2. Knjiga o carevima 17:1-41
2. Knjiga o carevima 17:1-41 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Дванаесте године Ахазовог царевања над Јудом зацари се у Самарији син Илин Осија над Израиљем. Владао је девет година. Он је чинио зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви пре њега. На њега пође цар асирски Салманасар. Осија му се покори и плаћао му је данак. Међутим, цар асирски примети да Осија хоће да се одметне. Наиме, Осија је послао изасланике египатском цару Соју и не посла годишњи данак асирском цару. Зато га цар асирски опколи, свеза и баци у тамницу. Цар асирски прође сву земљу и дође пред Самарију. Нападао ју је три године. Девете године Осијине владавине заузе цар асирски Самарију. Израиљце одведе у Асирију и насели их у Алај, Авор на реци Гозану и у градовима мидским. То се догодило зато што су синови Израиљеви грешили Господу, Богу свом, који их је извео из земље египатске испод руке цара египатског и што су поштовали туђе богове. Они су ишли путевима варвара које је протерао Господ пред синовима Израиљевим и чинили што и цареви Израиљеви. Синови Израиљеви су се понашали пред Господом, Богом својим, као што не треба. Подизали су узвишења по свим својим местима, од куле стражарске до градова утврђених. Поставили су кипове Астарте на сваком брежуљку и на сваком зеленом дрвету. Тамо су кадили на узвишењима као варвари које је Господ протерао пред њима и чинили су зла дела гневивши Господа. Служили су идолима за које им је Господ био рекао: „Не чините то!” Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и свих виделаца и говорио: „Вратите се са својих рђавих путева и држите заповести моје, наредбе моје и сав закон који сам заповедио оцима вашим и који сам послао преко пророка, слуга својих.” Међутим, они не послушаше, него су били тврдоглави као и оци њихови, који нису веровали Господу, Богу свом. Одбацише наредбе његове и савез његов који је склопио са оцима њиховим и опомене његове које им је упућивао. Ишли су за безвредним стварима, тако да и они посташе безвредни и за варварима који су били око њих, иако им је Господ заповедио да не чине што и они. Оставили су све заповести Господа, Бога свог, и начинише себи ливене кипове, два телета. Подигли су идоле и клањали се свим божанствима небеским и служили су Валу. Проводили су синове своје и кћери своје кроз огањ. Одавали су се врачању и гатању, чинили су зло пред Господом и гневили га. Зато се Господ разгневи веома на Израиљ и одбаци их од себе, тако да оста само племе Јудино. Чак се ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него је ишао по делима које је чинио Израиљ. Зато Господ одбаци сав род израиљски, притисну га и предаде га у руке пљачкаша док их не одбаци од лица свог. Израиљ се отцепи од дома Давидовог и прогласише царем Наватовог сина Јеровоама. Јеровоам одврати Израиљ од Господа и наведе их на тежак грех. Синови Израиљеви су ишли по свим гресима које је чинио Јеровоам и нису одступали од њих, док Господ не одбаци Израиљ од себе као што је и говорио преко слугу својих, пророка. Одвео је Израиљ из земље своје у Асирију, где су и данас. Потом доведе цар асирски људе из Вавилона, Хуте, Аве, Емата и из Сефарвима и насели их у градовима самаријским место Израиљаца. Запоседоше Самарију и настанише се у местима њеним. Кад су почели тамо да живе, нису поштовали Господа. Зато Господ посла на њих лавове који су их убијали. Зато они рекоше цару асирском говорећи: „Народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају заповести Бога те земље. Зато је он послао на њих лавове који их убијају јер не знају заповести Бога те земље.” Тада заповеди цар асирски говорећи: „Нека оде тамо један од свештеника којег сам оданде довео. Нека оде тамо, нека се настани и нека их поучава заповести Бога те земље.” Тако оде један од свештеника које су били довели из Самарије и настани се у Ветиљу. Он их је поучавао како да поштују Господа. Међутим, сваки народ начини своје богове. Ставили су их на светилишта на узвишењима која су начинили Самаријани, сваки народ у граду у коме је живео. Вавилоњани начинише себи Сокат-Веноту, Хућани начинише Нергала, Емаћани начинише Асима, Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су спаљивали синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху, боговима сефарвимским. Међутим, они су се бојали и Господа, па су међу собом поставили свештенике на узвишењима, који су служили на светилиштима узвишења. Поштовали су Господа, али су служили и својим боговима по обичају оних народа из којих су их преселили. И до данас се држе старих обичаја. Не поштују Господа, не раде ни по својим законима и заповестима, а ни по законима и заповестима које је заповедио Господ синовима Јакова, којег је назвао Израиљ. С њима је Господ склопио савез и заповедио им говорећи: „Немојте поштовати друге богове, немојте им се клањати, служити, нити приносити жртве. Господа, који вас је извео из земље египатске силом великом и мишицом подигнутом, њега поштујте, њему се клањајте и њему жртве приносите. Наредби, правила, закона и заповести које вам је написао држите се и испуњавајте их увек. Немојте поштовати друге богове. Немојте да заборавите савез који је склопио с вама и немојте да поштујете друге богове. Господа, Бога свога, поштујте и он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.” Међутим, они то нису послушали, него су радили по својим ранијим обичајима. Тако су ти варвари поштовали и Господа и служили идолима својим. И синови њихови и синови синова њихових чине до данас оно што су чинили праоци њихови.
