2. Knjiga dnevnika 20:5-30

Podeli

2. Knjiga dnevnika 20:5-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Тада стаде Јосафат пред скуп Јудејаца и Јерусалимљана у храму Господњем пред новим тремом. Он рече: „Господе, Боже отаца наших! Зар ниси ти Бог на небу и владар свих народа земаљских? Зар нису у руци твојој моћ и сила да нико не може да ти се супротстави? Зар ниси ти, Боже наш, отерао становнике ове земље испред народа свога Израиља и дао је заувек потомству пријатеља свога Авраама? Они су се населили на њој, саградили светињу имену твоме и казали: ‘Ако нас снађе некакво зло, мач освете, помор или глад, стаћемо пред овим храмом и пред тобом, јер је име твоје у храму овом, и завапићемо теби у невољи својој да нас услишиш и спасеш.’ Сад, ево, синови Амонови и Моавови и они из планине Сир, преко којих ниси дао Израиљу да пређе кад је ишао из земље египатске, него су их обишли и нису их истребили, ево, узвраћају нам тако што долазе да нас отерају с наследства твога које си нам предао. Боже наш, зар нећеш да им судиш? Ми немамо снаге да се одупремо тако великом мноштву које иде на нас. Не знамо шта бисмо чинили, него су нам очи у тебе упрте.” Сви Јудејци су стајали пред Господом, деца њихова, жене њихове и синови њихови. Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јекла, сина Матаније, левита од синова Асафових. Он рече: „Послушајте сви Јудејци, становници Јерусалима и царе Јосафате! Овако вам говори Господ: ‘Не бојте се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваш рат, него Божји. Изађите сутра пред њих! Они ће поћи уз брдо Зис и наћи ћете их на крају долине наспрам пустиње Јеруил. Не треба ви да се ту борите. Само се распоредите и стојте, па гледајте како ће вас избавити Господ. Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се! Изађите сутра пред њих и Господ ће бити с вама!’” Тада Јосафат сави лице к земљи, а сви Јудејци и становници Јерусалима падоше пред Господом и поклонише се Господу. Левити од синова Катових и синова Корејевих устадоше да хвале Господа, Бога Израиљевог, снажним гласом и клицањем. Изјутра поранише и пођоше у Текујску пустињу. Кад су полазили, стаде Јосафат и рече: „Чујте ме, Јудејци и становници Јерусалима! Поуздајте се у Господа, Бога свога, и бићете јаки! Верујте пророцима његовим и бићете срећни!” Затим се договори с народом и постави певаче Господње у свештеној одећи да иду пред војском и да певају: „Хвалите Господа јер је довека милост његова.” Чим су почели да певају и да хвале, Господ пусти заседу на синове Амонове, Моавце и на оне из планине Сир који су пошли на Јуду, те се разбише. Синови Амонови и Моавци устадоше на оне из планине Сир да их побију и униште. Кад су завршили са онима из планине Сир, ударише један на другог, па се сатреше. Кад Јудејци дођоше на узвишицу према пустињи и погледаше на мноштво, кад оно, мртва тела леже по земљи, ниједан није утекао. Јосафат дође с народом да покупе плен. Нађоше много стоке, блага, пехара и накита. Опленише их толико да нису могли носити. Три дана су купили плен јер га је било много. Четвртог дана се окупише у Долини благослова. Онде су благосиљали Господа, па се зато то место зове Долина благослова до дана данашњег. Потом се вратише сви Јудејци, становници Јерусалима, с Јосафатом на челу у Јерусалим радосни јер их је Господ развеселио над непријатељима њиховим. Дођоше у Јерусалим у храм Господњи с харфицама, цитрама и трубама. Страх Господњи дође у сва царства земаљска кад чуше да је Господ ратовао против непријатеља Израиљевих. Тако завлада мир у царству Јосафатовом јер му Господ даде мир унаоколо.

