2. Knjiga Samuilova 12:15-31
2. Knjiga Samuilova 12:15-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Potom se Natan vratio svojoj kući. A Gospod udari dete koje je Urijina žena rodila Davidu, i ono se teško razboli. David se molio Gospodu za dete; David je postio, pa je ušao u kuću i prenoćio na zemlji. Starešine njegovog doma su stajale oko njega nastojeći da ga podignu sa zemlje, ali on nije hteo, niti je hteo da jede s njima. Sedmoga dana je dete umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu jave da je dete mrtvo, jer su govorili: „Govorili smo mu dok je dete bilo živo, pa nas nije slušao; kako da mu kažemo da je dete umrlo? Učiniće neko zlo.“ Kad je primetio da sluge šapuću, David je shvatio da je dete umrlo. David upita svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“ Oni odgovoriše: „Umrlo je.“ Tada je David ustao sa zemlje, umio se i presvukao u drugu odeću. Zatim je ušao u Dom Gospodnji i poklonio se. Onda je otišao u svoju kuću i tražio da mu iznesu hranu, te je jeo. Njegove sluge mu rekoše: „Zašto ovo radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je dete mrtvo, ti ustaješ i jedeš.“ On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’ Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni.“ David je, zatim, utešio svoju ženu Vitsaveju. On je otišao k njoj i legao s njom, a ona je rodila sina kome je on dao ime „Solomon“. Gospod ga je voleo, pa je to objavio preko proroka Natana, koji mu je, radi Gospoda, dao ime „Jedidija“. Joav je napao Ravu amonsku i zauzeo carski grad. Zatim je poslao glasnike Davidu, rekavši: „Napao sam Ravu i zauzeo gradski vodovod. Stoga, skupi sad narod, opkoli grad i zauzmi ga; inače ću ja osvojiti grad, pa će biti nazvan po meni.“ Skupivši sav narod, David je otišao u Ravu, napao je i osvojio. David je s Molohove glave skinuo krunu s dragim kamenom, koja je bila teška talanat zlata. Staviše je da krasi Davidovu glavu. Iz grada je odneo i vrlo veliki plen. Odveo je i narod koji je živeo u njemu i postavio ga da radi s testerama, gvozdenim pijucima i gvozdenim sekirama, a druge je poslao da rade u ciglanama. Tako je uradio sa svim amonskim gradovima. Potom se David sa svim narodom vratio u Jerusalim.
2. Knjiga Samuilova 12:15-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом Натан оде својој кући. Господ удари дете које је Давиду родила Уријина жена и оно се тешко разболе. Давид се молио Богу за дете. Постио је и, кад би дошао кући, спавао би ноћу на земљи. Управници дома његовог који су стајали око њега хтели су да га подигну са земље, али он не хтеде, нити је хтео да једе с њима. Седмог дана умре дете. Давидове слуге не смедоше да му саопште да је дете умрло. Мислили су: „Ено, док је дете било живо, говорили смо му, а он није хтео да нас послуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће зло!” Давид примети да слуге његове шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Је ли умрло дете?” Они одговорише: „Умрло је.” Тада Давид устаде са земље, уми се, намаза се и промени одећу. Потом оде у храм Господњи и помоли се. Затим се врати у дом свој, затражи да му донесу да једе и поједе. Слуге његове га упиташе: „Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао. Кад је дете умрло, устајеш да једеш?!” Он одговори: „Док је дете било живо, постио сам и плакао јер сам мислио: ‘Ко зна? Можда ће се Господ смиловати на мене да дете остане живо.’ Сад је умрло. Зашто да постим? Могу ли да га повратим? Ја ћу отићи њему, а оно се неће вратити мени.” Потом Давид утеши жену своју Витсавеју. Приђе јој и леже с њом. Она роди сина и он му надену име Соломон. Он је био драг Господу и преко пророка Натана по Божјој вољи назва га Једидија. Јоав нападе на Раву синова Амонових и заузе царски град. Он посла гласнике Давиду и поручи: „Напао сам Раву и заузео сам град на води. Сад ти скупи остали народ, опколи град и заузми га да не бих ја освојио град и дао му своје име.” Давид скупи сав народ, оде до Раве, нападе је и заузе. Њиховом цару узе са главе круну у којој је био таланат злата с драгим каменом и Давид је стави на главу. Из града однесе веома богат плен. Изведе народ који је био у њему и стави га да ради с тестерама, гвозденим будацима, гвозденима секирама и у циглане. Тако исто учини свим градовима синова Амонових. Потом се Давид врати у Јерусалим с целим народом.