2. Knjiga o carevima 17:1-41 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Дванаесте године владавине јудејског цара Ахаза, Осија син Елин постаде цар Израела у Самарији, а владао је девет година. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као други израелски цареви, његови претходници. Асирски цар Салманасар нападе Осију, учини га својим подаником, па му је Осија плаћао данак. Када је открио да је Осија издајник, пошто је овај послао гласнике египатском цару Соу и није платио данак асирском цару као сваке године, Салманасар га ухвати и баци у тамницу. Асирски цар прође кроз сву земљу и крену на Самарију, па ју је опседао три године. Девете године Осијине владавине, асирски цар освоји Самарију и одведе Израелце у Асирију, где их насели у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима. Све се то догодило зато што су Израелци згрешили против ГОСПОДА, свога Бога, који их је извео из Египта, где су били под влашћу фараона, египатског цара. Клањали су се другим боговима и држали се обичајâ народâ које је ГОСПОД истерао пред њима, као и обичајâ које су увели цареви Израела. Израелци су против ГОСПОДА, свога Бога, потајно чинили оно што није исправно. Подигли су себи узвишице у свим градовима, од најмањег до највећег. Поставили су свете стубове и Ашерине мотке на сваком брду и под сваким крошњатим дрветом. На свакој узвишици палили су кâд, као што су чинили народи које је ГОСПОД истерао пред њима. Чинили су зла дела и изазивали ГОСПОДА на гнев. Служили су идолима иако је ГОСПОД рекао: »Не чините то.« ГОСПОД је опомињао Израел и Јуду преко свих својих пророка и виделаца: »Окрените се од свога злог начина живота. Држите се мојих заповести и уредби из целог Закона који сам дао вашим праоцима и који сам вам објавио преко мојих слугу пророка.« Али они нису послушали, јер су били тврдоглави као и њихови праоци, који нису веровали ГОСПОДУ, своме Богу. Одбацили су његове уредбе и савез који је склопио с њиховим праоцима и опомене које им је упућивао и пошли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни. Угледали су се на околне народе иако им је ГОСПОД заповедио: »Не чините оно што они чине.« Одбацили су све заповести ГОСПОДА, свога Бога, и начинили себи два ливена идола у облику телета и Ашерину мотку. Клањали су се свим звездама и служили Ваалу. Приносили су своје синове и кћери као жртве паљенице, бавили се враџбинама и гатањем и сасвим се посветили чињењу онога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајућу га на гнев. Зато се ГОСПОД силно разгневио на Израелце и одбацио их од себе. Остало је само Јудино племе, али ни Јудеји се нису држали заповести ГОСПОДА, свога Бога, него су прихватили обичаје којих су се држали Израелци. Зато је ГОСПОД одбацио све Израелове потомке: ударао их је невољама и предавао у руке пљачкашима све док их није потпуно одбацио од себе. Када их је отргнуо од Давидове владарске куће, Израелци су поставили Јаровама сина Неватовог за свога цара. Јаровам је одмамио Израелце од ГОСПОДА и навео их да почине велик грех. Израелци су истрајали у свим Јаровамовим гресима и нису одступали од њих док их ГОСПОД није сасвим одбацио од себе, као што их је опомињао преко свих својих слугу пророка да ће учинити. Тако су Израелци одведени из своје земље у Асирију и још су тамо. Асирски цар доведе људе из Вавилона, Куте, Аве, Хамата и Сефарвајима и насели их по самаријским градовима, да тамо замене Израелце. Они запосеше Самарију, па су живели у њеним градовима. Када су почели да се насељавају, нису се клањали ГОСПОДУ, па ГОСПОД посла лавове међу њих да их убијају. То јавише асирском цару: »Народ који си преселио и населио га по самаријским градовима не зна шта тражи бог те земље, па је он зато послао лавове међу њих, који их убијају.