2. Knjiga o carevima 7:3-16
2. Knjiga o carevima 7:3-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Пред вратима града била су четири губавца. Они рекоше један другом: „Зашто седимо овде да умремо? Ако кажемо да уђемо у град, глад је у граду, па ћемо помрети, а ако останемо овде, опет ћемо умрети. Хајдемо у положај сиријски! Ако нас оставе у животу – живећемо, а ако нас побију – помрећемо!” Они устадоше у сумрак и пођоше ка сиријским положајима. Они приђоше до краја и, гле, нигде никог. Наиме, Господ је учинио да су се у сиријској војсци зачуле бука кола и коња и вика велике војске, па рекоше један другом: „Ето, цар Израиљев је најмио против нас цареве хетејске и цареве етипатске да нас нападну!” Они се подигоше и побегоше у сумрак, а оставише шаторе своје, коње своје и магарце своје, оставише положај на коме су били да би спасли главе. Кад дођоше губавци до краја положаја, уђоше у један шатор, наједоше се, напише се, покупише из њега сребро и злато и одећу, па одоше да то сакрију. Потом рекоше међу собом: „Не радимо добро. Овај дан је дан радости, а ми ћутимо. Ако сачекамо до сутра, бићемо криви. Зато, хајдемо да јавимо у двор царев!” Они се вратише, дозваше градског стражара и рекоше му: „Отишли смо на положаје сиријске, кад, гле, нигде никог, ни гласа човечјег! Коњи и магарци су повезани, а шатори као што су били.” Овај повика тако да јавише у двор царев. Цар се по ноћи диже и рече слугама својим: „Рећи ћу вам шта су Сиријци урадили. Они знају да ми гладујемо. Зато су напустили положај и сакрили се у пољу. Они мисле: ‘Кад изађу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.’” Тада један од његових слугу одговори и рече: „Нека се, ипак, узме пет коња који су преостали од мноштва коња израиљских, од тог мноштва коња Израиљевих, да их пошаљемо, па да видимо.” Тада узеше двоја коњских кола, цар их посла на положај сиријски и рече: „Идите и извидите.” Они одоше за њима до Јордана и, гле, сав пут је био прекривен одећом и стварима које су Сиријци побацали бежећи. Тада се гласници вратише и известише цара. Потом народ изађе и оплени сиријски положај. Мерица брашна је вредела сикал, а две мерице јечма сикал, као што је Господ и рекао.
2. Knjiga o carevima 7:3-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А на улазу градске капије била су четири губавца. Они рекоше један другом: »Зашто да останемо овде док не умремо? Ако одлучимо да одемо у град – тамо влада глад, па ћемо умрети. А умрећемо и ако останемо овде. Зато хајдемо у арамејски табор и предајмо се. Ако нас поштеде, остаћемо живи, а ако нас убију, умрећемо.« У сумрак устадоше и кренуше у арамејски табор. Када су стигли до руба табора, а оно – нигде никог, јер је ГОСПОД учинио да Арамејци зачују звук борних кола и коњâ и силне војске, па су говорили један другом: »Ено израелски цар је унајмио хетитског и египатског цара да нас нападну!« Тако су се дигли и побегли у сумрак оставивши своје шаторе, коње и магарце. Оставили су табор какав је био и побегли да спасу живу главу. Губавци дођоше до руба табора и уђоше у један шатор, па су јели и пили. Онда узеше злата, сребра и одеће и одоше да то сакрију. Потом се вратише и уђоше у други шатор, узеше нешто ствари из њега, па и њих сакрише. Онда рекоше један другом: »Не радимо добро. Ово је дан радосних вести, а ми их чувамо за себе. Ако будемо чекали да сване, стићи ће нас казна. Хајде да о овом одмах обавестимо царску палату.« И одоше и викнуше чувара градске капије, па му рекоше: »Ушли смо у арамејски табор, а тамо нигде никог. Никоме ни трага ни гласа – само везани коњи и магарци и шатори остављени какви су били.« Чувар капије то довикну осталим чуварима, и они то јавише у палату. Цар устаде ноћу и рече својим заповедницима: »Рећи ћу вам шта су нам учинили Арамејци. Знају да гладујемо, па су зато напустили табор да се сакрију у пољу, мислећи: ‚Сигурно ће изаћи, па ћемо их онда ухватити живе и ући у град.‘« Један од његових заповедника рече: »Нека неколико људи узме пет од преосталих коња у граду. Њихов усуд биће исти као и свега мноштва Израелаца који остану овде. Пошаљимо их, па ћемо сазнати шта је било.« Тако изабраше двоја борна кола са коњима и цар их посла за арамејском војском, заповедивши возачима: »Идите и сазнајте шта је било.« Пратили су Арамејце све до реке Јордан, а цео пут је био прекривен одећом и опремом коју су Арамејци побацали при бекству. Тада се гласници вратише и известише цара, па народ изађе и опљачка арамејски табор. Тако се сеа брашна продавала за шекел и две сее јечма за шекел, као што је ГОСПОД и рекао.
