2. Knjiga Samuilova 13:21-39
2. Knjiga Samuilova 13:21-39 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Цар Давид чу све и веома се разљути. Авесалом није разговарао са Амноном ни лепо ни ружно. Авесалом је мрзео Амнона што му је осрамотио сестру. После две године Авесалом је стризао овце у Вал-Асору код Јефрема. Он позва све цареве синове. Авесалом дође цару и рече му: „Ево, слуга твој стриже овце. Нека пође цар и слуге његове слуги твом.” Цар одговори Авесалому: „Немој, сине мој. Не треба сви да дођемо па да ти будемо на терету.” Иако је овај наваљивао, он не хтеде поћи, него га благослови. Тада Авесалом рече: „Кад ти нећеш, нека пође с нама мој брат Амнон.” Цар га упита: „Зашто да он иде с тобом?” Међутим, Авесалом навали на њега, тако да он посла Амнона и све царске синове с њим. Тада Авесалом заповеди својим момцима говорећи: „Пазите! Кад се Амнону развесели срце од вина и ја вам викнем: ‘Убијте Амнона!’, тада га погубите! Не бојте се, зар вам не заповедам ја? Охрабрите се, будите јунаци!” Авесаломови момци учинише Амнону онако како им је Авесалом заповедио. Тада скочише сви цареви синови, појахаше сваки своју мазгу и побегоше. Док су они још били на путу, дође глас Давиду: „Авесалом је побио све цареве синове! Ниједан није остао!” Цар устаде, раздра одећу своју и баци се на земљу. Све његове слуге око њега раздраше одећу своју. Тада Јонадав, син Давидовог брата Саме, одговори и рече: „Нека не говори господар мој да су побијени момци, синови цареви. Погинуо је само Амнон. То је Авесалом наумио од дана кад је овај силовао његову сестру Тамару. Сад нека цар, господар мој, не мисли у срцу свом и нека не говори да су сви цареви синови погинули. Само је Амнон погинуо. Авесалом је побегао.” Момак на стражи подиже очи своје и угледа мноштво људи како силази иза њега с брда. Јонадав рече цару: „Ено синова царевих! Како је рекао слуга твој, тако се и збило.” Тек што то рече, дођоше цареви синови и гласно заплакаше. И цар и све слуге његове заплакаше веома гласно. Авесалом побеже и отиде Талмају, сину Амијудовом, цару гесурском. Давид је стално туговао за сином својим. Кад је Авесалом побегао и дошао у Гесур, остао је онде три године. Цар Давид је престао да се љути на Авесалома јер се помирио са Амноновом смрћу.
2. Knjiga Samuilova 13:21-39 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је цар Давид чуо све што се догодило, силно се наљути. А Авесалом више није говорио с Амноном, јер га је мрзео што је напаствовао његову сестру Тамару. Две године касније, када је стригао овце у Ваал-Хацору, близу границе Ефрема, Авесалом позва све цареве синове да дођу онамо. Он оде цару и рече: »Ено моји стригачи су почели да раде. Хоће ли цар и његови службеници да иду онамо са мном, твојим слугом?« »Не, сине«, одговори цар. »Не треба сви да идемо. Само бисмо ти били на терет.« И, иако га је Авесалом наговарао, он не хтеде да иде, него га благослови. Тада Авесалом рече: »Ако ти нећеш, онда те молим да пустиш мога брата Амнона да иде с нама.« А цар га упита: »Зашто да он иде с тобом?« Али, пошто је Авесалом наваљивао, он пусти и Амнона и све друге цареве синове да иду с њим. Авесалом заповеди својим слугама: »Слушајте: Кад се Амнон орасположи од вина и ја вам кажем: ‚Нападните Амнона‘, ви га убијте. Не бојте се. Ја сам тај који вам то наређује. Будите јаки и храбри.« Тако Авесаломове слуге урадише с Амноном како им је он заповедио. На то сви цареви синови устадоше, узјахаше своје мазге и побегоше. Док су они још били на путу кући, Давида известише: »Авесалом је побио све цареве синове – ниједан није остао жив.« Цар устаде, раздре своју одећу и леже на земљу. А и сви његови службеници раздреше своју одећу, па су стајали крај њега. Тада Јонадав, син Давидовог брата Шиме, рече: »Господару, не треба да мислиш да су побили све цареве синове – мртав је само Амнон. Авесалом је одлучио да то учини још оног дана када је Амнон напаствовао његову сестру Тамару. Зато нека те не брине то што су те известили да су сви цареви синови мртви. Само је Амнон мртав.« У међувремену, Авесалом побеже. Слуга који је био на стражи спази много људи на путу западно од себе како се спуштају низ обронак једног брда, па оде и рече цару: »Видим неке људе у правцу Хоронајима, на обронку брда.« Тада Јонадав рече цару: »Ето видиш, цареви синови су овде. Било је баш као што сам ти рекао.« Само што је то изговорио, цареви синови уђоше, гласно плачући. А горко заплакаше и цар и сви његови службеници. Авесалом побеже к Талмају сину Амихудовом, цару Гешура. А цар Давид је оплакивао свога сина сваки дан. Када је побегао у Гешур, Авесалом је тамо остао три године. Пошто је преболео Амнонову смрт, цар поче да чезне за Авесаломом.
2. Knjiga Samuilova 13:21-39 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je car David čuo o svemu ovome, veoma se razgnevio. Avesalom nije rekao Amnonu ni reč, ni dobru ni lošu. Naime, Avesalom je mrzeo Amnona zato što je obeščastio njegovu sestru Tamaru. Dve godine kasnije Avesalom je strigao ovce u Val-Asoru kod Jefrema, pa je pozvao sve careve sinove. Avesalom dođe k caru i reče: „Evo, sad se strižu ovce tvome sluzi; neka car i njegove sluge izvole da dođu sa slugom tvojim.“ Car odgovori Avesalomu: „Ne, sine moj, nemoj da idemo svi, da ti ne budemo na teret.“ Avesalom ga je uporno molio, ali on nije hteo. Ipak, blagoslovio ga je. Tada Avesalom reče: „Ako ti nećeš, neka moj brat Amnon pođe sa nama.“ Car mu reče: „Zašto da ide s tobom?“ No, pošto ga je Avesalom uporno molio, poslao je Amnona i sve careve sinove. Tada Avesalom naredi svojim momcima: „Pazite! Kad se Amnon razveseli od vina, a ja vam kažem: ’Udarite Amnona!’, tada ga ubijte. Ne bojte se! Nisam li vam ja to zapovedio? Budite hrabri i junačni!“ Avesalomovi momci učiniše Amnonu kako im je Avesalom naredio. A svi carevi sinovi ustadoše, uzjahaše svaki svoju mazgu i pobegoše. Dok su oni bili na putu, došla je vest do cara: „Avesalom je pobio sve careve sinove, te ni jedan nije preživeo.“ Tada je car razderao svoju odeću i legao na zemlju, i sve njegove sluge su stajale razderane odeće. Ali Jonadav, sin Šime, Davidovog brata, reče: „Neka moj gospodar ne misli da su pobijeni svi mladići – carevi sinovi; mrtav je samo Amnon. Naime, Avesalom se zarekao da će to učiniti onog dana kad je Amnon obeščastio njegovu sestru Tamaru. Zato neka se moj gospodar, car, ne uznemirava, misleći da su svi carevi sinovi mrtvi; samo je Amnon mrtav.“ Međutim, Avesalom je pobegao. A kad je momak koji je osmatrao pogledao, video je veliko mnoštvo kako ide putem iza njega, padinom planine. Jonadav reče caru: „Evo, dolaze carevi sinovi; ispalo je onako kako je tvoj sluga rekao.“ Tek što je on dovršio, došli su carevi sinovi i glasno zaplakali. Gorko su plakali i car i njegove sluge. A Avesalom je pobegao Talmaji, sinu Amijuda, cara gesurskog. David je, pak, svaki dan žalio za svojim sinom. Pošto je Avesalom pobegao u Gesur, ostao je tamo tri godine. Kad se utešio zbog Amnonove smrti, car je čeznuo za Avesalomom.
2. Knjiga Samuilova 13:21-39 Нови српски превод (NSP)
Кад је цар Давид чуо о свему овоме, веома се разгневио. Авесалом није рекао Амнону ни реч, ни добру ни лошу. Наиме, Авесалом је мрзео Амнона зато што је обешчастио његову сестру Тамару. Две године касније Авесалом је стригао овце у Вал-Асору код Јефрема, па је позвао све цареве синове. Авесалом дође к цару и рече: „Ево, сад се стрижу овце твоме слузи; нека цар и његове слуге изволе да дођу са слугом твојим.“ Цар одговори Авесалому: „Не, сине мој, немој да идемо сви, да ти не будемо на терет.“ Авесалом га је упорно молио, али он није хтео. Ипак, благословио га је. Тада Авесалом рече: „Ако ти нећеш, нека мој брат Амнон пође са нама.“ Цар му рече: „Зашто да иде с тобом?“ Но, пошто га је Авесалом упорно молио, послао је Амнона и све цареве синове. Тада Авесалом нареди својим момцима: „Пазите! Кад се Амнон развесели од вина, а ја вам кажем: ’Ударите Амнона!’, тада га убијте. Не бојте се! Нисам ли вам ја то заповедио? Будите храбри и јуначни!“ Авесаломови момци учинише Амнону како им је Авесалом наредио. А сви цареви синови устадоше, узјахаше сваки своју мазгу и побегоше. Док су они били на путу, дошла је вест до цара: „Авесалом је побио све цареве синове, те ни један није преживео.“ Тада је цар раздерао своју одећу и легао на земљу, и све његове слуге су стајале раздеране одеће. Али Јонадав, син Шиме, Давидовог брата, рече: „Нека мој господар не мисли да су побијени сви младићи – цареви синови; мртав је само Амнон. Наиме, Авесалом се зарекао да ће то учинити оног дана кад је Амнон обешчастио његову сестру Тамару. Зато нека се мој господар, цар, не узнемирава, мислећи да су сви цареви синови мртви; само је Амнон мртав.“ Међутим, Авесалом је побегао. А кад је момак који је осматрао погледао, видео је велико мноштво како иде путем иза њега, падином планине. Јонадав рече цару: „Ево, долазе цареви синови; испало је онако како је твој слуга рекао.“ Тек што је он довршио, дошли су цареви синови и гласно заплакали. Горко су плакали и цар и његове слуге. А Авесалом је побегао Талмаји, сину Амијуда, цара гесурског. Давид је, пак, сваки дан жалио за својим сином. Пошто је Авесалом побегао у Гесур, остао је тамо три године. Кад се утешио због Амнонове смрти, цар је чезнуо за Авесаломом.
2. Knjiga Samuilova 13:21-39 Sveta Biblija (SRP1865)
I car David èuvši sve ovo razgnjevi se vrlo. Avesalom pak ne govoraše s Amnonom ni ružno ni lijepo; jer Avesalom mržaše na Amnona što mu osramoti sestru Tamaru. A poslije dvije godine kad se strizijahu ovce Avesalomove u Val-Asoru, koji je kod Jefrema, on pozva sve sinove careve. I doðe Avesalom k caru i reèe mu: evo, sad se strigu ovce sluzi tvojemu; neka poðe car i sluge njegove sa slugom svojim. Ali car reèe Avesalomu: nemoj, sine, nemoj da idemo svi, da ti ne budemo na tegotu. I premda navaljivaše, opet ne htje iæi, nego ga blagoslovi. A Avesalom reèe: kad ti neæeš, a ono neka ide s nama Amnon brat moj. A car mu reèe: što da ide s tobom? Ali navali Avesalom na nj, te pusti s njim Amnona i sve sinove carske. Tada Avesalom zapovjedi momcima svojim govoreæi: pazite, kad se srce Amnonu razveseli od vina, i ja vam reèem: ubijte Amnona; tada ga ubijte; ne bojte se, jer vam ja zapovijedam, budite slobodni i hrabri. I uèiniše s Amnonom sluge Avesalomove kako im zapovjedi Avesalom. Tada ustaše svi sinovi carevi i pojahaše svak svoju mazgu i pobjegoše. A dokle još bijahu na putu, doðe glas Davidu da je Avesalom pobio sve sinove careve, da nije ostao od njih nijedan. Tada ustavši car razdrije haljine svoje, i leže na zemlju, i sve sluge njegove koje stajahu oko njega razdriješe haljine svoje. A Jonadav sin Same brata Davidova progovori i reèe: neka ne govori gospodar moj da su pobili svu djecu, careve sinove; poginuo je samo Amnon, jer Avesalom bješe tako naumio od onoga dana kad Amnon osramoti Tamaru sestru njegovu. Neka dakle car gospodar moj ne misli o tom u srcu svojem govoreæi: svi sinovi carevi pogiboše; jer je samo Amnon poginuo. A Avesalom pobježe. A momak na straži podiže oèi svoje i ugleda, a to mnogi narod ide k njemu pokraj gore. I Jonadav reèe caru: evo idu sinovi carevi; kao što je kazao sluga tvoj, tako je bilo. I kad izreèe, a to sinovi carevi doðoše, i podigavši glas svoj plakaše; a i car i sve sluge njegove plakaše vrlo. Avesalom pak pobježe i otide k Talmaju sinu Amijudovu caru Gesurskom. A David plakaše za sinom svojim svaki dan. A kad Avesalom uteèe i doðe u Gesur, osta ondje tri godine. Potom zaželje car David otiæi k Avesalomu, jer se utješi za Amnonom što pogibe.