« Тада асирски цар издаде ову наредбу: »Нека се један од свештеника које сте одвели оданде врати да тамо живи и да научи народ шта бог те земље тражи.« Тако један од свештеника који су били одведени из Самарије дође да живи у Бетелу, па је учио народ како да се клања ГОСПОДУ. Али сви ови народи, сваки у свом граду, и даље су правили своје богове и постављали их по светилиштима која су Самарићани изградили на узвишицама. Вавилонци направише Сукот-Бенота, Кутани Нергала, а Хамаћани Ашиму. Авијци направише Нивхаза и Тартака, а Сефарвајимци су приносили своју децу као жртве паљенице својим боговима Адрамелеху и Анамелеху. Клањали су се и ГОСПОДУ, али су поставили неке од својих људи да служе као свештеници у светилиштима на узвишицама. Клањали су се ГОСПОДУ, али су служили и својим боговима по обичајима народâ између којих су доведени. Они се до дана данашњег држе својих старих обичаја. Нити се клањају ГОСПОДУ, нити се држе уредби и законâ, Закона и заповести које је ГОСПОД дао потомцима Јакова, коме је дао име Израел. Када је ГОСПОД склопио савез са Израелцима, заповедио им је: »Не клањајте се другим боговима. Не падајте ничице пред њима, не служите им и не приносите им жртве. Него, клањајте се ГОСПОДУ, који вас је силном снагом и испруженом руком извео из Египта. Пред њим падајте ничице и њему приносите жртве. Довека помно извршавајте уредбе и законе, Закон и заповести које је за вас записао. Не клањајте се другим боговима. Не заборавите Савез који сам склопио с вама и не клањајте се другим боговима, него само ГОСПОДУ, своме Богу. Он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.« Али они нису хтели да слушају, него су се и даље држали својих старих обичаја. А чак и када су се ови народи клањали ГОСПОДУ, служили су и својим идолима. И дан-данас њихова деца и унуци и даље чине као што су чинили њихови праоци.
2. Knjiga o carevima 17:1-41 Novi srpski prevod (NSPL)
Dvanaeste godine Ahaza, Judinog cara, zacario se Osija, sin Ilin, nad Izrailjem u Samariji. Vladao je devet godina. Činio je što je zlo u očima Gospodnjim, ali ne kao izrailjski carevi koji su bili pre njega. Njega je napao Salmanaser, asirski car, pa mu je Osija bio podanik i plaćao mu danak. Ali kad je Salmanaser, asirski car, otkrio da sprema pobunu, jer je poslao glasnike egipatskom caru Soju, i da nije poslao danak asirskom caru, kao što je činio iz godine u godinu, asirski car ga je uhvatio i zatvorio u tamnicu. Zatim je asirski car napao svu zemlju; došao je u Samariju i opsedao je tri godine. Devete godine Osije, asirski car je osvojio Samariju. Tada je preselio Izrailjce i nastanio ih u Alaju i Gozan na reci Avor, i u midijske gradove. To se dogodilo zato što su Izrailjci služeći drugim bogovima sagrešili protiv Gospoda, Boga svoga, koji ih je izveo iz Egipta, iz vlasti faraona, egipatskog cara. Oni su sledili običaje naroda koje je Gospod isterao pred Izrailjcima, i običaje koje su vršili izrailjski carevi. Izrailjci su tajno činili stvari koje nisu bile po volji Gospoda, Boga njihovog. Podizali su uzvišice po svim svojim gradovima, od kula do utvrđenih gradova. Postavljali su sebi stubove i Aštartine stupove u svim krajevima i pod svakim zelenim drvetom. Kadili su na svim uzvišicama, kao narodi koje je Gospod izgnao pred njima. Činili su opake stvari da izazivaju na gnev Gospoda. Služili su idolima za koje im je Gospod rekao: „Ne činite to.“ Gospod je opominjao Izrailj i Judu preko svih svojih proroka i videlaca govoreći: „Vratite se sa svojih zlih puteva i držite zapovesti i uredbe, prema svem Zakonu, koje sam dao vašim ocima, i koje sam poslao preko svojih slugu proroka.