2. Knjiga o carevima 10:1-36
2. Knjiga o carevima 10:1-36 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј написа поруку и посла је у Самарију управницима језраелским, старешинама, чуварима Ахавовим говорећи: „Сада, кад стигне ова порука, ви, код којих су синови господара вашег, кола, коњи, утврђења и оружје, погледајте који је најбољи и најспособнији између синова господара вашег, па га посадите на престо оца његовог и борите се за дом господара свога.” Они се веома, веома уплашише и рекоше: „Ето, два цара му нису одолела, а како ћемо ми да му одолимо?” Они послаше Јују управника двора, заповедника града, старешине и чуваре говорећи: „Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш. Нећемо никог проглашавати царем, чини шта мислиш да је добро.” Јуј им написа другу поруку, у којој је стајало: „Ако сте уз мене и хоћете да ме слушате, онда узмите главе синова господара свога и дођите к мени сутра у ово време у Језраел.” Синови цареви, њих седамдесет, били су код најугледнијих људи у граду, који су их одгајали. Чим им је стигла порука, узеше синове цареве и поклаше седамдесет људи. Затим ставише главе њихове у котарице и послаше му их у Језраел. Гласник дође и извести га говорећи: „Донели су главе синова царевих.” Он одговори: „Поређајте их у две гомиле код врата до сутра.” Ујутру изађе, стаде пред сав народ и рече: „Ви сте невини. Ето, ја сам се побунио против господара свога и ја сам га убио. Међутим, ко је убио све ове? Знајте да није изостала ниједна реч Господња коју је рекао Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио оно што је рекао преко слуге свога Илије.” Потом Јуј поби све који су били остали у Језраелу од дома Ахавовог и све великаше његове, пријатеље његове и свештенике његове. Ниједан није остао. Потом се Јуј подиже и пође у Самарију. Кад је био код Вет-Екева на пастирском путу, Јуј наиђе на браћу Охозије, цара Јудиног, и упита: „Ко сте ви?” Они одговорише: „Ми смо браћа Охозијина и силазимо да поздравимо синове цареве и синове царичине.” Тада он рече: „Похватајте их живе!” Они их похваташе и поклаше их на студенцу код Вет-Екева, њих четрдесет двојицу. Није оставио ниједног од њих. Онда отиде одатле, срете Јонадава, сина Рихавовог, који му је долазио у сусрет. Он га поздрави и рече му: „Да ли је срце твоје искрено према мом, као што је срце моје према твом?” Јонадав одговори: „Јесте.” Тада рече: „Ако јесте, дај ми руку.” Он му даде руку, а овај га посади у кола. Потом му рече: „Хајде са мном и видећеш моју оданост Господу.” Затим га одвезе својим колима. Кад је ушао у Самарију, он поби све преостале из дома Ахавовог у Самарији. Све их је истребио према речи коју је Господ казао Илији. Потом Јуј сабра сав народ и рече му: „Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више. Сад ми дозовите све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове. Нека не изостане ниједан јер хоћу да принесем велику жртву Валу. Ко не дође погинуће.” Јуј је то урадио да би преварио и побио слуге Валове. Потом Јуј рече: „Прославите празник Валу!” Они прославише. Затим Јуј разгласи по целом Израиљу и дођоше све слуге Валове, није изаостао ниједан. Они уђоше у Валов храм, који се напуни од зида до зида. Тада он рече чувару ризнице: „Изнеси одећу свим слугама Валовим.” Он им изнесе одећу. Затим уђе Јуј с Рихавовим сином Јонадавом у храм Валов и рече слугама Валовим: „Проверите и видите да није ту с вама неки слуга Господњи, него само слуге Валове.” Они уђоше да принесу жртве и жртве паљенице. Јуј распореди осамдесет људи напољу и рече: „Онај који пусти да побегне неко од ових људи које вам предајем у руке главом ће ми одговарати.” Кад су завршили приношење жртава, Јуј рече војницима и старешинама: „Уђите и побијте их! Ниједан нека не умакне!” Војници и стражари уђоше, побише све оштрим мачем и продреше у дубину храма Валовог. Потом изнесоше кипове из храма Валовог и спалише их. Кип Валов разбише и порушише храм Валов и од њега направише заходе, који постоје и данас. Тако је Јуј истребио Вала из Израиља. Међутим, Јуј се није одвојио од греха Наватовог сина Јеровоама, који је навео на грех Израиљ златним теоцима у Ветиљу и Дану. Тада Господ рече Јују: „Пошто си добро урадио оно што ми је по вољи и што си учинио дому Ахавовом оно што ми је у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљевом до четвртог колена.” Ипак, Јуј није ишао свим срцем по закону Господа, Бога Израиљевог, јер се није одвојио од грехова Јеровоамових, којима је он заводио Израиљ. У то време поче Господ крњити области Израиљеве. Азаило је наваљивао на све границе Израиљеве: од Јордана према истоку сву земљу галадску, Гадову, Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону до Галада и Васана. Остала дела Јујева, све шта је чинио, сви његови успеси, зар нису записана у Дневнику царева Израиљевих? Јуј почину код отаца својих и погребоше га у Самарији. На његово место зацари се његов син Јоахаз. Јуј је владао у Самарији над Израиљем двадесет осам година.
