2. Самуило 12:19-25

Давид примети да његови службеници нешто шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. »Је ли дете умрло?« упита их он. »Јесте«, одговорише они, »умрло је.« Тада Давид устаде са земље. Када се опрао, намазао помашћу и пресвукао, оде и поклони се у Дому ГОСПОДЊЕМ. Онда уђе у своју палату, где затражи да му донесу хране, па је јео. Његови службеници га упиташе: »Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је умрло, ти си устао и једеш!« А он одговори: »Да, док је дете још било живо, постио сам и плакао. Мислио сам: ‚Ко зна? Можда ће ми се ГОСПОД смиловати и пустити дете да живи.‘ Али зашто да постим сад кад је умрло? Могу ли да га вратим? Ја ћу отићи њему, али оно се мени неће вратити.« Потом Давид утеши своју жену Витсавеју. Опет је спавао с њом, и она роди сина, коме Давид даде име Соломон. ГОСПОД заволе дечака и зато поручи преко пророка Натана да му се дâ име Једидјах.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na 2. Самуило 12:19-25