2. Knjiga dnevnika 20:5-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Тада Јосафат устаде усред скупа Јудеја и Јерусалимљана у Дому ГОСПОДЊЕМ, пред новим двориштем, па рече: »ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца, ти си Бог на небу и владаш над свим царствима незнабожаца. Моћ и сила у твојим су рукама и нико не може да ти се одупре. Боже наш, ти си отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и довека је дао потомцима свог пријатеља Авраама. Они живе у њој и у њој су подигли светилиште за твоје Име, говорећи: ‚Ако нас снађе несрећа – мач осуде, помор или глад – ми ћемо стати пред тебе, пред овај Храм који носи твоје Име, и завапити ти у својој невољи, и ти ћеш нас чути и спасти нас.‘ »А ево сада Амонаца, Моаваца и оних из горског краја Сеира, оних чије подручје ниси дао Израелцима да га освоје када су дошли из Египта, па су се Израелци окренули од њих и нису их затрли. Види како нам они узвраћају: долазе да нас отерају са поседа који си нам дао у наследство. Боже наш, зар им нећеш судити? Јер, ми смо немоћни да се суочимо са овом силном војском која иде на нас. Не знамо шта да радимо – зато су наше очи упрте у тебе.« Сви Јудеји, са својом нејачи, женама и децом, стајали су тамо пред ГОСПОДОМ. Тада Дух Јахеов сиђе на Јахазиела сина Захарије сина Бенаје сина Јеиела сина Мататјиног, Левита, Асафовог потомка, док је стајао на скупу. Он рече: »Чуј, сва Јудо, житељи Јерусалима и ти царе Јосафате! Овако вам каже ГОСПОД: ‚Не бојте се и не обесхрабрујте због ове силне војске. Јер, битка није ваша, него Божија. Крените сутра на њих. Они ће се пењати уз превој Циц, а ви ћете их затећи на крају кланца у пустињи Јеруел. Нећете морати да се борите у овој бици. Само заузмите положаје, Јудо и Јерусалиме, и чврсто стојте и гледајте како ГОСПОД побеђује. Не бојте се и не обесхрабрујте. Крените сутра на њих, јер ГОСПОД ће бити с вама‘.« На то се Јосафат ничице поклони, а и сви Јудеји и житељи Јерусалима падоше ничице пред ГОСПОДОМ, клањајући му се. Тада устадоше и неки Левити Кехатовци и Корејевци, па су из свега гласа хвалили ГОСПОДА, Бога Израеловог. Ујутро поранише и кренуше у пустињу Текоу. Када су полазили, Јосафат устаде и рече: »Чујте ме, Јудо и житељи Јерусалима! Верујте у ГОСПОДА, свога Бога, и опстаћете. Верујте његовим пророцима, и успећете.« Пошто се посаветовао са народом, Јосафат одреди људе да, корачајући на челу војске, певају ГОСПОДУ и хвале сјај његове светости говорећи: »Захваљујте ГОСПОДУ, јер љубав његова остаје довека.« Када су почели да певају и хвале ГОСПОДА, ГОСПОД постави заседе Амонцима, Моавцима и Сеирцима, који су кренули на Јуду, и удари их. Амонци и Моавци се дигоше на Сеирце, да их униште и затру. А када су поубијали све Сеирце, почеше да се убијају међу собом. Када су Јудеји стигли до места које гледа на пустињу и погледали пут оне силне војске, а оно – само мртва тела леже на земљи – нико није утекао! Тада Јосафат и његова војска одоше да покупе плен, па нађоше међу онима много опреме, одеће и вредних предмета – више него што су могли да понесу. Плена је било толико да су га сакупљали три дана. Четвртог дана се окупише у долини Бераха, где благословише ГОСПОДА. Зато се та долина и дан-данас зове Бераха. Потом се, са Јосафатом на челу, сви Јудеји и Јерусалимљани радосни вратише у Јерусалим, јер им је ГОСПОД дао повода да ликују над својим непријатељима. Када су ушли у Јерусалим, одоше у Дом ГОСПОДЊИ са харфама, лирама и трубама. Страх од Бога обузе сва царства на земљи која су чула да се ГОСПОД борио против Израелових непријатеља. А Јосафатово царство било је у миру, јер му је његов Бог дао починак са свих страна.