2. Knjiga o carevima 10:1-36 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
У Самарији је било седамдесет мушких потомака из Ахавове породице, па Јеху написа писма и посла их у Самарију поглаварима Јизреела, старешинама и старатељима Ахавове деце. У писмима је стајало: »Чим ово писмо стигне до вас, пошто су потомци вашега господара с вама, а ви имате кола и коње, утврђен град и оружје, изаберите најбољег и најчеститијег од потомака свога господара и поставите га на очев престо. Онда се борите за кућу свога господара.« А они се препадоше и рекоше: »Ако два цара нису могла да му се одупру, како ћемо ми?« Стога управитељ палате, заповедник града, старешине и старатељи послаше Јехуу ову поруку: »Ми смо твоје слуге и чинићемо све што нам будеш рекао. Никог нећемо прогласити за цара. Учини како мислиш да је најбоље.« Тада им Јеху написа друго писмо, у коме рече: »Ако сте на мојој страни и хоћете да ми се покорите, узмите главе потомака вашега господара и дођите к мени у Јизреел сутра у ово време.« А цареви потомци, њих седамдесет, били су код великашâ тога града, који су их одгајали. Када је писмо стигло, они узеше цареве потомке и заклаше сву седамдесеторицу. Ставише њихове главе у корпе и послаше их Јехуу у Јизреел. Када је гласник стигао, рече Јехуу: »Донели су главе царевих потомака.« Тада Јеху нареди: »Ставите их до јутра у две гомиле на улазу градске капије.« Ујутро Јеху изађе, стаде пред сав народ и рече: »Ви сте недужни. Ја сам тај који је сковао заверу против свога господара и убио га. Али, ко је побио све ове? Знајте, дакле, да се неће изјаловити ниједна реч коју је ГОСПОД изрекао против Ахавове куће. ГОСПОД је учинио оно што је обећао преко свога слуге Илије.« Тако Јеху поби све у Јизреелу који су остали од Ахавове владарске куће, као и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике, ниједног му не оставивши у животу. Потом се Јеху спреми и крену у Самарију. На путу код Пастирског Бет-Екеда срете неке рођаке јудејског цара Ахазје и упита их: »Ко сте ви?« Они рекоше: »Ми смо Ахазјини рођаци, а дошли смо да поздравимо породице цара и царице-мајке.« »Ухватите их живе!« нареди Јеху, па их ухватише и заклаше поред бунара код Бет Екеда. Од њих четрдесет двојице, он ниједнога не остави у животу. Када је Јеху отишао оданде, наиђе на Јехонадава сина Рехавовог, који му је долазио у сусрет. Јеху га поздрави и упита: »Да ли си у срцу одан мени као што сам ја теби?« »Јесам«, одговори Јехонадав. »Ако је тако«, рече Јеху, »пружи руку.« И овај је пружи, а Јеху му поможе да се попне у кола. Јеху рече: »Хајде са мном да видиш моју ревност за ГОСПОДА.« И одвезе га својим колима. Када је стигао у Самарију, Јеху поби све који су тамо остали од Ахавове породице – он их истреби у складу с оним што је ГОСПОД рекао Илији. Онда Јеху окупи сав народ и рече им: »Ахав је мало служио Ваалу, Јеху ће му служити много. Позовите све Ваалове пророке, све његове служитеље и све свештенике. Пазите да нико не изостане јер ћу принети Ваалу велику жртву. Ко не дође, неће га бити међу живима.« А Јеху је прибегао лукавству да би уништио Ваалове служитеље. Јеху рече: »Сазовите свечани скуп у Ваалову част.« И прогласише свечани скуп. Он онда посла глас по целом Израелу, и сви Ваалови служитељи дођоше – ниједан не изоста. Они се нагураше у Ваалов храм све док није био пун од једног краја до другог. Јеху рече чувару одеће: »Изнеси одоре за све Ваалове служитеље.