2. Korinćanima 5:1-15
2. Korinćanima 5:1-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Знамо, наиме, ако се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, да имамо зграду од Бога, вечну кућу на небесима, која није људском руком саграђена. Та зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у свој небески стан; само ако смо се у њега обукли, нећемо се наћи голи. Јер ми, који смо у шатору, уздишемо оптерећени зато што не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. А Бог нас је баш за то приправио тиме што нам је дао Духа као капару. Пошто смо, дакле, увек пуни поуздања и знамо да смо путници у туђини далеко од Господа, док год боравимо у телу – јер још у вери живимо, а не у гледању – уздамо се и спремни смо да радије изађемо из тела и да се код Господа настанимо као код куће. Зато се и старамо да му увек будемо угодни – било да смо већ код куће или још у туђини. Јер сви ми треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими према ономе што је учинио за време свога живота у телу, било добро – било зло. Знајући, дакле, за страх пред Богом, људе уверавамо, а пред Богом смо видни; а надам се да смо видни и у вашим савестима. Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо повода да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале спољашношћу, а не оним што је у срцу. Јер ако нисмо били при чистој памети – то је било за Бога; ако смо разборити – за вас смо. Јер Христова љубав нас обузима кад смо дошли до овога закључка: Један је умро за све; значи да су сви умрли. А он је умро за све, да живи више не живе сами за себе, него ономе који је за њих умро и васкрснут био.
2. Korinćanima 5:1-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком. Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште. Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи. Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог. Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа, јер још живимо у вери, а не у гледању. Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа. Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко. Јер, сви треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако добије према ономе што је учинио док је живео у телу, било добро, било зло. Пошто, дакле, знамо за страх пред Господом, трудимо се да уверимо људе. Разоткривени смо пред Богом, а надам се и пред вашом савешћу. Не препоручујемо вам опет сами себе, већ вам дајемо прилику да се нама хвалите, да имате шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу, а не оним што је у срцу. Јер, ако смо били ван себе, то је ради Бога, а ако смо били при себи, то је ради вас. Обузима нас Христова љубав када размишљамо о овоме: један је умро за све, дакле, сви су умрли. А умро је за све да живи више не живе за себе, него за Онога који је за њих умро и васкрсао.
2. Korinćanima 5:1-15 Novi srpski prevod (NSPL)
Znamo, naime, da ako se zemaljski šator u kome živimo i razruši, imamo stan od Boga, večni dom na nebesima koji nije sagrađen ljudskom rukom. Jer, u ovom šatoru uzdišemo i čeznemo da preko njega obučemo na sebe naše nebesko obitavalište. Zaista, kada ga obučemo na sebe, nećemo biti neodeveni. Mi, naime, koji živimo u šatoru tela, stenjemo pod njegovim teretom, ali ne želimo da ga se rešimo, nego da preko njega obučemo novo telo, tako da život proguta ono što je smrtno. A Bog nas je za to pripravio davši nam svoga Duha u zalog. Zato smo uvek puni pouzdanja, iako znamo da dok god živimo u kući tela, daleko smo od Gospoda. Živimo, naime, po veri, a ne po gledanju. Ispunjeni, dakle, ovim pouzdanjem, najradije bismo izašli iz tela i nastanili se kod Gospoda. Zato se trudimo da mu ugodimo, bilo da smo već kod kuće ili u tuđini. Jer svi mi moramo da se pojavimo pred Hristovim sudom, da svako primi platu za ono što je za života činio u telu, bilo dobro ili zlo. I pošto znamo za strah Gospodnji, uveravamo ljude. Bog nas potpuno poznaje, a nadam se da nas poznaje i vaša savest. Ne preporučujemo vam opet sami sebe, nego vam dajemo razlog da se ponosite nama, i da imate odgovor za one koji se razmeću pred drugima, a u srcu nisu takvi. Jer ako nismo prisebni, to je radi Boga, a ako smo pri sebi, to je radi vas. Hristova ljubav nas obuzima, jer smo došli do uverenja da je jedan umro za sve, što znači da su svi umrli. Hristos je umro za sve, da živi ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro i vaskrsao za njih.
2. Korinćanima 5:1-15 Нови српски превод (NSP)
Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени. Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог. Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло. И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и васкрсао за њих.
2. Korinćanima 5:1-15 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer znamo da kad se zemaljska naša kuæa tijela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuæu nerukotvorenu, vjeènu na nebesima. Jer za tijem uzdišemo, želeæi obuæi se u svoj nebeski stan. I da se obuèeni, ne goli naðemo! Jer buduæi u ovome tijelu, uzdišemo otežali; jer neæemo da se svuèemo, nego da se preobuèemo, da život proždere smrtno. A onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha. Dobre smo dakle volje jednako, jer znamo da putujemo u tijelu, daleko od Gospoda. Jer po vjeri živimo a ne po gledanju. Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otiæi od tijela, i iæi ka Gospodu. Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo njemu ugodni. Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki što je koji u tijelu èinio, ili dobro ili zlo; Znajuæi dakle strah Gospodnji ljude svjetujemo; a Bogu smo poznati, a nadamo se da smo i u vašijem savjestima poznati. Jer se ne hvalimo opet pred vama, nego vama dajemo uzrok da se hvalite nama, da imate što odgovoriti onima koji se hvale onijem što je spolja a ne što je u srcu. Jer ako se odviše hvalimo, Bogu se hvalimo; ako li smo smjerni, vama smo. Jer ljubav Božija nagoni nas, kad mislimo ovo: ako jedan za sve umrije, to dakle svi umriješe. Hristos za sve umrije, da oni koji žive ne žive više sebi, nego onome koji za njih umrije i vaskrse.