2. Knjiga dnevnika 20:5-30 Novi srpski prevod (NSPL)

Josafat je stao pred zbor Judejaca i Jerusalimljana, u Domu Gospodnjem pred novim dvorištem i reče: „O, Gospode, Bože naših otaca! Nisi li ti Bog na nebesima i ne vladaš li nad carstvima svih naroda? Nije li u tvojoj ruci sila i moć, i niko ne može da ti se odupre? Zar ti nisi odagnao stanovnike ove zemlje ispred Izrailja, tvoga naroda, i dao je doveka potomcima tvog prijatelja Avrahama? Oni su se nastanili u njoj i u njoj izgradili Svetilište tvom imenu, rekavši: ’Ako nas zadese pošast, mač osude, pomor, glad, stajaćemo pred ovim Domom i pred tobom – jer ovaj Dom nosi tvoje ime – i zavapićemo u svojoj nevolji, a ti nas čuj i spasi.’ A sada su ovde Amonci, Moavci i još neki sa gore Sir. Nisi dozvolio Izrailju kada je izašao iz Egipta da prođe preko njihove zemlje, pa je morao da ih zaobilazi, a nije ih istrebio. I sad nam vraćaju tako što su došli da nas oteraju sa tvog poseda koji si nam ti dao u nasledstvo. O, Bože naš, zar im nećeš suditi? U nama nema snage pred ovim velikim mnoštvom koje dolazi na nas. Ne znamo šta da uradimo. Naše su oči uprte u tebe!“ Sva je Juda stajala pred Gospodom sa svojom decom, sa ženama i sinovima. I tada je na Levita Jazila – Zaharijevog sina, Venajinog sina, Jeielovog sina, Matanijevog sina – Asafovog potomka, usred zbora došao Duh Gospodnji. On reče: „Pazite dobro, svi Judejci i Jerusalimljani, i ti, caru Josafate! Ovako vam govori Gospod: ’Vi se ne plašite i ne klonite srcem pred ovim velikim mnoštvom, jer ova bitka nije vaša nego Gospodnja. Sutra siđite na njih dok se budu uspinjali uz Zis i naći ćete ih na kraju doline, pred pustinjom Jeruil. Ne borite se u ovoj bici. Stanite, postavite se i gledajte kako će vas Gospod izbaviti, o, Judo i Jerusalime! Ne plašite se i ne klonite srcem! Sutra izađite pred njih jer je Gospod sa vama!’“ Tada se Josafat poklonio licem do zemlje, a svi su Judejci i Jerusalimljani pali ničice pred Gospodom i poklonili mu se. Ustali su Leviti, potomci Katovi i potomci Korejevi da na sav glas slave Gospoda, Boga Izrailjevog. Tako su ujutru rano ustali i otišli u Tekuja pustinju. Kada su izlazili, Josafat stade i reče: „Čujte me, Judejci i Jerusalimljani! Verujte u Gospoda, svoga Boga, i održaćete se; verujte prorocima njegovim i uspećete.“ Onda se posavetovao sa narodom i postavio one koji pevaju Gospodu i one u svetoj odeći, da idu pred vojskom i slave ga: „Hvalite Gospoda jer je milost njegova doveka.“ Kada su počeli radosno da kliču i slave, Gospod postavi zasedu Amoncima, Moavcima i još nekima sa gore Sir, koji su krenuli na Judu. Tako su bili poraženi. Naime, Amonci i Moavci su ustali na one sa gore Sir da ih sasvim unište i istrebe. A kada su ih istrebili, počeli su međusobno da se satiru. Judejci su stigli do stražarnice u pustinji kada su pogledali na mnoštvo – gle, mrtvaci leže po zemlji. Niko nije preživeo. Tada su Josafat i njegov narod počeli da plene njihov tabor. Našli su obilje vrednosti i dragocenosti na mrtvacima, toliko plena da ga nisu mogli poneti. Toliko je toga bilo da su tri dana plenili po taboru. Četvrtog dana su se okupili u dolini Veraha gde su blagoslovili Gospoda. Zato je narod nazvao ovo mesto „Dolina blagoslova“, kako se i zove sve do danas. Tada su se, s Josafatom na čelu, u Jerusalim vratili svi Judejci i Jerusalimljani. Radovali su se jer ih je Gospod obradovao nad njihovim neprijateljima. Došli su u Jerusalim, u Dom Gospodnji sa lirama, harfama i trubama. Strah Gospodnji je zahvatio sva carstva zemalja kada su čula da se Gospod borio sa neprijateljima Izrailja. Josafatovo carstvo je bilo u miru i Bog njegov mu je dao počinak svuda unaokolo.

