У Самарији је било седамдесет мушких потомака из Ахавове породице, па Јеху написа писма и посла их у Самарију поглаварима Јизреела, старешинама и старатељима Ахавове деце. У писмима је стајало: »Чим ово писмо стигне до вас, пошто су потомци вашега господара с вама, а ви имате кола и коње, утврђен град и оружје, изаберите најбољег и најчеститијег од потомака свога господара и поставите га на очев престо. Онда се борите за кућу свога господара.«
А они се препадоше и рекоше: »Ако два цара нису могла да му се одупру, како ћемо ми?«
Стога управитељ палате, заповедник града, старешине и старатељи послаше Јехуу ову поруку: »Ми смо твоје слуге и чинићемо све што нам будеш рекао. Никог нећемо прогласити за цара. Учини како мислиш да је најбоље.«
Тада им Јеху написа друго писмо, у коме рече: »Ако сте на мојој страни и хоћете да ми се покорите, узмите главе потомака вашега господара и дођите к мени у Јизреел сутра у ово време.«
А цареви потомци, њих седамдесет, били су код великашâ тога града, који су их одгајали. Када је писмо стигло, они узеше цареве потомке и заклаше сву седамдесеторицу. Ставише њихове главе у корпе и послаше их Јехуу у Јизреел.
Када је гласник стигао, рече Јехуу: »Донели су главе царевих потомака.«
Тада Јеху нареди: »Ставите их до јутра у две гомиле на улазу градске капије.«
Ујутро Јеху изађе, стаде пред сав народ и рече: »Ви сте недужни. Ја сам тај који је сковао заверу против свога господара и убио га. Али, ко је побио све ове? Знајте, дакле, да се неће изјаловити ниједна реч коју је ГОСПОД изрекао против Ахавове куће. ГОСПОД је учинио оно што је обећао преко свога слуге Илије.«
Тако Јеху поби све у Јизреелу који су остали од Ахавове владарске куће, као и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике, ниједног му не оставивши у животу.
Потом се Јеху спреми и крену у Самарију. На путу код Пастирског Бет-Екеда срете неке рођаке јудејског цара Ахазје и упита их: »Ко сте ви?«
Они рекоше: »Ми смо Ахазјини рођаци, а дошли смо да поздравимо породице цара и царице-мајке.«
»Ухватите их живе!« нареди Јеху, па их ухватише и заклаше поред бунара код Бет Екеда. Од њих четрдесет двојице, он ниједнога не остави у животу.
Када је Јеху отишао оданде, наиђе на Јехонадава сина Рехавовог, који му је долазио у сусрет.
Јеху га поздрави и упита: »Да ли си у срцу одан мени као што сам ја теби?«
»Јесам«, одговори Јехонадав.
»Ако је тако«, рече Јеху, »пружи руку.«
И овај је пружи, а Јеху му поможе да се попне у кола.
Јеху рече: »Хајде са мном да видиш моју ревност за ГОСПОДА.«
И одвезе га својим колима.
Када је стигао у Самарију, Јеху поби све који су тамо остали од Ахавове породице – он их истреби у складу с оним што је ГОСПОД рекао Илији.
Онда Јеху окупи сав народ и рече им: »Ахав је мало служио Ваалу, Јеху ће му служити много. Позовите све Ваалове пророке, све његове служитеље и све свештенике. Пазите да нико не изостане јер ћу принети Ваалу велику жртву. Ко не дође, неће га бити међу живима.«
А Јеху је прибегао лукавству да би уништио Ваалове служитеље.
Јеху рече: »Сазовите свечани скуп у Ваалову част.«
И прогласише свечани скуп. Он онда посла глас по целом Израелу, и сви Ваалови служитељи дођоше – ниједан не изоста. Они се нагураше у Ваалов храм све док није био пун од једног краја до другог.
Јеху рече чувару одеће: »Изнеси одоре за све Ваалове служитеље.«
И овај им изнесе одоре.
Тада Јеху и Јехонадав син Рехавов уђоше у Ваалов храм, па Јеху рече Вааловим служитељима: »Погледајте добро око себе да нема с вама служитеља ГОСПОДЊИХ, него само оних који служе Ваалу.«
Тако уђоше да принесу клане жртве и жртве паљенице.
А Јеху је напољу поставио осамдесет људи и овако их упозорио: »Ако који од вас пусти да побегне неки од ових људи које вам предајем у руке, својим животом платиће за његов.«
Чим је Јеху принео жртву паљеницу, нареди стражарима и заповедницима: »Уђите и побијте их! Не дајте да иједан умакне!«
И они их погубише мачем. Онда стражари и заповедници избацише лешеве и уђоше у унутрашње светилиште Вааловог храма. Изнеше свети стуб, па запалише храм. Разбише Ваалов свети стуб и порушише Ваалов храм, који народ до дана данашњег користи као нужник.
Тако је Јеху из Израела искоренио служење Ваалу, али се није окренуо од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце – златна телад остала су у Бетелу и Дану.
ГОСПОД рече Јехуу: »Зато што си добро извршио оно што је исправно у мојим очима и зато што си са Ахавовом владарском кућом урадио све што сам наумио, твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.«
Али Јеху се није свим срцем држао Закона ГОСПОДА, Бога Израеловог. Није се окренуо од Јаровамових греха, на које је овај наводио Израелце.
У то време ГОСПОД поче да смањује Израел. Хазаел надјача Израелце широм њиховог подручја источно од реке Јордан: у целом Гиладу – земљи Гада, Рувима и Манасије – од Ароера поред кланца Арнона кроз Гилад до Башана.
Остали догађаји Јехуове владавине, све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела.
Јеху умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоахаз. Јеху је двадесет осам година владао над Израелом у Самарији.