људи ишли су целу ноћ кроз јорданску долину. Пређоше Јордан, прођоше Витрон и дођоше у Маханајим. Кад је Јоав престао да гони Авенира, он скупи војску. Од Давидових људи није било њих деветнаест и Асаило. Слуге Давидове су побиле три стотине шездесет синова Венијаминових, а Авенирових људи који погибоше. Асаила узеше и сахранише у гроб оца његовог у Витлејему. Јоав и његови људи ишли су целу ноћ и, кад је свануло, стигли су у Хеврон.
2. Knjiga Samuilova 2:18-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тамо су била три Церујина сина: Јоав, Авишај и Асаел. Асаел је био брз као газела, па он појури за Авнером, не скрећући ни лево ни десно док га је гонио. Авнер се осврну и упита: »Јеси ли то ти, Асаеле?« »Јесам«, одговори он. Тада му Авнер рече: »Скрени десно или лево. Ухвати неког младића, па њему отми оружје.« Али Асаел не хтеде да престане да га гони. Авнер поново опомену Асаела: »Престани да ме гониш! Што да те убијем? Како бих онда могао да изађем на очи твом брату Јоаву?« Асаел опет одби да прекине потеру, па му Авнер зари задњи крај свога копља у трбух. Копље Асаелу изађе на леђа и он паде и остаде на месту мртав. Ко год је наишао на место где је Асаел пао и умро, застао је. Али Јоав и Авишај наставише потеру за Авнером и у сутон стигоше до брда Аме близу Гије, на путу према гивонској пустињи. Тада се Венијаминовци окупише иза Авнера, саставише чету и заузеше положај на врху једног брда. Авнер довикну Јоаву: »Зар треба довека да нас прождире мач? Зар не схваташ да ће се ово горко завршити? Колико ћеш још чекати да наредиш својим људима да престану да гоне своју сабраћу?« »Тако ми Бога живога«, одврати Јоав, »да ниси проговорио, моји људи би наставили да гоне своју сабраћу до јутра.« Онда Јоав дуну у овнујски рог, и сва његова војска се заустави – више нису гонили Израел ни борили се. Авнер и његови људи су целу ту ноћ ишли кроз Араву. Прешли су преко реке Јордан, продужили кроз цео Битрон и стигли у Маханајим. Јоав се врати из потере за Авнером и окупи сву војску. Осим Асаела, недостајало је деветнаест Давидових војника. Давидове слуге убиле су три стотине шездесет Венијаминоваца који су били с Авнером. Асаела узеше, па га сахранише у гробници његовог оца у Витлејему. Потом су Јоав и његови војници ходали целу ноћ и стигли у Хеврон пред свитање.
2. Knjiga Samuilova 2:18-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Tamo su bila i trojica Serujinih sinova: Joav, Avisaj i Asailo. Asailo je bio hitrih nogu kao srna u polju. Asailo je gonio Avenira; bio mu je za petama, ne skrećući ni desno ni levo. Opazivši ga iza sebe, Avenir mu reče: „Jesi li to ti, Asailo?“ „Ja sam“ – odgovori on. Avenir mu reče: „Skreni desno ili levo, pa uhvati jednog od momaka i uzmi njegovo oružje.“ Ali Asailo nije hteo da prestane da ga goni. Avenir je opet rekao Asailu: „Prestani da me goniš! Zašto da te sastavim sa zemljom? Kako onda da pogledam tvom bratu Joavu u lice?“ Pošto je Asailo to odbio, Avenir ga je tako udario zadnjim delom koplja, da mu je koplje prošlo kroz leđa. Asailo je pao tamo i umro na mestu. Ko god je došao na mesto gde je Asailo pao i umro, zaustavio bi se. Joav i Avisaj su i dalje gonili Avenira. Sunce je bilo na zalasku kad su došli do Ame, koja je nasuprot Gije, na putu prema gavaonskoj pustinji. Venijaminovci su se svrstali oko Avenira u jednu četu i zaustavili se na vrhu jedne uzvišice. Tada Avenir doviknu Joavu i reče: „Zar će mač doveka proždirati? Zar ne vidiš da će ishod biti poguban? I koliko će još proći dok ne kažeš narodu da prestane da goni svoju braću?“ Joav reče na to: „Živoga mi Boga, da nisi progovorio, narod bi nastavio da goni svoju braću sve do sledećeg jutra.“ Tada je Joav zatrubio u trubu, pa je sav narod stao; nisu više gonili Izrailja, i nisu se više borili. Avenir i njegovi ljudi su cele te noći hodali kroz Aravu, pa su prešli preko Jordana. Zatim su prošli sav Vitron i došli u Mahanajim. A Joav se vratio iz potere za Avenirom. Kad je okupio sav narod, primetili su da nedostaje devetnaest Davidovih slugu, i Asailo. Davidove sluge su, pak, pobile tri stotine šezdeset Venijaminovaca, koji su bili Avenirovi ljudi. A Asaila su odneli i sahranili ga u pećini njegovog oca u Vitlejemu. Joav i njegovi ljudi su hodali cele noći i došli u Hevron kad je svanuo dan.