« И овај им изнесе одоре. Тада Јеху и Јехонадав син Рехавов уђоше у Ваалов храм, па Јеху рече Вааловим служитељима: »Погледајте добро око себе да нема с вама служитеља ГОСПОДЊИХ, него само оних који служе Ваалу.« Тако уђоше да принесу клане жртве и жртве паљенице. А Јеху је напољу поставио осамдесет људи и овако их упозорио: »Ако који од вас пусти да побегне неки од ових људи које вам предајем у руке, својим животом платиће за његов.« Чим је Јеху принео жртву паљеницу, нареди стражарима и заповедницима: »Уђите и побијте их! Не дајте да иједан умакне!« И они их погубише мачем. Онда стражари и заповедници избацише лешеве и уђоше у унутрашње светилиште Вааловог храма. Изнеше свети стуб, па запалише храм. Разбише Ваалов свети стуб и порушише Ваалов храм, који народ до дана данашњег користи као нужник. Тако је Јеху из Израела искоренио служење Ваалу, али се није окренуо од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце – златна телад остала су у Бетелу и Дану. ГОСПОД рече Јехуу: »Зато што си добро извршио оно што је исправно у мојим очима и зато што си са Ахавовом владарском кућом урадио све што сам наумио, твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.« Али Јеху се није свим срцем држао Закона ГОСПОДА, Бога Израеловог. Није се окренуо од Јаровамових греха, на које је овај наводио Израелце. У то време ГОСПОД поче да смањује Израел. Хазаел надјача Израелце широм њиховог подручја источно од реке Јордан: у целом Гиладу – земљи Гада, Рувима и Манасије – од Ароера поред кланца Арнона кроз Гилад до Башана. Остали догађаји Јехуове владавине, све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела. Јеху умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоахаз. Јеху је двадесет осам година владао над Израелом у Самарији.
2. Knjiga o carevima 10:1-36 Novi srpski prevod (NSPL)
Ahav je imao sedamdeset sinova u Samariji. Juj je napisao pisma i poslao ih jezraelskim glavarima, starešinama i odgojiteljima Ahavovih sinova u Samariju, govoreći: „Sad, kad ovo pismo dođe do vas, pošto ste sluge svoga gospodara, a sa vama su sinovi vašeg gospodara; i pošto imate bojna kola i konje, utvrđeni grad i oružje, gledajte ko je najbolji i najdostojniji među sinovima vašeg gospodara, postavite ga na presto njegovog oca, pa se borite za dom svoga gospodara.“ A oni, silno uplašeni, rekoše: „Evo, dva cara nisu mogla da mu se odupru; kako ćemo mu se mi odupreti?“ Tada su upravitelj dvora, načelnik grada, starešine i odgojitelji poslali poruku Juju, govoreći: „Tvoji smo podanici; uradićemo sve što nam kažeš. Mi nećemo nikoga postavljati za cara; čini što ti drago.“ On im je napisao drugo pismo govoreći: „Ako ste uz mene, i ako mene slušate, uzmite glave sinova svoga gospodara i dođite k meni u Jezrael sutra u ovo doba.“ A carevi sinovi, njih sedamdeset, bili su sa velikašima grada, koji su ih odgajali. Kad je ovo pismo došlo k njima, uzeli su careve sinove i poklali svih sedamdeset. Zatim su stavili njihove glave u kotarice i poslali mu u Jezrael. Glasnik dođe i javi mu: „Doneli su glave carevih sinova.“ On reče: „Stavite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.“ Ujutro je izašao, stao i rekao svemu narodu: „Vi niste krivi; evo, ja sam se urotio protiv svoga gospodara i ubio ga; ali ko je pobio ove ovde? Znajte, dakle, da ništa od Božije reči koju je Gospod rekao za dom Ahavov, neće ostati neispunjeno. Gospod je učinio što je rekao preko svoga sluge Ilije.“ Zatim je Juj pobio sve preostale od doma Ahavovog u Jezraelu, i sve njegove velikaše, bliske prijatelje i sveštenike; nije mu ostavio nikoga na životu. Potom se podigao, pa je otišao i došao u Samariju. A na putu, kod Vet-Akada pastirskog, Juj naiđe na braću Ohozije, cara Judinog. On ih upita: „Ko ste?“ Oni odgovoriše: „Mi smo Ohozijina braća i idemo da pozdravimo careve i caričine sinove.“ Ali on reče: „Pohvatajte ih žive!“ Pohvatali su ih žive, i zaklali ih na studencu kod Vet-Akada, njih četrdeset dvojicu; nije poštedeo ni jednog od njih. Kad je otišao odande, naišao je na Jonadava, sina Rihavovog, koji mu je pošao u susret. On ga pozdravi i reče mu: „Je li tvoje srce odano meni, kao što je moje srce odano tebi?“ Jonadav odgovori: „Jeste.“ „Ako jeste – odgovori Juj – daj mi ruku.“ Ovaj mu dade ruku, a Juj ga uze k sebi u kola. Juj reče: „Pođi sa mnom da vidiš moju revnost za Gospoda.“ Tako ga je povezao sa sobom u kolima. Kad je Juj došao u Samariju, pobio je sve koji su ostali Ahavu u Samariji, dok ih nije istrebio, po reči Gospodnjoj koja je saopštio Iliji. Zatim je Juj sakupio sav narod i rekao im: „Ahav je malo služio Valu a Juj će mu služiti mnogo. Zato mi pozovite sve Valove proroke, sve njegove sluge i sve njegove sveštenike; neka nijedan ne izostane, jer hoću da prinesem Valu veliku žrtvu. Ko izostane, neće ostati na životu.“ No, Juj je postupao lukavo, kako bi uništio Valove vernike. Juj reče: „Sazovite sabor u čast Valu!“ Oni ga sazvaše. Juj je poslao poruku po svem Izrailju, tako da su došle sve Valove sluge; nije bilo nijednog koji nije došao. Pošto su ušli u Valov hram, Valov hram se napunio od kraja do kraja. Tada Juj reče čuvaru odeće: „Donesi odeću za sve Valove sluge.“ Tako su im doneli odeću. Zatim Juj uđe u Valov hram sa Jonadavom, sinom Rihavovim, i reče Valovim slugama: „Proverite i pogledajte da nema kojeg sluge Gospodnjeg među vama, nego samo Valovih slugu.“ Potom su ušli da prinesu žrtve i svespalnice. A Juj je postavio napolje osamdeset ljudi i rekao: „Ako koji od vas dopusti da pobegne i jedan od ljudi koje dajem u vaše ruke, svojim će životom platiti za njegov život.“ Kad je završio s prinošenjem svespalnice, Juj reče stražarima i zapovednicima: „Uđite i pobijte ih; neka niko ne umakne.“ Tako su ih pobili oštricom mača. Zatim su ih stražari i zapovednici izbacili napolje, pa su ušli u unutrašnjost Valovog hrama, izneli sveti stub iz Valovog hrama i spalili ga. Valov lik su izlomili i srušili Valov hram; od njega su načinili zahode, sve do danas. Tako je Juj istrebio Vala iz Izrailja. Ipak, Juj se nije odvratio od greha Jerovoama, sina Navatovog, na koje je naveo Izrailj; od zlatnih teladi, koji su bili u Vetilju i u Danu. Gospod reče Juju: „Zato što si učinio dobro čineći što je pravedno u mojim očima, i zato što si uradio sa domom Ahavovim sve po želji moga srca, zato će tvoji sinovi sedeti na Izrailjevom prestolu do četvrtog kolena.“ Ali Juj nije svim srcem sledio Zakon Gospoda, Boga Izrailjevog, i nije se odvratio od greha Jerovoama, na koje je naveo Izrailj. U to vreme je Gospod počeo da krnji Izrailj, jer ih je Azailo pobeđivao na celom području Izrailja: istočno od Jordana po svoj zemlji Galadovoj – Gadovce, Ruvimovce, i Manasijevce – od Aroira kod potoka Arnona, sve do Galada i Vasana. Ostala Jujeva dela i sve što je učinio, i njegova sila, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih? Juj se upokojio sa svojim precima, i bio je sahranjen u Samariji. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Joahaz. Juj je vladao nad Izrailjem u Samariji dvadeset osam godina.