“ Ali oni nisu poslušali, nego su ukrutili vratove kao njihovi preci koji nisu verovali u Gospoda, Boga njihovog. Oni su odbacili njegove uredbe i njegov savez koji je sklopio sa njihovim ocima, i njegove propise kojima ih je upozoravao, i išli za ništavnim idolima, pa su i sami postali ništavni; sledili su narode koji su bili oko njih, za koje je Gospod rekao da ne postupaju kao oni. Napustili su sve zapovesti Gospoda, Boga svoga, i načinili sebi livene likove dva teleta i Aštartin stub, i klanjali se svoj nebeskoj vojsci. A služili su i Valu. Provodili su kroz oganj svoje sinove i ćerke i upuštali se u čaranje i gatanje; prodali su se da čine što je zlo u očima Gospodnjim izazivajući ga na gnev. Zato se Gospod veoma razgnevio na Izrailja i uklonio ih pred sobom. Niko nije ostao, osim Judinog plemena. Ali ni Juda nije držao zapovesti Gospoda, Boga svoga, nego su sledili običaje koje su Izrailjci držali. Zato je Gospod odbacio sve potomstvo Izrailjevo; ponizio ih je i predao ih u ruke Asircima, dok ih nije odbacio od sebe. Jer kad se Izrailj otcepio od doma Davidovog, i kad su postavili za cara Jerovoama, sina Navatovog, Jerovoam je odveo Izrailj od Gospoda i naveo ih na veliki greh. Izrailjci su sledili sve grehe koje je Jerovoam činio; nisu se odvratili od njih, dok Gospod nije uklonio Izrailj pred sobom, kao što je rekao preko svojih slugu proroka. Izgnao je Izrailjce iz njihove zemlje u Asiriju, gde su i dan danas. Zatim je asirski car doveo narod iz Vavilona, Hute, Ave, Amata i Sefarvima i naselio ih po samarijskim gradovima umesto Izrailjaca. Tako su zaposeli zemlju i nastanili se u njenim gradovima. A u početku, kad su se nastanili tamo, nisu se bojali Gospoda, pa je Gospod poslao lavove na njih, koji su ih ubijali. Tada rekoše asirskom caru: „Narodi koje si preselio i nastanio po samarijskim gradovima ne znaju kako da služe Bogu ove zemlje. On je poslao lavove na njih, koji ih ubijaju, zato što ne znaju kako da služe Bogu ove zemlje.“ Asirski car je izdao naredbu: „Pošaljite tamo jednog od sveštenika koje ste preselili odande; neka ide i nastani se tamo, i neka ih nauči kako da služe Bogu te zemlje.“ Tako je došao jedan od sveštenika koji je bio izgnan iz Samarije i nastanio se u Vetilju; on ih je naučio kako da služe Gospodu. A svaki narod je još uvek pravio svoje bogove i postavljao ih u hramove na uzvišicama, koje je načinio samarjanski narod; svaki narod ih je postavio u svojim gradovima u kojima su živeli. Tako su Vavilonjani načinili Sokot-Venota, Hućani su načinili Nergala, a Amaćani su načinili Asima; Avinci su načinili Nivaza i Tartaka, a Sefarvimci su u ognju spaljivali svoje sinove u čast sefarvimskih bogova Adrameleha i Anameleha. Bojali su se Gospoda, tako da su postavili neke iz svojih redova za sveštenike na uzvišicama, koji su služili u hramovima na uzvišicama. Tako su se bojali Gospoda, ali su služili i svojim bogovima, po običaju naroda od kojih su bili preseljeni. I sve do dana današnjeg se drže svojih običaja. Oni se ne boje Gospoda i ne vrše uredbe, propise, Zakon i zapovesti koje je Gospod zapovedio potomcima Jakova, koga je nazvao Izrailj. Sa njima je Gospod sklopio savez i zapovedio im: „Ne služite drugim bogovima i ne klanjajte im se, i ne prinosite im žrtve, osim Gospodu koji vas je izveo iz Egipta velikom snagom i ispruženom rukom. Njemu služite, njemu se klanjajte i njemu prinosite žrtve. Držite uredbe, propise, Zakon i zapovesti koje je napisao za vas da ih vršite u sve dane; ne služite drugim bogovima. Ne zaboravljajte savez koji sam sklopio sa vama, i ne služite drugim bogovima, nego služite jedino Gospodu, Bogu svome, i on će vas izbaviti iz ruku svih vaših neprijatelja.“ Ali oni nisu slušali, nego su se držali svojih pređašnjih običaja. Tako su se ovi narodi bojali Gospoda, ali su služili i idolima. Njihova deca čine isto kao što su činili njihovi preci do ovoga dana.
