2. Knjiga Samuilova 1:1-27
2. Knjiga Samuilova 1:1-27 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После погибије Саулове Давид се врати пошто је победио Амаличане и остаде у Сиклагу два дана. Трећег дана дође један из Сауловог збора раздеране одеће и прахом посуте главе. Он дође пред Давида, паде на земљу и поклони се. Давид га упита: „Одакле долазиш?” Он одговори: „Утекох из збора Израиљевог.” Давид му рече: „Шта се десило? Кажи ми!” Он рече: „Народ побеже из боја. Много људи паде и погибе. Погибоше и Саул и син његов Јонатан.” Давид рече момку који га извести: „Откуд знаш да су погинули Саул и његов син Јонатан?” Младић који га извести одговори: „Био сам потиснут на Гелвујској гори кад, гле, Саул се наслонио на копље, а кола и коњаници су му се приближавали. Кад се он осврнуо и угледао ме, позва ме. Ја одговорих: ‘Ево ме!’ Он ме упита: ‘Ко си ти?’ Ја му одговорих: ‘Ја сам Амаличанин.’ Тада ми он рече: ‘Приђи ми и убиј ме јер сам у ропцу, а душа је још у мени!’ Ја му приђох и убих га јер сам знао да неће преживети пораз. Затим узех круну с главе његове и наруквицу с руке и, ево, донесох их господару свом.” Тада Давид зграби одећу своју и раздера је, а тако и сви људи који су били с њим. Нарицали су, плакали и постили до вечери за Саулом, сином његовим Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим који изгибоше од мача. Потом Давид упита момка који га је известио: „Одакле си ти?” Он одговори: „Ја сам син дошљака, Амаличанина.” Тада му Давид рече: „Како се ниси бојао да подигнеш руку своју да убијеш помазаника Господњег?” Онда Давид дозва једног од момака својих и рече: „Дођи и убиј га!” Овај га удари и уби га. Давид му добаци: „Нека крв твоја падне на главу твоју. Уста твоја су те оптужила кад си рекао: ‘Ја сам убио помазаника Господњег.’” Тада Давид испева ову тужбалицу за Саулом и Јонатаном, сином његовим. Он нареди да је науче синови Јудини и, ево, записана је у Књизи праведника: „Красото Израиљева! На твојим превојима прободени су! Како падоше јунаци? Не казујте у Гату, не објављујте по улицама аскалонским да се не веселе кћери филистејске, да не ликују кћери необрезаних. Горе гелвујске! Не падала роса на вас, ни киша по вама, ни по њивама родним! Ту је бачен штит јунака, штит Саулов, као да није био помазан уљем! Без крви побијених и без масти јунака није се враћао лук Јонатанов, ни мач Саулов безуспешан. Саул и Јонатан, мили и драги, ни у животу ни у смрти се не раставише! Бржи од орлова беху, јачи од лавова! Кћери израиљске! Оплакујте Саула! Лепо вас је облачио у скерлет и украшавао хаљине накитом златним. Како падоше јунаци усред боја? Како прободоше Јонатана на превојима твојим? Жалим те, брате Јонатане! Волео сам те много! Љубав твоја беше вреднија од љубави женске. Како падоше јунаци и пропаде оружје убојито?!”
2. Knjiga Samuilova 1:1-27 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После Саулове смрти, Давид се, пошто је поразио Амалечане, врати у Циклаг и тамо остаде два дана. Трећега дана дође један човек из Сауловог табора, раздеране одеће и главе посуте земљом. Када је дошао пред Давида, ничице му се поклони. »Одакле долазиш?« упита га Давид. А он одговори: »Умакао сам из Израеловог табора.« »Шта се догодило?« упита га Давид. »Испричај ми!« »Војска је побегла из боја«, одврати човек, »али много војника је и погинуло. И Саул и његов син Јонатан су мртви.« На то Давид упита младића који му је донео вест: »Откуд знаш да су Саул и његов син Јонатан мртви?« »Случајно сам се затекао на гори Гилбои«, одговори младић, »и наишао на Саула. Био је ослоњен на своје копље, а борна кола и коњаници само што нису стигли до њега. Он се окрену и угледа ме, па ме позва, а ја рекох: ‚Молим?‘ Он ме упита: ‚Ко си?‘ а ја му рекох: ‚Амалечанин.‘ Он ми на то рече: ‚Стани над мене и убиј ме! У смртним сам мукама, али сам још жив.‘ Тако ја стадох над њега и убих га, јер сам знао да, онако рањен, неће остати жив. Онда сам скинуо круну с његове главе и наруквицу која му је била на руци, па сам их, ево, донео теби, господару.« На то Давид зграби и раздре своју одећу, а тако учинише и сви људи с њим. Жалили су, плакали и постили до вечери зато што су Саул и Јонатан, ГОСПОДЊА војска и израелски народ пали од мача. Давид упита оног младића који му је донео вест: »Одакле си?« »Ја сам син једног дошљака, Амалечанина«, одговори овај. »Како си се усудио да дигнеш руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ и да га убијеш?