Друга Самуилова 1:1-27

После погибије Саулове Давид се врати пошто је победио Амаличане и остаде у Сиклагу два дана. Трећег дана дође један из Сауловог збора раздеране одеће и прахом посуте главе. Он дође пред Давида, паде на земљу и поклони се. Давид га упита: „Одакле долазиш?” Он одговори: „Утекох из збора Израиљевог.” Давид му рече: „Шта се десило? Кажи ми!” Он рече: „Народ побеже из боја. Много људи паде и погибе. Погибоше и Саул и син његов Јонатан.” Давид рече момку који га извести: „Откуд знаш да су погинули Саул и његов син Јонатан?” Младић који га извести одговори: „Био сам потиснут на Гелвујској гори кад, гле, Саул се наслонио на копље, а кола и коњаници су му се приближавали. Кад се он осврнуо и угледао ме, позва ме. Ја одговорих: ‘Ево ме!’ Он ме упита: ‘Ко си ти?’ Ја му одговорих: ‘Ја сам Амаличанин.’ Тада ми он рече: ‘Приђи ми и убиј ме јер сам у ропцу, а душа је још у мени!’ Ја му приђох и убих га јер сам знао да неће преживети пораз. Затим узех круну с главе његове и наруквицу с руке и, ево, донесох их господару свом.” Тада Давид зграби одећу своју и раздера је, а тако и сви људи који су били с њим. Нарицали су, плакали и постили до вечери за Саулом, сином његовим Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим који изгибоше од мача. Потом Давид упита момка који га је известио: „Одакле си ти?” Он одговори: „Ја сам син дошљака, Амаличанина.” Тада му Давид рече: „Како се ниси бојао да подигнеш руку своју да убијеш помазаника Господњег?” Онда Давид дозва једног од момака својих и рече: „Дођи и убиј га!” Овај га удари и уби га. Давид му добаци: „Нека крв твоја падне на главу твоју. Уста твоја су те оптужила кад си рекао: ‘Ја сам убио помазаника Господњег.’” Тада Давид испева ову тужбалицу за Саулом и Јонатаном, сином његовим. Он нареди да је науче синови Јудини и, ево, записана је у Књизи праведника: „Красото Израиљева! На твојим превојима прободени су! Како падоше јунаци? Не казујте у Гату, не објављујте по улицама аскалонским да се не веселе кћери филистејске, да не ликују кћери необрезаних. Горе гелвујске! Не падала роса на вас, ни киша по вама, ни по њивама родним! Ту је бачен штит јунака, штит Саулов, као да није био помазан уљем! Без крви побијених и без масти јунака није се враћао лук Јонатанов, ни мач Саулов безуспешан. Саул и Јонатан, мили и драги, ни у животу ни у смрти се не раставише! Бржи од орлова беху, јачи од лавова! Кћери израиљске! Оплакујте Саула! Лепо вас је облачио у скерлет и украшавао хаљине накитом златним. Како падоше јунаци усред боја? Како прободоше Јонатана на превојима твојим? Жалим те, брате Јонатане! Волео сам те много! Љубав твоја беше вреднија од љубави женске. Како падоше јунаци и пропаде оружје убојито?!”