2. Knjiga o carevima 17:1-41 Нови српски превод (NSP)
Дванаесте године Ахаза, Јудиног цара, зацарио се Осија, син Илин, над Израиљем у Самарији. Владао је девет година. Чинио је што је зло у очима Господњим, али не као израиљски цареви који су били пре њега. Њега је напао Салманасер, асирски цар, па му је Осија био поданик и плаћао му данак. Али кад је Салманасер, асирски цар, открио да спрема побуну, јер је послао гласнике египатском цару Соју, и да није послао данак асирском цару, као што је чинио из године у годину, асирски цар га је ухватио и затворио у тамницу. Затим је асирски цар напао сву земљу; дошао је у Самарију и опседао је три године. Девете године Осије, асирски цар је освојио Самарију. Тада је преселио Израиљце и настанио их у Алају и Гозан на реци Авор, и у мидијске градове. То се догодило зато што су Израиљци служећи другим боговима сагрешили против Господа, Бога свога, који их је извео из Египта, из власти фараона, египатског цара. Они су следили обичаје народа које је Господ истерао пред Израиљцима, и обичаје које су вршили израиљски цареви. Израиљци су тајно чинили ствари које нису биле по вољи Господа, Бога њиховог. Подизали су узвишице по свим својим градовима, од кула до утврђених градова. Постављали су себи стубове и Аштартине ступове у свим крајевима и под сваким зеленим дрветом. Кадили су на свим узвишицама, као народи које је Господ изгнао пред њима. Чинили су опаке ствари да изазивају на гнев Господа. Служили су идолима за које им је Господ рекао: „Не чините то.“ Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и виделаца говорећи: „Вратите се са својих злих путева и држите заповести и уредбе, према свем Закону, које сам дао вашим оцима, и које сам послао преко својих слугу пророка.“ Али они нису послушали, него су укрутили вратове као њихови преци који нису веровали у Господа, Бога њиховог. Они су одбацили његове уредбе и његов савез који је склопио са њиховим оцима, и његове прописе којима их је упозоравао, и ишли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни; следили су народе који су били око њих, за које је Господ рекао да не поступају као они. Напустили су све заповести Господа, Бога свога, и начинили себи ливене ликове два телета и Аштартин стуб, и клањали се свој небеској војсци. А служили су и Валу. Проводили су кроз огањ своје синове и ћерке и упуштали се у чарање и гатање; продали су се да чине што је зло у очима Господњим изазивајући га на гнев. Зато се Господ веома разгневио на Израиља и уклонио их пред собом. Нико није остао, осим Јудиног племена. Али ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него су следили обичаје које су Израиљци држали. Зато је Господ одбацио све потомство Израиљево; понизио их је и предао их у руке Асирцима, док их није одбацио од себе. Јер кад се Израиљ отцепио од дома Давидовог, и кад су поставили за цара Јеровоама, сина Наватовог, Јеровоам је одвео Израиљ од Господа и навео их на велики грех. Израиљци су следили све грехе које је Јеровоам чинио; нису се одвратили од њих, док Господ није уклонио Израиљ пред собом, као што је рекао преко својих слугу пророка. Изгнао је Израиљце из њихове земље у Асирију, где су и дан данас. Затим је асирски цар довео народ из Вавилона, Хуте, Аве, Амата и Сефарвима и населио их по самаријским градовима уместо Израиљаца. Тако су запосели земљу и настанили се у њеним градовима. А у почетку, кад су се настанили тамо, нису се бојали Господа, па је Господ послао лавове на њих, који су их убијали. Тада рекоше асирском цару: „Народи које си преселио и настанио по самаријским градовима не знају како да служе Богу ове земље. Он је послао лавове на њих, који их убијају, зато што не знају како да служе Богу ове земље.