1. Solunjanima 2:13-20
1. Solunjanima 2:13-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И зато и ми захваљујемо Богу без престанка, што се ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као људску реч, него као реч Божју – као што заиста и јесте, која је делотворна у вама који верујете. Јер ви сте се, браћо, угледали на Цркве Божје које су у Христу Исусу у Јудеји, јер сте и ви исто препатили од својих саплеменика као и они од Јудејаца, од оних који су убили Господа Исуса и пророке, који и нас прогонише, који Богу не угађају, који се противе свима људима, који нас спречавају да говоримо многобошцима да се спасу – да у свако време испуне своје грехе. Али најзад гнев Божји стиже на њих. А ми, браћо, лишени вас за кратко време, лицем, али не срцем, још више смо с великом жудњом настојали да видимо ваше лице. Стога смо хтели да вам дођемо, ја, Павле, не само једанпут него и двапут, али сатана нас је спречио. Јер ко је наша нада, или радост, или венац славе ако не ви – пред Господом нашим Исусом о његовом доласку? Да, ви сте наша слава и наша радост.
1. Solunjanima 2:13-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете. Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао. А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? Да, ви сте наша слава и наша радост.
1. Solunjanima 2:13-20 Novi srpski prevod (NSPL)
Zato mi bez prestanka zahvaljujemo Bogu, jer ste prihvatili poruku Božiju koju ste od nas čuli, i to ne kao ljudsku reč, već onakvu kakva zaista i jeste, reč Božiju – što ona doista i jeste – koja deluje u vama verujućima. I vi ste, braćo, postali slika i prilika Božijih crkava u Hristu Isusu, koje su u Judeji, jer ste i vi propatili od svog sopstvenog naroda kao što su oni od Jevreja. Oni ne samo da su ubili Isusa i proroke, već su i nas progonili. Oni ne ugađaju Bogu i protive se svim ljudima, braneći nam da govorimo neznabošcima o spasenju, da tako zauvek ispune meru svojih greha. Ali, sustigao ih je najzad Božiji gnev. A mi, braćo, pošto smo od vas bili odvojeni telom, ali ne i srcem, još više smo, obuzeti žarkom željom, nastojali da vas vidimo. Zato smo želeli da dođemo – ja, Pavle lično, i to ne jednom, već dvaput, ali Satana nas je sprečio. Jer: ko je naša nada, radost ili venac slave pred našim Gospodom Isusom prilikom njegovog dolaska? Niste li to baš vi? Jer vi ste naša slava i naša radost!
1. Solunjanima 2:13-20 Нови српски превод (NSP)
Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима. И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја. Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима, бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев. А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо. Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио. Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви? Јер ви сте наша слава и наша радост!
1. Solunjanima 2:13-20 Sveta Biblija (SRP1865)
Toga radi i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka što vi primivši od nas rijeè èuvenja Božijega primiste ne kao rijeè èovjeèiju, nego kao što zaista jest) rijeè Božiju, koja i èini u vama koji vjerujete. Jer vi, braæo, proðoste kao crkve Božije koje su u Judeji u Hristu Isusu; jer tako i vi postradaste od svojega roda kao i oni od Jevreja, Koji ubiše i Gospoda Isusa i proroke njegove, i koji nas istjeraše, i Bogu ne ugodiše, i koji se svijem ljudima protive, I zabranjuju nam kazivati neznabošcima da se spasu; da ispune grijehe svoje svagda; ali napošljetku doðe gnjev na njih. A mi, braæo, osirotjevši za vama neko vrijeme licem a ne srcem, veæma hiæasmo da vidimo lice vaše s velikom željom. Zato šæadijasmo da doðemo k vama, ja Pavle jednom i drugom, i zabrani nam sotona. Jer ko je naš nad ili radost, ili vijenac slave? Nijeste li i vi pred Gospodom našijem Isusom Hristom o njegovu dolasku? Jer ste vi naša slava i radost.