2. Knjiga Samuilova 12:15-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Натан отишао кући, ГОСПОД учини да се разболи дете које је Уријина жена родила Давиду. Давид се молио Богу за дете и постио, а увече улазио у кућу и проводио ноћ лежећи на голој земљи. Његови дворани су долазили да га подигну са земље, али он је одбијао, а није хтео ни да једе с њима. Седмога дана, дете умре. Давидови службеници су се плашили да му кажу да је дете умрло, јер су мислили: »И док је дете било живо, говорили смо му, али он није хтео да нас слуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Могао би себи учинити неко зло.« Давид примети да његови службеници нешто шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. »Је ли дете умрло?« упита их он. »Јесте«, одговорише они, »умрло је.« Тада Давид устаде са земље. Када се опрао, намазао помашћу и пресвукао, оде и поклони се у Дому ГОСПОДЊЕМ. Онда уђе у своју палату, где затражи да му донесу хране, па је јео. Његови службеници га упиташе: »Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је умрло, ти си устао и једеш!« А он одговори: »Да, док је дете још било живо, постио сам и плакао. Мислио сам: ‚Ко зна? Можда ће ми се ГОСПОД смиловати и пустити дете да живи.‘ Али зашто да постим сад кад је умрло? Могу ли да га вратим? Ја ћу отићи њему, али оно се мени неће вратити.« Потом Давид утеши своју жену Витсавеју. Опет је спавао с њом, и она роди сина, коме Давид даде име Соломон. ГОСПОД заволе дечака и зато поручи преко пророка Натана да му се дâ име Једидјах. Јоав нападе амонски град Рабу и заузе царску тврђаву, па посла гласнике Давиду с поруком: »Напао сам Рабу и заузео градски водовод. Сада ти окупи остатак војске, па опседни град и освоји га, јер ћу га иначе ја освојити, и биће назван по мени.« Тако Давид окупи сву војску, оде до Рабе, нападе је и освоји. Он узе круну с главе њиховог цара – тешку један талант злата и са драгим каменом на себи – коју му ставише на главу. Из града узе велик плен и изведе из њега народ, коме одреди да ради тестерама, гвозденим пијуцима и секирама и да прави цигле. Тако учини у свим амонским градовима. Потом се са свом војском врати у Јерусалим.
2. Knjiga Samuilova 12:15-31 Нови српски превод (NSP)
Потом се Натан вратио својој кући. А Господ удари дете које је Уријина жена родила Давиду, и оно се тешко разболи. Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи. Старешине његовог дома су стајале око њега настојећи да га подигну са земље, али он није хтео, нити је хтео да једе с њима. Седмога дана је дете умрло. Давидове слуге су се бојале да му јаве да је дете мртво, јер су говорили: „Говорили смо му док је дете било живо, па нас није слушао; како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће неко зло.“ Кад је приметио да слуге шапућу, Давид је схватио да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Да ли је дете умрло?“ Они одговорише: „Умрло је.“ Тада је Давид устао са земље, умио се и пресвукао у другу одећу. Затим је ушао у Дом Господњи и поклонио се. Онда је отишао у своју кућу и тражио да му изнесу храну, те је јео. Његове слуге му рекоше: „Зашто ово радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је дете мртво, ти устајеш и једеш.“ Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени.“ Давид је, затим, утешио своју жену Витсавеју. Он је отишао к њој и легао с њом, а она је родила сина коме је он дао име „Соломон“. Господ га је волео, па је то објавио преко пророка Натана, који му је, ради Господа, дао име „Једидија“. Јоав је напао Раву амонску и заузео царски град. Затим је послао гласнике Давиду, рекавши: „Напао сам Раву и заузео градски водовод. Стога, скупи сад народ, опколи град и заузми га; иначе ћу ја освојити град, па ће бити назван по мени.“ Скупивши сав народ, Давид је отишао у Раву, напао је и освојио. Давид је с Молохове главе скинуо круну с драгим каменом, која је била тешка таланат злата. Ставише је да краси Давидову главу. Из града је однео и врло велики плен. Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама, а друге је послао да раде у цигланама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
2. Knjiga Samuilova 12:15-31 Sveta Biblija (SRP1865)
Potom Natan otide svojoj kuæi. A Gospod udari dijete koje rodi žena Urijina Davidu, te se razbolje na smrt. I David se moljaše Bogu za dijete, i pošæaše se David, i došavši ležaše preko noæ na zemlji. I starješine doma njegova ustaše oko njega da ga podignu sa zemlje, ali on ne htje, niti jede što s njima. A kad bi sedmi dan, umrije dijete; i ne smijahu sluge Davidove javiti mu da je dijete umrlo, jer govorahu: evo, dok dijete bijaše živo, govorasmo mu, pa nas ne htje poslušati; a kako æemo mu kazati: umrlo je dijete? hoæe ga ucvijeliti. A David videæi gdje sluge njegove šapæu meðu sobom, dosjeti se da je umrlo dijete; i reèe David slugama svojim: je li umrlo dijete? A oni rekoše: umrlo je. Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuèe se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet doðe kuæi svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede. A sluge njegove rekoše mu: šta to radiš? dok bijaše dijete živo, postio si i plakao; a kad umrije dijete, ustao si i jedeš. A on reèe: dok dijete bijaše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dijete ostane živo. A sada umrlo je; što bih postio? mogu li ga povratiti? ja æu otiæi k njemu, ali on neæe se vratiti k meni. Potom David utješi Vitsaveju ženu svoju, i otide k njoj, i leže s njom. I ona rodi sina, kojemu nadje ime Solomun. I mio bješe Gospodu. I posla Natana proroka, te mu nadje ime Jedidija, radi Gospoda. A Joav bijuæi Ravu sinova Amonovih, uze carski grad. I posla poslanike k Davidu, i reèe: bih Ravu, i uzeh grad na vodi. Nego sada skupi ostali narod, i stani u oko prema gradu, i uzmi ga, da ga ne bih ja uzeo i moje se ime spominjalo na njemu. I David skupiv sav narod otide na Ravu, i udari na nju, i uze je. I uze caru njihovu s glave krunu, u kojoj bješe talanat zlata, s dragim kamenjem, i metnuše je na glavu Davidu, i odnese iz grada plijen vrlo velik. A narod koji bijaše u njemu izvede i metnu ih pod pile i pod brane gvozdene i pod sjekire gvozdene, i sagna ih u peæi gdje se opeke peku. I tako uèini svijem gradovima sinova Amonovijeh. Potom se vrati David sa svijem narodom u Jerusalim.