“ Асирски цар је издао наредбу: „Пошаљите тамо једног од свештеника које сте преселили оданде; нека иде и настани се тамо, и нека их научи како да служе Богу те земље.“ Тако је дошао један од свештеника који је био изгнан из Самарије и настанио се у Ветиљу; он их је научио како да служе Господу. А сваки народ је још увек правио своје богове и постављао их у храмове на узвишицама, које је начинио самарјански народ; сваки народ их је поставио у својим градовима у којима су живели. Тако су Вавилоњани начинили Сокот-Венота, Хућани су начинили Нергала, а Амаћани су начинили Асима; Авинци су начинили Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су у огњу спаљивали своје синове у част сефарвимских богова Адрамелеха и Анамелеха. Бојали су се Господа, тако да су поставили неке из својих редова за свештенике на узвишицама, који су служили у храмовима на узвишицама. Тако су се бојали Господа, али су служили и својим боговима, по обичају народа од којих су били пресељени. И све до дана данашњег се држе својих обичаја. Они се не боје Господа и не врше уредбе, прописе, Закон и заповести које је Господ заповедио потомцима Јакова, кога је назвао Израиљ. Са њима је Господ склопио савез и заповедио им: „Не служите другим боговима и не клањајте им се, и не приносите им жртве, осим Господу који вас је извео из Египта великом снагом и испруженом руком. Њему служите, њему се клањајте и њему приносите жртве. Држите уредбе, прописе, Закон и заповести које је написао за вас да их вршите у све дане; не служите другим боговима. Не заборављајте савез који сам склопио са вама, и не служите другим боговима, него служите једино Господу, Богу своме, и он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.“ Али они нису слушали, него су се држали својих пређашњих обичаја. Тако су се ови народи бојали Господа, али су служили и идолима. Њихова деца чине исто као што су чинили њихови преци до овога дана.
2. Knjiga o carevima 17:1-41 Sveta Biblija (SRP1865)
Dvanaeste godine carovanja Ahazova nad Judom zacari se u Samariji nad Izrailjem Osija sin Ilin, i carova devet godina. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao carevi Izrailjevi koji biše prije njega. Na njega doðe Salmanasar car Asirski, i Osija mu posta sluga, te mu plaæaše danak. Ali car Asirski opazi da Osija hoæe da se odmetne, jer Osija posla poslanike k Soju caru Misirskom i ne posla danka godišnjega caru Asirskom; zato ga opkoli car Asirski i svezavši baci ga u tamnicu. I car Asirski proðe svu zemlju i doðe na Samariju, i bi je tri godine. Devete godine Osijine uze car Asirski Samariju i odvede Izrailja u Asiriju i naseli u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i u gradovima Midskim. A to bi što sinovi Izrailjevi griješiše Gospodu Bogu svojemu, koji ih je izveo iz zemlje Misirske ispod ruke Faraona cara Misirskoga, i bojaše se drugih bogova, I hodiše po uredbama naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh, i kako èiniše carevi Izrailjevi; I tajno èiniše sinovi Izrailjevi što nije pravo pred Gospodom Bogom njihovijem, i pogradiše visine po svijem gradovima svojim, od kule stražarske do gradova ozidanijeh. I podigoše likove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenijem drvetom. I kaðahu onuda po svijem visinama kao narodi koje odagna Gospod ispred njih, i èinjahu zle stvari gnjeveæi Gospoda. I služahu gadnijem bogovima, za koje im bješe Gospod rekao: ne èinite to. I Gospod opominjaše Izrailja i Judu preko svijeh proroka i svijeh vidjelaca govoreæi: vratite se sa zlijeh putova svojih i držite zapovijesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji sam zapovjedio ocima vašim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima. Ali ne poslušaše; nego bjehu tvrdovrati kao i oci njihovi, koji ne vjerovaše