Друга дневника 20
20
Јосафат побеђује Амонце, Моавце и Едомце
1После тога синови Моавови, синови Амонови и неки Едомци пођоше у рат против Јосафата. 2Јосафату јавише говорећи: „Полази на тебе велико мноштво с оне стране мора из Арама. Тамо су у Асасон-Тамару”, а то је Ен-Гад. 3Он се уплаши. Тада Јосафат управи лице своје да тражи Господа и огласи пост по целој земљи Јудиној. 4Јудејци се окупише да траже Господа. Из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.
Јосафатова молитва
5Тада стаде Јосафат пред скуп Јудејаца и Јерусалимљана у храму Господњем пред новим тремом. 6Он рече: „Господе, Боже отаца наших! Зар ниси ти Бог на небу и владар свих народа земаљских? Зар нису у руци твојој моћ и сила да нико не може да ти се супротстави? 7Зар ниси ти, Боже наш, отерао становнике ове земље испред народа свога Израиља и дао је заувек потомству пријатеља свога Авраама? 8Они су се населили на њој, саградили светињу имену твоме и казали: 9‘Ако нас снађе некакво зло, мач освете, помор или глад, стаћемо пред овим храмом и пред тобом, јер је име твоје у храму овом, и завапићемо теби у невољи својој да нас услишиш и спасеш.’ 10Сад, ево, синови Амонови и Моавови и они из планине Сир, преко којих ниси дао Израиљу да пређе кад је ишао из земље египатске, него су их обишли и нису их истребили, 11ево, узвраћају нам тако што долазе да нас отерају с наследства твога које си нам предао. 12Боже наш, зар нећеш да им судиш? Ми немамо снаге да се одупремо тако великом мноштву које иде на нас. Не знамо шта бисмо чинили, него су нам очи у тебе упрте.”
13Сви Јудејци су стајали пред Господом, деца њихова, жене њихове и синови њихови.
14Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јекла, сина Матаније, левита од синова Асафових. 15Он рече: „Послушајте сви Јудејци, становници Јерусалима и царе Јосафате! Овако вам говори Господ: ‘Не бојте се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваш рат, него Божји. 16Изађите сутра пред њих! Они ће поћи уз брдо Зис и наћи ћете их на крају долине наспрам пустиње Јеруил. 17Не треба ви да се ту борите. Само се распоредите и стојте, па гледајте како ће вас избавити Господ. Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се! Изађите сутра пред њих и Господ ће бити с вама!’”
18Тада Јосафат сави лице к земљи, а сви Јудејци и становници Јерусалима падоше пред Господом и поклонише се Господу. 19Левити од синова Катових и синова Корејевих устадоше да хвале Господа, Бога Израиљевог, снажним гласом и клицањем.
20Изјутра поранише и пођоше у Текујску пустињу. Кад су полазили, стаде Јосафат и рече: „Чујте ме, Јудејци и становници Јерусалима! Поуздајте се у Господа, Бога свога, и бићете јаки! Верујте пророцима његовим и бићете срећни!”
21Затим се договори с народом и постави певаче Господње у свештеној одећи да иду пред војском и да певају: „Хвалите Господа јер је довека милост његова.”
22Чим су почели да певају и да хвале, Господ пусти заседу на синове Амонове, Моавце и на оне из планине Сир који су пошли на Јуду, те се разбише. 23Синови Амонови и Моавци устадоше на оне из планине Сир да их побију и униште. Кад су завршили са онима из планине Сир, ударише један на другог, па се сатреше. 24Кад Јудејци дођоше на узвишицу према пустињи и погледаше на мноштво, кад оно, мртва тела леже по земљи, ниједан није утекао. 25Јосафат дође с народом да покупе плен. Нађоше много стоке, блага, пехара и накита. Опленише их толико да нису могли носити. Три дана су купили плен јер га је било много. 26Четвртог дана се окупише у Долини благослова. Онде су благосиљали Господа, па се зато то место зове Долина благослова до дана данашњег. 27Потом се вратише сви Јудејци, становници Јерусалима, с Јосафатом на челу у Јерусалим радосни јер их је Господ развеселио над непријатељима њиховим. 28Дођоше у Јерусалим у храм Господњи с харфицама, цитрама и трубама.
29Страх Господњи дође у сва царства земаљска кад чуше да је Господ ратовао против непријатеља Израиљевих. 30Тако завлада мир у царству Јосафатовом јер му Господ даде мир унаоколо.
31Тако је владао цар Јосафат над Јудом. Имао је тридесет пет година кад је почео да влада и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува, а била је ћерка Силејева. 32Он је ишао путем оца свога Асе, не скрећући с њега, и чинио је оно што је право пред Господом. 33Једино узвишења нису била оборена јер народ још није био управио срце своје Господу, Богу отаца његових. 34Остала Јосафатова дела, ранија и каснија, ено, записана су у Књизи Јуја, сина Ананијевог, која је припојена Књизи о царевима израиљским.
35Касније се цар Јудин Јосафат удружио с царем израиљским Охозијом, који је радио безбожно. 36Удружио се с њим да би начинили бродове, па да иду у Тарсис. Они саградише бродове у Есион-Гаверу. 37Тад пророкова син Додавин, Елијезер из Марисе, против Јосафата говорећи: „Зато што си се удружио са Охозијом, Господ ће разорити дела твоја.” Бродови су се разбили тако да нису могли да иду у Тарсис.
Trenutno izabrano:
Друга дневника 20: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije