Прва Солуњанима 2
2
Апостолова проповед у Солуну
1Јер сами знате, браћо, да наш приступ к вама није био напразно, 2него смо се ослободили у Богу да вам казујемо јеванђеље Божје уз велику борбу иако смо пре тога у Филипима пострадали и злостављани били – као што знате. 3Јер наше бодрење не бива из заблуде, ни од нечистоте, нити лукавством, 4него како нас је Бог удостојио да нам повери јеванђеље – тако говоримо не угађајући људима, него Богу који испитује наша срца. 5Јер нити смо икад иступили ласкавом речју, као што знате, нити прикривеном лакомошћу, Бог је сведок, 6нити смо од људи тражили славе, ни од вас ни од других, 7иако као Христови апостоли можемо с важношћу да иступамо. Напротив, међу вама смо били благи као кад мајка негује своју децу. 8Тако пуни срдачне наклоности према вама били смо вољни да вам доделимо не само јеванђеље Божје него и своје душе, јер сте нам постали драги. 9Сећате се, наиме, браћо, нашег посла и труда: проповедамо вам јеванђеље Божје радећи ноћу и дању – да не будемо на терет никоме од вас. 10Ви сте сведоци и Бог како смо се свето, праведно и беспрекорно опходили према вама који верујете. 11Као што знате, ми смо сваког појединог од вас – као отац своју децу – 12саветовали, и бодрили, и сведочили вам да живите достојно пред Богом, који вас позива у своје царство и славу.
13И зато и ми захваљујемо Богу без престанка, што се ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као људску реч, него као реч Божју – као што заиста и јесте, која је делотворна у вама који верујете. 14Јер ви сте се, браћо, угледали на Цркве Божје које су у Христу Исусу у Јудеји, јер сте и ви исто препатили од својих саплеменика као и они од Јудејаца, 15од оних који су убили Господа Исуса и пророке, који и нас прогонише, који Богу не угађају, који се противе свима људима, 16који нас спречавају да говоримо многобошцима да се спасу – да у свако време испуне своје грехе. Али најзад гнев Божји стиже на њих.
Апостолова брига и радост због љубави и чврстине верних
17А ми, браћо, лишени вас за кратко време, лицем, али не срцем, још више смо с великом жудњом настојали да видимо ваше лице. 18Стога смо хтели да вам дођемо, ја, Павле, не само једанпут него и двапут, али сатана нас је спречио. 19Јер ко је наша нада, или радост, или венац славе ако не ви – пред Господом нашим Исусом о његовом доласку? 20Да, ви сте наша слава и наша радост.
Trenutno izabrano:
Прва Солуњанима 2: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije