2. Knjiga Samuilova 12:19-25
2. Knjiga Samuilova 12:19-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Давид примети да слуге његове шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Је ли умрло дете?” Они одговорише: „Умрло је.” Тада Давид устаде са земље, уми се, намаза се и промени одећу. Потом оде у храм Господњи и помоли се. Затим се врати у дом свој, затражи да му донесу да једе и поједе. Слуге његове га упиташе: „Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао. Кад је дете умрло, устајеш да једеш?!” Он одговори: „Док је дете било живо, постио сам и плакао јер сам мислио: ‘Ко зна? Можда ће се Господ смиловати на мене да дете остане живо.’ Сад је умрло. Зашто да постим? Могу ли да га повратим? Ја ћу отићи њему, а оно се неће вратити мени.” Потом Давид утеши жену своју Витсавеју. Приђе јој и леже с њом. Она роди сина и он му надену име Соломон. Он је био драг Господу и преко пророка Натана по Божјој вољи назва га Једидија.
2. Knjiga Samuilova 12:19-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Давид примети да његови службеници нешто шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. »Је ли дете умрло?« упита их он. »Јесте«, одговорише они, »умрло је.« Тада Давид устаде са земље. Када се опрао, намазао помашћу и пресвукао, оде и поклони се у Дому ГОСПОДЊЕМ. Онда уђе у своју палату, где затражи да му донесу хране, па је јео. Његови службеници га упиташе: »Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је умрло, ти си устао и једеш!« А он одговори: »Да, док је дете још било живо, постио сам и плакао. Мислио сам: ‚Ко зна? Можда ће ми се ГОСПОД смиловати и пустити дете да живи.‘ Али зашто да постим сад кад је умрло? Могу ли да га вратим? Ја ћу отићи њему, али оно се мени неће вратити.« Потом Давид утеши своју жену Витсавеју. Опет је спавао с њом, и она роди сина, коме Давид даде име Соломон. ГОСПОД заволе дечака и зато поручи преко пророка Натана да му се дâ име Једидјах.
2. Knjiga Samuilova 12:19-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je primetio da sluge šapuću, David je shvatio da je dete umrlo. David upita svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“ Oni odgovoriše: „Umrlo je.“ Tada je David ustao sa zemlje, umio se i presvukao u drugu odeću. Zatim je ušao u Dom Gospodnji i poklonio se. Onda je otišao u svoju kuću i tražio da mu iznesu hranu, te je jeo. Njegove sluge mu rekoše: „Zašto ovo radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je dete mrtvo, ti ustaješ i jedeš.“ On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’ Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni.“ David je, zatim, utešio svoju ženu Vitsaveju. On je otišao k njoj i legao s njom, a ona je rodila sina kome je on dao ime „Solomon“. Gospod ga je voleo, pa je to objavio preko proroka Natana, koji mu je, radi Gospoda, dao ime „Jedidija“.
2. Knjiga Samuilova 12:19-25 Нови српски превод (NSP)
Кад је приметио да слуге шапућу, Давид је схватио да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Да ли је дете умрло?“ Они одговорише: „Умрло је.“ Тада је Давид устао са земље, умио се и пресвукао у другу одећу. Затим је ушао у Дом Господњи и поклонио се. Онда је отишао у своју кућу и тражио да му изнесу храну, те је јео. Његове слуге му рекоше: „Зашто ово радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је дете мртво, ти устајеш и једеш.“ Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени.“ Давид је, затим, утешио своју жену Витсавеју. Он је отишао к њој и легао с њом, а она је родила сина коме је он дао име „Соломон“. Господ га је волео, па је то објавио преко пророка Натана, који му је, ради Господа, дао име „Једидија“.
2. Knjiga Samuilova 12:19-25 Sveta Biblija (SRP1865)
A David videæi gdje sluge njegove šapæu meðu sobom, dosjeti se da je umrlo dijete; i reèe David slugama svojim: je li umrlo dijete? A oni rekoše: umrlo je. Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuèe se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet doðe kuæi svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede. A sluge njegove rekoše mu: šta to radiš? dok bijaše dijete živo, postio si i plakao; a kad umrije dijete, ustao si i jedeš. A on reèe: dok dijete bijaše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dijete ostane živo. A sada umrlo je; što bih postio? mogu li ga povratiti? ja æu otiæi k njemu, ali on neæe se vratiti k meni. Potom David utješi Vitsaveju ženu svoju, i otide k njoj, i leže s njom. I ona rodi sina, kojemu nadje ime Solomun. I mio bješe Gospodu. I posla Natana proroka, te mu nadje ime Jedidija, radi Gospoda.