Potom se Natan vratio svojoj kući. A Gospod udari dete koje je Urijina žena rodila Davidu, i ono se teško razboli. David se molio Gospodu za dete; David je postio, pa je ušao u kuću i prenoćio na zemlji. Starešine njegovog doma su stajale oko njega nastojeći da ga podignu sa zemlje, ali on nije hteo, niti je hteo da jede s njima.
Sedmoga dana je dete umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu jave da je dete mrtvo, jer su govorili: „Govorili smo mu dok je dete bilo živo, pa nas nije slušao; kako da mu kažemo da je dete umrlo? Učiniće neko zlo.“
Kad je primetio da sluge šapuću, David je shvatio da je dete umrlo. David upita svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“
Oni odgovoriše: „Umrlo je.“
Tada je David ustao sa zemlje, umio se i presvukao u drugu odeću. Zatim je ušao u Dom Gospodnji i poklonio se. Onda je otišao u svoju kuću i tražio da mu iznesu hranu, te je jeo.
Njegove sluge mu rekoše: „Zašto ovo radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je dete mrtvo, ti ustaješ i jedeš.“
On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’ Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni.“
David je, zatim, utešio svoju ženu Vitsaveju. On je otišao k njoj i legao s njom, a ona je rodila sina kome je on dao ime „Solomon“. Gospod ga je voleo, pa je to objavio preko proroka Natana, koji mu je, radi Gospoda, dao ime „Jedidija“.
Joav je napao Ravu amonsku i zauzeo carski grad. Zatim je poslao glasnike Davidu, rekavši: „Napao sam Ravu i zauzeo gradski vodovod. Stoga, skupi sad narod, opkoli grad i zauzmi ga; inače ću ja osvojiti grad, pa će biti nazvan po meni.“
Skupivši sav narod, David je otišao u Ravu, napao je i osvojio. David je s Molohove glave skinuo krunu s dragim kamenom, koja je bila teška talanat zlata. Staviše je da krasi Davidovu glavu. Iz grada je odneo i vrlo veliki plen. Odveo je i narod koji je živeo u njemu i postavio ga da radi s testerama, gvozdenim pijucima i gvozdenim sekirama, a druge je poslao da rade u ciglanama. Tako je uradio sa svim amonskim gradovima. Potom se David sa svim narodom vratio u Jerusalim.