2. Knjiga dnevnika 20:5-30 Нови српски превод (NSP)

Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем и рече: „О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Аврахама? Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’ А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“ Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима. И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. Он рече: „Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“ Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог. Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га: „Хвалите Господа јер је милост његова довека.“ Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру. Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. Четвртог дана су се окупили у долини Вераха где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас. Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама. Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.

2. Knjiga dnevnika 20:5-30 Sveta Biblija (SRP1865)

Tada stade Josafat u zboru Judinu i Jerusalimskom u domu Gospodnjem pred trijemom novijem, I reèe: Gospode Bože otaca naših! nijesi li ti Bog na nebu i vladaš svijem carstvima narodnijem? nije li u tvojoj ruci moæ i sila da ti niko ne može odoljeti? Nijesi li ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svojega Izrailja, i dao je navijek sjemenu Avrama prijatelja svojega? Te se naseliše u njoj, i sagradiše ti u njoj svetinju za ime tvoje govoreæi: Kad nas zadesi kako zlo, maè osvetni ili pomor ili glad, staæemo pred ovijem domom i pred tobom, jer je ime tvoje u ovom domu, i vapiæemo tebi u nevolji svojoj, usliši i izbavi. A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nijesi dao sinovima Izrailjevijem proæi kad iðahu iz zemlje Misirske, nego ih obidoše i ne istrijebiše; A evo, oni nam vraæaju došavši da nas istjeraju iz našljedstva tvojega, koje si nam predao. Bože naš, zar im neæeš suditi? jer u nama nema snage da se opremo tome mnoštvu velikom, koje ide na nas, niti mi znamo što bismo èinili, nego su oèi naše uprte u te. A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom i djeca njihova, žene njihove i sinovi njihovi. Tada siðe duh Gospodnji usred zbora na Jazila sina Zaharije sina Venaje sina Jeila sina Matanijina, Levita izmeðu sinova Asafovijeh, I reèe: slušajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: ne bojte se i ne plašite se toga mnoštva velikoga, jer nije vaš rat nego Božji. Sjutra izidite na njih; oni æe poæi uz brdo Zis, i naæi æete ih nakraj potoka prema pustinji Jeruilu. Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako æe vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! ne bojte se i ne plašite se, sjutra izidite pred njih, i Gospod æe biti s vama. Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu. A Leviti od sinova Katovijeh i sinova Korejevijeh ustaše, te hvališe Gospoda Boga Izrailjeva glasom veoma visokim. A ujutru ustavši rano izidoše u pustinju Tekujsku; a kad izlažahu, stade Josafat i reèe: èujte me, Judejci i Jerusalimljani: vjerujte Gospodu Bogu svojemu i biæete jaki, vjerujte prorocima njegovijem i biæete sreæni. I tako dogovoriv se s narodom postavi pjevaèe Gospodnje da hvale svetu krasotu iduæi pred vojskom i govoreæi: hvalite Gospoda, jer je dovijeka milost njegova. A kad poèeše pjesmu i hvalu, obrati Gospod zasjedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji izidoše na Judu, te se razbiše. Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustaše na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobiše one iz gore Sira, udariše jedni na druge, te se potrše. A kad Juda doðe do stražare prema pustinji, i pogleda na mnoštvo, a to mrtva tjelesa leže po zemlji, i nijedan ne bješe ostao živ. Zato doðe Josafat sa narodom svojim da pokupe plijen; i naðoše kod njih mnogo blaga i dragocjenijeh nakita na mrtvacima, i naplijeniše da veæ ne mogoše nositi; tri dana kupiše plijen, jer ga bješe mnogo. A èetvrti dan skupiše se u dolini blagoslovnoj, jer ondje blagosloviše Gospoda; zato se prozva mjesto dolina blagoslovna do danas. Potom okrenuše svi Judejci i Jerusalimljani i Josafat pred njima da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih oveseli Gospod neprijateljima njihovijem. I doðoše u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji. I strah Božji doðe na sva carstva zemaljska kad èuše da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve. I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir otsvuda.