2. Knjiga o carevima 10:1-36 Нови српски превод (NSP)
Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј је написао писма и послао их језраелским главарима, старешинама и одгојитељима Ахавових синова у Самарију, говорећи: „Сад, кад ово писмо дође до вас, пошто сте слуге свога господара, а са вама су синови вашег господара; и пошто имате бојна кола и коње, утврђени град и оружје, гледајте ко је најбољи и најдостојнији међу синовима вашег господара, поставите га на престо његовог оца, па се борите за дом свога господара.“ А они, силно уплашени, рекоше: „Ево, два цара нису могла да му се одупру; како ћемо му се ми одупрети?“ Тада су управитељ двора, начелник града, старешине и одгојитељи послали поруку Јују, говорећи: „Твоји смо поданици; урадићемо све што нам кажеш. Ми нећемо никога постављати за цара; чини што ти драго.“ Он им је написао друго писмо говорећи: „Ако сте уз мене, и ако мене слушате, узмите главе синова свога господара и дођите к мени у Језраел сутра у ово доба.“ А цареви синови, њих седамдесет, били су са великашима града, који су их одгајали. Кад је ово писмо дошло к њима, узели су цареве синове и поклали свих седамдесет. Затим су ставили њихове главе у котарице и послали му у Језраел. Гласник дође и јави му: „Донели су главе царевих синова.“ Он рече: „Ставите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.“ Ујутро је изашао, стао и рекао свему народу: „Ви нисте криви; ево, ја сам се уротио против свога господара и убио га; али ко је побио ове овде? Знајте, дакле, да ништа од Божије речи коју је Господ рекао за дом Ахавов, неће остати неиспуњено. Господ је учинио што је рекао преко свога слуге Илије.“ Затим је Јуј побио све преостале од дома Ахавовог у Језраелу, и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике; није му оставио никога на животу. Потом се подигао, па је отишао и дошао у Самарију. А на путу, код Вет-Акада пастирског, Јуј наиђе на браћу Охозије, цара Јудиног. Он их упита: „Ко сте?“ Они одговорише: „Ми смо Охозијина браћа и идемо да поздравимо цареве и царичине синове.“ Али он рече: „Похватајте их живе!“ Похватали су их живе, и заклали их на студенцу код Вет-Акада, њих четрдесет двојицу; није поштедео ни једног од њих. Кад је отишао оданде, наишао је на Јонадава, сина Рихавовог, који му је пошао у сусрет. Он га поздрави и рече му: „Је ли твоје срце одано мени, као што је моје срце одано теби?“ Јонадав одговори: „Јесте.“ „Ако јесте – одговори Јуј – дај ми руку.“ Овај му даде руку, а Јуј га узе к себи у кола. Јуј рече: „Пођи са мном да видиш моју ревност за Господа.“ Тако га је повезао са собом у колима. Кад је Јуј дошао у Самарију, побио је све који су остали Ахаву у Самарији, док их није истребио, по речи Господњој која је саопштио Илији. Затим је Јуј сакупио сав народ и рекао им: „Ахав је мало служио Валу а Јуј ће му служити много. Зато ми позовите све Валове пророке, све његове слуге и све његове свештенике; нека ниједан не изостане, јер хоћу да принесем Валу велику жртву. Ко изостане, неће остати на животу.“ Но, Јуј је поступао лукаво, како би уништио Валове вернике. Јуј рече: „Сазовите сабор у част Валу!“ Они га сазваше. Јуј је послао поруку по свем Израиљу, тако да су дошле све Валове слуге; није било ниједног који није дошао. Пошто су ушли у Валов храм, Валов храм се напунио од краја до краја. Тада Јуј рече чувару одеће: „Донеси одећу за све Валове слуге.