Gospodu Bogu svojemu. I odbaciše uredbe njegove i zavjet njegov, koji uèini s ocima njihovijem, i svjedoèanstva njegova, kojima im svjedoèaše, i hodiše za ništavilom i postaše ništavi, i za narodima koji bijahu oko njih, za koje im bješe zapovjedio Gospod da ne èine kao oni. I ostaviše sve zapovijesti Gospoda Boga svojega, i naèiniše sebi livene likove, dva teleta, i lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj, i služiše Valu. I provodiše sinove svoje i kæeri svoje kroz oganj, i davaše se na vraèanje i gatanje, i prodaše se da èine zlo pred Gospodom gnjeveæi ga. Zato se Gospod razgnjevi vrlo na Izrailja, i odbaci ih od sebe, te ne osta nego samo pleme Judino. Pa ni Juda ne držaše zapovijesti Gospoda Boga svojega, nego hoðaše po uredbama koje naèiniše Izrailjci. Zato Gospod povrže sve sjeme Izrailjevo, i muèi ih, i predade ih u ruke onima koji ih plijene, dokle ih i odbaci od sebe. Jer se ocijepiše Izrailjci od doma Davidova, i postaviše carem Jerovoama sina Navatova, a Jerovoam odbi Izrailjce od Gospoda i navede ih da griješe grijehom velikim. I hodiše sinovi Izrailjevi u svijem grijesima Jerovoamovijem koje je on èinio, i ne otstupiše od njih; Dokle Gospod ne odbaci Izrailja od sebe kao što je govorio preko svijeh sluga svojih proroka, i tako preseljen bi Izrailj iz zemlje svoje u Asirsku do današnjega dana. Potom dovede car Asirski ljude iz Vavilona i iz Hute i iz Ave i iz Emata i iz Sefarvima, i naseli ih u gradovima Samarijskim mjesto Izrailjaca, i naslijediše Samariju, i življahu po gradovima njezinijem. A kad poèeše živjeti ondje, ne bojahu se Gospoda, a Gospod posla na njih lavove, koji ih davljahu. Zato rekoše caru Asirskom govoreæi: ovi narodi koje si doveo i naselio u gradovima Samarijskim ne znaju zakona Boga one zemlje; zato posla na njih lavove, koji ih eto more, jer ne znaju zakona Boga one zemlje. Tada zapovjedi car Asirski i reèe: odvedite onamo jednoga od sveštenika koje ste doveli odande, pa neka ide i sjedi ondje, neka ih uèi zakonu Boga one zemlje. I tako jedan od sveštenika, koje bijahu odveli iz Samarije, doðe i nastani se u Vetilju, i uèaše ih kako æe se bojati Gospoda. Ali naèiniše sebi svaki narod svoje bogove, i pometaše ih u kuæe visina, koje bijahu naèinili Samarijani, svaki narod u svojim gradovima u kojima življahu. Jer Vavilonjani naèiniše Sokot-Venotu, a Huæani naèiniše Nergala, a Emaæani naèiniše Asima; I Avljani naèiniše Nivaza i Tartaka, a Sefarvimci spaljivahu sinove svoje ognjem Adramelehu i Anamelehu bogovima Sefarvimskim. Ali se bojahu Gospoda, i postaviše izmeðu sebe sveštenike visinama, koji im služahu u domovima visina; Bojahu se Gospoda, ali i svojim bogovima služahu po obièaju onijeh naroda iz kojih ih preseliše. I do današnjega dana rade po starijem obièajima; ne boje se Gospoda a ne rade ni po svojim uredbama i obièajima, ni po zakonu i zapovijesti što je zapovjedio Gospod sinovima Jakova, kojemu nadje ime Izrailj; S kojima uèini Gospod zavjet i zapovjedi im i reèe: ne bojte se drugih bogova niti im se klanjajte niti im služite niti im prinosite žrtava; Nego Gospoda, koji vas je izveo iz zemlje Misirske silom velikom i mišicom podignutom, njega se bojte i njemu se klanjajte i njemu prinosite žrtve; I uredbe i pravila i zakon i zapovijesti što vam je napisao držite izvršujuæi ih vazda, i ne bojte se drugih bogova. I ne zaboravljajte zavjeta koji je uèinio s vama, i ne bojte se drugih bogova. Nego Gospoda Boga svojega bojte se, i on æe vas izbaviti iz ruku svijeh neprijatelja vaših. Ali ne poslušaše, nego radiše po starom svom obièaju. Tako ovi narodi bojahu se Gospoda i idolima svojim služahu; i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovijeh èine do današnjega dana onako kako su èinili oci njihovi.