Друга о царевима 17:1-41

Дванаесте године Ахазовог царевања над Јудом зацари се у Самарији син Илин Осија над Израиљем. Владао је девет година. Он је чинио зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви пре њега. На њега пође цар асирски Салманасар. Осија му се покори и плаћао му је данак. Међутим, цар асирски примети да Осија хоће да се одметне. Наиме, Осија је послао изасланике египатском цару Соју и не посла годишњи данак асирском цару. Зато га цар асирски опколи, свеза и баци у тамницу. Цар асирски прође сву земљу и дође пред Самарију. Нападао ју је три године. Девете године Осијине владавине заузе цар асирски Самарију. Израиљце одведе у Асирију и насели их у Алај, Авор на реци Гозану и у градовима мидским. То се догодило зато што су синови Израиљеви грешили Господу, Богу свом, који их је извео из земље египатске испод руке цара египатског и што су поштовали туђе богове. Они су ишли путевима варвара које је протерао Господ пред синовима Израиљевим и чинили што и цареви Израиљеви. Синови Израиљеви су се понашали пред Господом, Богом својим, као што не треба. Подизали су узвишења по свим својим местима, од куле стражарске до градова утврђених. Поставили су кипове Астарте на сваком брежуљку и на сваком зеленом дрвету. Тамо су кадили на узвишењима као варвари које је Господ протерао пред њима и чинили су зла дела гневивши Господа. Служили су идолима за које им је Господ био рекао: „Не чините то!” Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и свих виделаца и говорио: „Вратите се са својих рђавих путева и држите заповести моје, наредбе моје и сав закон који сам заповедио оцима вашим и који сам послао преко пророка, слуга својих.” Међутим, они не послушаше, него су били тврдоглави као и оци њихови, који нису веровали Господу, Богу свом. Одбацише наредбе његове и савез његов који је склопио са оцима њиховим и опомене његове које им је упућивао. Ишли су за безвредним стварима, тако да и они посташе безвредни и за варварима који су били око њих, иако им је Господ заповедио да не чине што и они. Оставили су све заповести Господа, Бога свог, и начинише себи ливене кипове, два телета. Подигли су идоле и клањали се свим божанствима небеским и служили су Валу. Проводили су синове своје и кћери своје кроз огањ. Одавали су се врачању и гатању, чинили су зло пред Господом и гневили га. Зато се Господ разгневи веома на Израиљ и одбаци их од себе, тако да оста само племе Јудино. Чак се ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него је ишао по делима које је чинио Израиљ. Зато Господ одбаци сав род израиљски, притисну га и предаде га у руке пљачкаша док их не одбаци од лица свог. Израиљ се отцепи од дома Давидовог и прогласише царем Наватовог сина Јеровоама. Јеровоам одврати Израиљ од Господа и наведе их на тежак грех. Синови Израиљеви су ишли по свим гресима које је чинио Јеровоам и нису одступали од њих, док Господ не одбаци Израиљ од себе као што је и говорио преко слугу својих, пророка. Одвео је Израиљ из земље своје у Асирију, где су и данас. Потом доведе цар асирски људе из Вавилона, Хуте, Аве, Емата и из Сефарвима и насели их у градовима самаријским место Израиљаца. Запоседоше Самарију и настанише се у местима њеним. Кад су почели тамо да живе, нису поштовали Господа. Зато Господ посла на њих лавове који су их убијали. Зато они рекоше цару асирском говорећи: „Народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају заповести Бога те земље. Зато је он послао на њих лавове који их убијају јер не знају заповести Бога те земље.” Тада заповеди цар асирски говорећи: „Нека оде тамо један од свештеника којег сам оданде довео. Нека оде тамо, нека се настани и нека их поучава заповести Бога те земље.” Тако оде један од свештеника које су били довели из Самарије и настани се у Ветиљу. Он их је поучавао како да поштују Господа. Међутим, сваки народ начини своје богове. Ставили су их на светилишта на узвишењима која су начинили Самаријани, сваки народ у граду у коме је живео. Вавилоњани начинише себи Сокат-Веноту, Хућани начинише Нергала, Емаћани начинише Асима, Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су спаљивали синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху, боговима сефарвимским. Међутим, они су се бојали и Господа, па су међу собом поставили свештенике на узвишењима, који су служили на светилиштима узвишења. Поштовали су Господа, али су служили и својим боговима по обичају оних народа из којих су их преселили. И до данас се држе старих обичаја. Не поштују Господа, не раде ни по својим законима и заповестима, а ни по законима и заповестима које је заповедио Господ синовима Јакова, којег је назвао Израиљ. С њима је Господ склопио савез и заповедио им говорећи: „Немојте поштовати друге богове, немојте им се клањати, служити, нити приносити жртве. Господа, који вас је извео из земље египатске силом великом и мишицом подигнутом, њега поштујте, њему се клањајте и њему жртве приносите. Наредби, правила, закона и заповести које вам је написао држите се и испуњавајте их увек. Немојте поштовати друге богове. Немојте да заборавите савез који је склопио с вама и немојте да поштујете друге богове. Господа, Бога свога, поштујте и он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.” Међутим, они то нису послушали, него су радили по својим ранијим обичајима. Тако су ти варвари поштовали и Господа и служили идолима својим. И синови њихови и синови синова њихових чине до данас оно што су чинили праоци њихови.