“ Тако су им донели одећу. Затим Јуј уђе у Валов храм са Јонадавом, сином Рихавовим, и рече Валовим слугама: „Проверите и погледајте да нема којег слуге Господњег међу вама, него само Валових слугу.“ Потом су ушли да принесу жртве и свеспалнице. А Јуј је поставио напоље осамдесет људи и рекао: „Ако који од вас допусти да побегне и један од људи које дајем у ваше руке, својим ће животом платити за његов живот.“ Кад је завршио с приношењем свеспалнице, Јуј рече стражарима и заповедницима: „Уђите и побијте их; нека нико не умакне.“ Тако су их побили оштрицом мача. Затим су их стражари и заповедници избацили напоље, па су ушли у унутрашњост Валовог храма, изнели свети стуб из Валовог храма и спалили га. Валов лик су изломили и срушили Валов храм; од њега су начинили заходе, све до данас. Тако је Јуј истребио Вала из Израиља. Ипак, Јуј се није одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, на које је навео Израиљ; од златних телади, који су били у Ветиљу и у Дану. Господ рече Јују: „Зато што си учинио добро чинећи што је праведно у мојим очима, и зато што си урадио са домом Ахавовим све по жељи мога срца, зато ће твоји синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ Али Јуј није свим срцем следио Закон Господа, Бога Израиљевог, и није се одвратио од греха Јеровоама, на које је навео Израиљ. У то време је Господ почео да крњи Израиљ, јер их је Азаило побеђивао на целом подручју Израиља: источно од Јордана по свој земљи Галадовој – Гадовце, Рувимовце, и Манасијевце – од Ароира код потока Арнона, све до Галада и Васана. Остала Јујева дела и све што је учинио, и његова сила, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? Јуј се упокојио са својим прецима, и био је сахрањен у Самарији. На његово место се зацарио његов син Јоахаз. Јуј је владао над Израиљем у Самарији двадесет осам година.
2. Knjiga o carevima 10:1-36 Sveta Biblija (SRP1865)
A Ahav imaše sedamdeset sinova u Samariji; i Juj napisa knjigu i posla je u Samariju ka glavarima Jezraelskim, starješinama i hraniteljima Ahavovijem, i reèe: Kako ova knjiga doðe k vama, u kojih su sinovi gospodara vašega i kola i konji i grad tvrdi i oružje, Gledajte koji je najbolji i najvještiji izmeðu sinova gospodara vašega, te ga posadite na prijesto oca njegova, i bijte se za dom gospodara svoga. Ali se oni vrlo uplašiše i rekoše: eto, dva cara ne odolješe mu, a kako æemo mu mi odoljeti? I koji bijaše nad domom, i koji bijaše nad gradom, i starješine i hranitelji poslaše k Juju govoreæi: mi smo sluge tvoje, èiniæemo sve što nam kažeš; neæemo nikoga postavljati carem; èini što ti je volja. I on im napisa drugu knjigu govoreæi: ako ste moji i slušate mene, uzmite glave svijeh sinova gospodara svojega i doðite k meni sjutra u ovo doba u Jezrael. A sinovi carevi, sedamdeset ljudi, bijahu kod najznatnijih graðana, koji ih hranjahu. I kad im doðe ova knjiga, uzeše sinove careve i poklaše, sedamdeset ljudi, i metnuvši glave njihove u kotarice poslaše mu u Jezrael. I doðe glasnik, koji mu javi govoreæi: donesoše glave sinova carevijeh. A on reèe: složite ih u dvije gomile na vratima, neka stoje do sjutra. A ujutru izašav stade i reèe svemu narodu: vi nijeste krivi; eto, ja se podigoh na gospodara svojega i ubih ga; ali ko pobi sve ove? Vidite sada da nije izostala nijedna rijeè Gospodnja koju reèe Gospod za dom Ahavov, nego je Gospod uèinio što je govorio preko sluge svojega Ilije. Potom pobi Juj sve koji