« упита га Давид, па позва једнога од својих слугу рекавши: »Дођи и погуби овога!« И слуга га уби. Док је младић умирао, Давид му добаци: »Сâм си крив за своју смрт, јер си сведочио сâм против себе када си рекао: ‚Убио сам помазаника ГОСПОДЊЕГ.‘« Тада Давид испева ову тужбалицу о Саулу и његовом сину Јонатану и рече: »Нека Јудеји уче ову Песму о лŷку.« Та песма је записана у Књизи Јашаревој. »Слава твоја, Израеле, покошена на твојим висовима лежи. О како падоше ратници! Не причај о томе у Гату, не обзнањуј то на улицама Ашкелона, да филистејским кћерима не буде мило, да се не обрадују кћери необрезаних. Ој горе гилбоанске, немале ни росе ни кише, ни њива што принос жртвени рађају, јер на вама је штит ратников окаљан, штит Саулов уљем непремазан. Од крви побијених, од сала ратникâ није се лŷк Јонатанов окретао, нити се мач Саулов враћао ненасићен. Саул и Јонатан, за живота вољени и мили, ни у смрти нису раздвојени. Од орлова беху бржи, од лавова снажнији. Кћери израелске, за Саулом плачите. У скерлет вас је и гиздаво рухо облачио, златним украсима китио вам одећу. О како у боју падоше ратници! На висовима твојим Јонатан покошен лежи. Срце ми се цепа за тобом, Јонатане, брате, много сам те волео. Љубав ми је твоја дивнија била од љубави жена. О како падоше ратници и скрши се бојно оружје!«
2. Knjiga Samuilova 1:1-27 Novi srpski prevod (NSPL)
Nakon Saulove smrti, David se vratio pošto je porazio Amaličane. David je ostao u Siklagu dva dana. A trećeg dana dođe neki čovek iz Saulovog tabora. Odeća mu je bila poderana, a na glavi mu je bila prašina. Kad je došao k Davidu, bacio se pred njegove noge. David mu reče: „Odakle si došao?“ Ovaj mu odgovori: „Pobegao sam iz izrailjskog tabora.“ David ga upita: „Šta se dogodilo? Reci mi!“ Čovek odgovori: „Narod je pobegao iz bitke, i mnogo je od naroda poginulo. Poginuo je i Saul i njegov sin Jonatan.“ David opet upita mladića, koji mu je doneo vest: „Kako znaš da je mrtav Saul i njegov sin Jonatan?“ Mladić, glasnik, odgovori: „Desilo se da sam se našao na gori Gelvuji, a tamo, Saul se naslonio na svoje koplje, a bojna kola i konjanici ga pritisli. Kad se osvrnuo oko sebe, ugledao me je, pa me pozvao. ’Evo me!’ – odazvah se. On me upita: ’Ko si ti?’ ’Ja sam Amaličanin’ – odgovorio sam mu. On mi reče: ’Dođi, pa stani ovde i ubij me, jer me je obuzela smrtna muka, ali je duša još u meni.’ Stao sam nad njim i ubio ga znajući da neće preživeti nakon pada. Potom sam uzeo krunu koja mu je bila na glavi, i narukvicu s njegove ruke, i doneo ih ovde svome gospodaru.“ Tada je David zgrabio svoju odeću i razderao je, a tako i svi ljudi s njim. Jadikovali su, naricali i postili do večeri za Saulom i njegovim sinom Jonatanom, za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim, jer su pali od mača. David reče mladiću koji je doneo vest: „Odakle si?“ Ovaj odgovori: „Ja sam Amaličanin, sin jednog doseljenog stranca.“ David ga upita: „Kako se nisi bojao da usmrtiš pomazanika Gospodnjeg?“ Tada David pozva jednog od momaka i reče mu: „Dođi ovamo i pogubi ga!“ Momak ga udari i ovaj umre. David mu reče: „Tvoja krv na tvoju glavu, jer su tvoja usta svedočila protiv tebe govoreći: ’Ubio sam pomazanika Gospodnjeg.’“ Tada je David ispevao tužbalicu za Saulom i njegovim sinom Jonatanom. Rekao je Judejcima da nauče „Pesmu o luku“, koja je zapisana u Knjizi Pravednika. „Slava tvoja, Izrailju, izgibe na tvojim brdima! Kako padoše junaci? Ne pričajte to u Gatu, ne objavljujte po ulicama Askalona, da se ćerke filistejske ne raduju, da ćerke neobrezanih ne likuju. O, gore gelvujske, ne padala rosa na vas, kiša ne natapala polja prvina! Jer štit junaka tamo je okaljan, štit Saulov nije uljem namazan, već krvlju palih, i salom ratnika. Luk Jonatanov nije ustuknuo, mač Saulov nije se vratio prazan. Saul i Jonatan, u životu voljeni i mili, ni u smrti nisu se rastali. Od orlova behu hitriji, od lavova behu snažniji. Ćerke izrailjske, za Saulom naričite, koji vas je u grimiz i lan odevao, i zlatnim vam nakitom haljine kitio. Kako li junaci padoše usred boja! Jonatan je posečen na tvojim brdima. Duša me boli zbog tebe, Jonatane, moj brate; drag si meni bio veoma, ljubav mi tvoja beše čudesnija od ženske ljubavi. Kako padoše junaci! Kako propade oružje!“
2. Knjiga Samuilova 1:1-27 Нови српски превод (NSP)
Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге. Давид му рече: „Одакле си дошао?“ Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“ Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“ Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“ Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“ Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се. Он ме упита: ’Ко си ти?’ ’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му. Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’ Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“ Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача. Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“ Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“ Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“ Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника. „Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима! Како падоше јунаци? Не причајте то у Гату, не објављујте по улицама Аскалона, да се ћерке филистејске не радују, да ћерке необрезаних не ликују. О, горе гелвујске, не падала роса на вас, киша не натапала поља првина! Јер штит јунака тамо је окаљан, штит Саулов није уљем намазан, већ крвљу палих, и салом ратника. Лук Јонатанов није устукнуо, мач Саулов није се вратио празан. Саул и Јонатан, у животу вољени и мили, ни у смрти нису се растали. Од орлова беху хитрији, од лавова беху снажнији. Ћерке израиљске, за Саулом наричите, који вас је у гримиз и лан одевао, и златним вам накитом хаљине китио. Како ли јунаци падоше усред боја! Јонатан је посечен на твојим брдима. Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате; драг си мени био веома, љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави. Како падоше јунаци! Како пропаде оружје!“
2. Knjiga Samuilova 1:1-27 Sveta Biblija (SRP1865)
A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana, Treæega dana, gle, doðe jedan iz vojske Saulove razdrtijeh haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu pade na zemlju i pokloni se. I reèe mu David: otkuda ideš? A on mu reèe: iz okola Izrailjskoga utekoh. A David mu reèe: šta bi? kaži mi. A on reèe: narod pobježe iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan. A David reèe momku koji mu donese glas: kako znaš da je poginuo Saul i sin mu Jonatan? A momak koji mu donese glas reèe: sluèajno doðoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, kola i konjici približavahu se k njemu. A on obazrevši se natrag ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: evo me. A on mi reèe: ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam. A on mi reèe: pristupi k meni i ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvijem duša u meni. I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da neæe ostati živ pošto pade; i uzeh vijenac carski koji mu bješe na glavi i grivnu koja mu bješe na ruci, i evo donesoh gospodaru svojemu. Tada David zgrabi haljine na sebi i razdrije ih; tako i svi ljudi koji bijahu s njim. I ridaše i plakaše, i postiše do veèera za Saulom i za Jonatanom sinom njegovijem i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevijem što izgiboše od maèa. I reèe David momku koji mu donese glas: odakle si? A on reèe: ja sam sin jednoga došljaka Amalika. Reèe mu David: kako te nije bilo strah podiæi ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjega? I dozva David jednoga izmeðu momaka svojih i reèe: hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umrije. I reèe mu David: krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svjedoèiše na te govoreæi: ja sam ubio pomazanika Gospodnjega. Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom sinom njegovijem, I izgovori, da bi se uèili sinovi Judini luku, i eto je napisano u knjizi istinitoga: Diko Izrailjeva! na tvojim visinama pobijeni su; kako padoše junaci? Ne kazujte u Gatu, i ne razglašujte po ulicama Askalonskim, da se ne vesele kæeri Filistejske i da ne igraju kæeri neobrezanijeh. Gore Gelvujske! ne padala rosa ni dažd na vas, i ne rodilo polje za prinos, jer je tu baèen štit s junaka, štit Saulov, kao da nije pomazan uljem. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vraæao luk Jonatanov, niti je maè Saulov dolazio natrag prazan. Saul i Jonatan, mili i dragi za života, ni na smrti se ne rastaviše; lakši od orlova bijahu. Kæeri Izrailjeve! plaèite za Saulom, koji vas je oblaèio u skerlet lijepo, i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama vašim. Kako padoše junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veæa mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske. Kako padoše junaci, i propade oružje ubojito!