2. Knjiga o carevima 7:3-16 Novi srpski prevod (NSPL)
A na gradskim vratima su bila četiri gubavca. Oni rekoše jedan drugome: „Zar ćemo sedeti ovde dok ne umremo? Ako kažemo: hajdemo u grad – u gradu je glad; pomrećemo tamo. Ako ostanemo ovde, svejedno ćemo pomreti. Stoga, pođimo u aramejski tabor, pa ako nas ostave u životu, živećemo, a ako nas ubiju, umrećemo.“ Dignu se oni u predvečerje i dođu u aramejski tabor. Kad su došli do ruba aramejskog tabora, tamo nije bilo nikoga. Naime, Gospod je učinio da se u aramejskom taboru čuje tutnjava bojnih kola i topot konja – buka velike vojske, tako da su rekli jedan drugome: „Evo, car izrailjski je unajmio careve hetitske i careve egipatske da nas napadnu!“ Digli su se i pobegli u predvečerje, napustivši svoje šatore, konje, i magarce; ostavili su tabor kakav jeste, i pobegli da spasu sebi život. Kad su oni gubavci došli na rub tabora, ušli su u jedan šator, pa su jeli i pili. Poneli su odande srebra, zlata i odeće, te su otišli i sakrili ih. Potom su se vratili i ušli u drugi šator, odneli stvari i sakrili ih. Tada rekoše jedan drugom: „Ne činimo dobro. Ovo je dan dobrih vesti, a mi ćutimo! Ako budemo čekali do jutra, navući ćemo krivicu na sebe. Stoga, pođimo sad i javimo ovo carevom domu.“ Kad su došli, pozvali su gradsku stražu i javili im: „Ušli smo u aramejski tabor, a tamo ni žive duše, ni ljudskog glasa; samo privezani konji i magarci, a šatori ostavljeni kakvi jesu.“ Stražari pozovu i jave vest carevom domu. Car ustade noću i reče svojim slugama: „Reći ću vam šta su nam Aramejci spremili. Oni znaju da gladujemo, pa su izašli iz tabora da se sakriju napolju, misleći: ’Kad izađu iz grada, mi ćemo ih pohvatati žive i ući u grad.’“ Jedan od njegovih slugu reče: „Neka ljudi uzmu onih pet preostalih konja; i tako će proći kao sve mnoštvo konja u Izrailju, sve ono mnoštvo konja u Izrailju što je izginulo. Pošaljimo ih, pa ćemo videti.“ Pošto su uzeli dvoja kola s konjima, car ih je poslao u aramejski tabor i rekao: „Idite i vidite.“ Kad su došli do Jordana, sav je put bio pun odeće i opreme koje su Aramejci pobacali u žurbi. Glasnici su se vratili i javili caru. Tada je narod izašao i oplenio aramejski tabor. Mera brašna prodavala se za šekel, i dve mere ječma za šekel, po reči Gospodnjoj.