2. Knjiga Samuilova 2:18-32 Нови српски превод (NSP)
Тамо су била и тројица Серујиних синова: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био хитрих ногу као срна у пољу. Асаило је гонио Авенира; био му је за петама, не скрећући ни десно ни лево. Опазивши га иза себе, Авенир му рече: „Јеси ли то ти, Асаило?“ „Ја сам“ – одговори он. Авенир му рече: „Скрени десно или лево, па ухвати једног од момака и узми његово оружје.“ Али Асаило није хтео да престане да га гони. Авенир је опет рекао Асаилу: „Престани да ме гониш! Зашто да те саставим са земљом? Како онда да погледам твом брату Јоаву у лице?“ Пошто је Асаило то одбио, Авенир га је тако ударио задњим делом копља, да му је копље прошло кроз леђа. Асаило је пао тамо и умро на месту. Ко год је дошао на место где је Асаило пао и умро, зауставио би се. Јоав и Ависај су и даље гонили Авенира. Сунце је било на заласку кад су дошли до Аме, која је насупрот Гије, на путу према гаваонској пустињи. Венијаминовци су се сврстали око Авенира у једну чету и зауставили се на врху једне узвишице. Тада Авенир довикну Јоаву и рече: „Зар ће мач довека прождирати? Зар не видиш да ће исход бити погубан? И колико ће још проћи док не кажеш народу да престане да гони своју браћу?“ Јоав рече на то: „Живога ми Бога, да ниси проговорио, народ би наставио да гони своју браћу све до следећег јутра.“ Тада је Јоав затрубио у трубу, па је сав народ стао; нису више гонили Израиља, и нису се више борили. Авенир и његови људи су целе те ноћи ходали кроз Араву, па су прешли преко Јордана. Затим су прошли сав Витрон и дошли у Маханајим. А Јоав се вратио из потере за Авениром. Кад је окупио сав народ, приметили су да недостаје деветнаест Давидових слугу, и Асаило. Давидове слуге су, пак, побиле три стотине шездесет Венијаминоваца, који су били Авенирови људи. А Асаила су однели и сахранили га у пећини његовог оца у Витлејему. Јоав и његови људи су ходали целе ноћи и дошли у Хеврон кад је свануо дан.
2. Knjiga Samuilova 2:18-32 Sveta Biblija (SRP1865)
A ondje bijahu tri sina Serujina: Joav i Avisaj i Asailo. A Asailo bijaše lak na nogu kao srna u polju; I potjera Asailo Avenira, i ne svrnu ni nadesno ni nalijevo iza Avenira. I Avenir obazre se natrag i reèe: jesi li ti, Asailo? A on reèe: ja sam. A Avenir mu reèe: svrni nadesno ili nalijevo, i uzmi jednoga od tijeh momaka, i skini odoru s njega. Ali ne htje Asailo svrnuti iza njega. I Avenir opet reèe Asailu: otstupi od mene; zašto da te sastavim sa zemljom? i kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega? Ali on ne htje otstupiti; i Avenir ga udari kopljem pod peto rebro, i izaðe mu koplje na leða, te on pade ondje i umrije na mjesto. I ko god doðe na ono mjesto gdje pade i pogibe Asailo, ustavljaše se. Ali Joav i Avisaj potjeraše Avenira, i sunce zaðe kad doðoše do brda Ame, koja je prema Giji na putu u pustinju Gavaonsku. I skupiše se sinovi Venijaminovi za Avenirom, te se naèini èeta, i stadoše na vrh jednoga brda. I Avenir viknu Joava i reèe: hoæe li maè proždirati dovijeka? ne znaš li da jadi bivaju napošljetku? zašto veæ ne kažeš narodu da se proðu braæe svoje? A Joav reèe: tako živ bio Bog, da nijesi kazao, narod bi još jutros otišao, nijedan ne bi tjerao brata svojega. Tada zatrubi Joav u trubu, i ustavi se sav narod i prestaše tjerati Izrailja, i ne biše se više. I tako Avenir i ljudi njegovi idoše preko polja cijelu onu noæ, i prijeðoše preko Jordana, i prošavši sav Vitron doðoše u Mahanajim. A Joav se vrati od Avenira, i kad skupi sav narod, ne bješe od sluga Davidovijeh devetnaest ljudi i Asaila. Ali sluge Davidove pobiše sinova Venijaminovijeh, ljudi Avenirovijeh, tri stotine i šezdeset ljudi, koji izgiboše. A Asaila uzeše i pogreboše u grobu oca njegova koji bijaše u Vitlejemu. I Joav i ljudi njegovi idoše svu noæ, i osvanuše u Hevronu.