bijahu ostali od doma Ahavova u Jezraelu i sve vlastelje njegove i prijatelje njegove i sveštenike njegove, da ne osta nijedan. Potom se podiže i poðe da ide u Samariju; i kad bijaše kod kolibe pastirske na putu, Naðe Juj braæu Ohozije cara Judina, i reèe: ko ste? Oni rekoše: mi smo braæa Ohozijina i idemo da pozdravimo sinove careve i sinove carièine. Tada reèe: pohvatajte ih žive. I pohvataše ih žive i poklaše ih na studencu kod kolibe pastirske, njih èetrdeset, i ne ostavi nijednoga od njih. Potom otišav odande naðe Jonadava sina Rihavova, koji ga srete. A on ga pozdravi i reèe mu: je li srce tvoje pravo kao što je moje srce prema tvome? A Jonadav odgovori: jest. Ako jest, odgovori Juj, daj mi ruku. I dade mu ruku; a on ga uze k sebi u kola. I reèe: hajde sa mnom, i vidi moju revnost za Gospoda. I odvezoše ga na njegovijem kolima. I kad doðe u Samariju, pobi sve što bješe ostalo od doma Ahavova u Samariji dokle ga ne istrijebi po rijeèi koju Gospod reèe Iliji. Potom sabra Juj sav narod i reèe mu: Ahav je malo služio Valu, Juj æe mu služiti više. Zato dozovite mi sve proroke Valove, sve sluge njegove i sve sveštenike njegove, nijedan da ne izostane, jer veliku žrtvu hoæu da prinesem Valu; ko ne doðe, poginuæe. A Juj èinjaše tako iz prijevare hoteæi pobiti sluge Valove. I reèe Juj: svetkujte svetkovinu Valu. I oglasiše je. I posla Juj po svemu Izrailju, te doðoše sve sluge Valove, i ne izosta nijedan da ne doðe; i uðoše u kuæu Valovu, i napuni se kuæa Valova od kraja do kraja. Tada reèe onomu koji bijaše nad riznicom: iznesi haljine svijem slugama Valovijem. I iznese im haljine. Zatijem uðe Juj s Jonadavom sinom Rihavovijem u kuæu Valovu, i reèe slugama Valovijem: promotrite i vidite da nije tu s vama koji sluga Gospodnji, nego same sluge Valove. I tako uðoše da prinesu prinose i žrtve paljenice, a Juj namjesti napolju osamdeset ljudi, i reèe: ako uteèe koji od ovijeh ljudi koje vam dajem u ruke, duša æe vaša biti za dušu njegovu. A kad se svrši žrtva paljenica, zapovjedi Juj vojnicima i vojvodama: uðite, pobijte ih, da ne izaðe nijedan. I tako ih pobiše oštrijem maèem i pobacaše ih vojnici i vojvode; potom otidoše u svaki grad gdje bješe kuæa Valova. I izbaciše likove iz kuæe Valove, i spališe ih. I izlomiše lik Valov i raskopaše kuæu Valovu, i od nje naèiniše prohode do današnjega dana. Tako Juj istrijebi Vala iz Izrailja. Ali ne otstupi Juj od grijehova Jerovoama sina Navatova, kojima navede na grijeh Izrailja, od zlatnijeh telaca, koji bijahu u Vetilju i u Danu. A Gospod reèe Juju: što si dobro svršio što je pravo preda mnom, i što si uèinio domu Ahavovu sve što mi je bilo u srcu, zato æe sinovi tvoji sjedjeti na prijestolu Izrailjevu do èetvrtoga koljena. Ali Juj ne pažaše da hodi po zakonu Gospoda Boga Izrailjeva svijem srcem svojim, ne otstupi od grijehova Jerovoamovijeh, kojima navede na grijeh Izrailja. U to vrijeme poèe Gospod krnjiti Izrailja, jer ih pobi Azailo po svijem meðama Izrailjevim. Od Jordana k istoku sunèanom, svu zemlju Galadsku, Gadovu i Ruvimovu i Manasijinu, od Aroira na potoku Arnonu, i Galad i Vasan. A ostala djela Jujeva i sve što je èinio, i sva junaštva njegova, nijesu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevijeh? I poèinu Juj kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na njegovo se mjesto zacari Joahaz sin njegov. A carova Juj nad Izrailjem u Samariji dvadeset i osam godina.