2. Knjiga o carevima 7:3-16 Нови српски превод (NSP)
А на градским вратима су била четири губавца. Они рекоше један другоме: „Зар ћемо седети овде док не умремо? Ако кажемо: хајдемо у град – у граду је глад; помрећемо тамо. Ако останемо овде, свеједно ћемо помрети. Стога, пођимо у арамејски табор, па ако нас оставе у животу, живећемо, а ако нас убију, умрећемо.“ Дигну се они у предвечерје и дођу у арамејски табор. Кад су дошли до руба арамејског табора, тамо није било никога. Наиме, Господ је учинио да се у арамејском табору чује тутњава бојних кола и топот коња – бука велике војске, тако да су рекли један другоме: „Ево, цар израиљски је унајмио цареве хетитске и цареве египатске да нас нападну!“ Дигли су се и побегли у предвечерје, напустивши своје шаторе, коње, и магарце; оставили су табор какав јесте, и побегли да спасу себи живот. Кад су они губавци дошли на руб табора, ушли су у један шатор, па су јели и пили. Понели су оданде сребра, злата и одеће, те су отишли и сакрили их. Потом су се вратили и ушли у други шатор, однели ствари и сакрили их. Тада рекоше један другом: „Не чинимо добро. Ово је дан добрих вести, а ми ћутимо! Ако будемо чекали до јутра, навући ћемо кривицу на себе. Стога, пођимо сад и јавимо ово царевом дому.“ Кад су дошли, позвали су градску стражу и јавили им: „Ушли смо у арамејски табор, а тамо ни живе душе, ни људског гласа; само привезани коњи и магарци, а шатори остављени какви јесу.“ Стражари позову и јаве вест царевом дому. Цар устаде ноћу и рече својим слугама: „Рећи ћу вам шта су нам Арамејци спремили. Они знају да гладујемо, па су изашли из табора да се сакрију напољу, мислећи: ’Кад изађу из града, ми ћемо их похватати живе и ући у град.’“ Један од његових слугу рече: „Нека људи узму оних пет преосталих коња; и тако ће проћи као све мноштво коња у Израиљу, све оно мноштво коња у Израиљу што је изгинуло. Пошаљимо их, па ћемо видети.“ Пошто су узели двоја кола с коњима, цар их је послао у арамејски табор и рекао: „Идите и видите.“ Кад су дошли до Јордана, сав је пут био пун одеће и опреме које су Арамејци побацали у журби. Гласници су се вратили и јавили цару. Тада је народ изашао и опленио арамејски табор. Мера брашна продавала се за шекел, и две мере јечма за шекел, по речи Господњој.
2. Knjiga o carevima 7:3-16 Sveta Biblija (SRP1865)
A bijahu na vratima èetiri èovjeka gubava, i rekoše jedan drugomu: što sjedimo ovdje da umremo? Da reèemo: da uðemo u grad, glad je u gradu, te æemo umrijeti ondje: a da ostanemo ovdje, opet æemo umrijeti; nego hajde da uskoèimo u oko Sirski: ako nas ostave u životu, ostaæemo u životu, ako li nas pogube, poginuæemo. I tako ustavši u sumrak poðoše u oko Sirski, i doðoše do kraja okola Sirskoga, i gle, ne bješe nikoga. Jer Gospod uèini te se u okolu Sirskom èu lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugomu: eto car je Izrailjev najmio na nas careve Hetejske i careve Misirske da udare na nas. Te se podigoše i pobjegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i oko kao što je bio, i pobjegoše radi duša svojih. Pa kad doðoše gubavci na kraj okola, uðoše u jedan šator, i najedoše se i napiše se, i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoše te sakriše. Pa se vratiše i uðoše u drugi šator, pa pokupiše i iz njega, i otidoše te sakriše. Tada rekoše meðu sobom: ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrijeh glasova; a mi šutimo. Ako ušèekamo do zore, stignuæe nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevu. I tako došavši dozvaše vratara gradskoga i kazaše mu govoreæi: idosmo u oko Sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa èovjeèijega; nego konji povezani i magarci povezani, i šatori kako su bili. A on dozva ostale vratare, i javiše u dom carev. A car ustavši po noæi reèe slugama svojim: kazaæu vam sada šta su nam uèinili Sirci. Znadu da gladujemo, zato otidoše iz okola da se sakriju u polju govoreæi: kad izidu iz grada, pohvataæemo ih žive i uæi æemo u grad. A jedan od sluga njegovijeh odgovori i reèe: da uzmemo pet ostalijeh konja što još ima u gradu; gle, to je sve što je ostalo od mnoštva konja Izrailjskih; to je sve što nije izginulo od mnoštva konja Izrailjskih; da pošljemo da vidimo. I uzeše dva konja kolska, koje posla car za vojskom Sirskom, govoreæi: idite i vidite. I otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu bijaše puno haljina i sudova, koje pobacaše Sirci u hitnji. Tada se vratiše poslanici i javiše caru. Tada izide narod i razgrabi oko Sirski; i bješe mjera bijeloga brašna za sikal, i dvije mjere jeèma za sikal, po rijeèi Gospodnjoj.