1. Knjiga Samuilova 4:1-22
1. Knjiga Samuilova 4:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Самуилова реч се односила на цео Израиљ. У то време изађе Израиљ да ратује с Филистејцима. Окупили су се код Евен-Езера, а Филистејци су се разместили код Афека. Филистејци се постројише према Израиљу и, кад поче битка, разбише Филистејци Израиљце. Погибе на бојном пољу око четири хиљаде људи. Кад се народ врати на збориште, упиташе се старешине израиљске: „Зашто допусти Господ да нас Филистејци данас победе? Хајде да донесемо из Силома ковчег савеза Господњег да буде међу нама и спасе нас из руку непријатеља наших.” Тада народ посла људе у Силом да донесу оданде ковчег савеза Господа Саваота, који седи на херувимима. Оба сина Илијева, Офније и Финес, била су уз ковчег савеза. Кад дође ковчег савеза Господњег на збориште, повика сав Израиљ тако да одјекну земља. Филистејци чуше тај громки поклич и запиташе се: „Шта значи та громка вика из збора јеврејског?” Разумеше да је ковчег Господњи дошао на збориште. Филистејци се уплашише и рекоше: „Бог им је дошао на збориште.” Говорили су: „Тешко нама! Ово никада није било. Тешко нама! Ко ће нас избавити из руке тог моћног божанства? То је божанство које је ударило Египћане свакојаким мукама у пустињи. Филистејци! Охрабрите се и будите људи! Иначе ћете робовати Јеврејима као што су они служили вама. Будите људи и борите се!” Тада ударише Филистејци и разбише Израиљце, који побегоше у своје шаторе. Пораз је био тежак јер је у Израиљу пало тридесет хиљада пешака. Отет је био и ковчег Божји, а два сина Илијева, Офније и Финес, погибоше. Тада неки од Венијамина побеже с бојишта и дође у Силом истог дана раздераних хаљина и главе посуте прахом. Кад је стигао, гле, Илије је седео на столици крај врата погледајући на пут. Срце му је било у страху за ковчег Божји. Кад дође онај човек и донесе вест, цео град повика. Кад је Илије чуо вику, упита: „Каква је то велика вика?” Човек дотрча и исприча Илију. Илију је било деведесет осам година, очи су му биле укочене, тако да није видео. Човек рече Илију: „Долазим из боја. Утекао сам с ратишта.” Он га упита: „Шта је било, сине мој?” Гласник одговарајући рече: „Израиљци побегоше пред Филистејцима. Изгибе много народа и оба сина твоја, Офније и Финес, погибоше. Отет је и ковчег Божји!” Кад спомену ковчег Божји, он паде са столице уназад крај врата, сломи врат и умре. Био је човек стар и тежак. Он је био судија у Израиљу четрдесет година. Његова снаха, жена Финесова, била је трудна, пред порођајем. Кад је чула вест да је ковчег Божји отет и да су јој свекар и муж мртви, сави се и породи се јер јој дођоше болови. Кад је умирала, рекоше јој жене које су биле око ње: „Не бој се, родила си сина.” Она не одговори, нити је марила за то. Даде дечаку име Ихавод, јер рече: „Оде слава из Израиља.” Мислила је на отети ковчег Божји, на свога свекра и свога мужа. Рекла је: „Оде слава из Израиља”, јер је ковчег Божји био отет.
1. Knjiga Samuilova 4:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А оно што је Самуило говорио, прочуло се по целом Израелу. Израелци кренуше у бој против Филистејаца. Утаборише се код Евенезера, а Филистејци код Афека. Филистејци се сврсташе у бојне редове према Израелцима, па се поведе жесток бој. Филистејци поразише Израелце и убише четири хиљаде људи на бојном пољу. Када се војска вратила у табор, израелске старешине упиташе: »Зашто је ГОСПОД данас пустио да нас Филистејци поразе? Хајде да донесемо Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Шила, да буде уз нас и спасе нас из руку наших непријатеља.« Тако војска посла људе у Шило, и ови донеше Ковчег савеза ГОСПОДА над војскама, који седи на престолу међу херувимима. А уз Ковчег Божијег савеза била су и два Елијева сина, Хофни и Пинхас. Када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор, сви Израелци почеше толико гласно да кличу да се земља тресла. Филистејци зачуше вику и упиташе: »Каква је оно вика у јеврејском табору?« Када су сазнали да је то Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор, уплашише се и рекоше: »Богови су стигли у табор! Тешко нама! Тога досад није било! Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих моћних богова? То су они богови који су Египћане у пустињи ударали свакаквим пошастима! Будите јаки, Филистејци, и држите се мушки, иначе ће вас Јевреји поробити као што сте ви њих! Држите се мушки и борите се!« Тада Филистејци нападоше и поразише Израелце, који побегоше, свако својој кући. Био је то силан покољ: тридесет хиљада израелских пешака паде у боју. Божији ковчег би отет, а Хофни и Пинхас, два Елијева сина, погинуше. Тога дана један Венијаминовац побеже са бојишта у Шило, раздеране одеће и главе посуте прашином. Баш када је он долазио, Ели је седео крај пута на својој столици и осматрао, јер је стрепео због Божијег ковчега. Када је онај човек ушао у град и испричао шта се догодило, цео град закука. Ели чу кукњаву, па упита: »Каква је то граја?« Онај човек похита да јави Елију, који је имао деведесет осам година, а очи му биле толико слабе да више није видео. Он му рече: »Стижем са бојишта. Данас сам побегао оданде.« Ели га упита: »Како је било, синко?« »Израел је побегао пред Филистејцима«, одговори гласник. »Војска је претрпела тежак пораз. Твоја два сина, Хофни и Пинхас, мртви су, а Божији ковчег је отет.« Када је онај поменуо Божији ковчег, Ели паде са столице наузнак крај капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак. Ели је био судија у Израелу четрдесет година. А Елијева снаха, Пинхасова жена, била је трудна и пред порођајем. Када је чула да је Божији ковчег отет и да су јој свекар и муж мртви, пресамити се од трудова и роди. Али није могла да издржи трудове. Док је умирала, жене које су биле крај ње рекоше: »Не бој се, родила си сина!« Али она не одговори, нити показа да јој је стало. Дечаку даде име Ихавод, говорећи: »Слава је отишла из Израела«, мислећи на отети Божији ковчег и смрт свога свекра и мужа. »Слава је отишла из Израела«, рече, »јер је Божији ковчег отет.«
1. Knjiga Samuilova 4:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)
No, Samuilova je reč bila namenjena svemu Izrailju. Izrailjci su izašli u boj protiv Filistejaca. Utaborili su se kod Even Ezera a Filistejci kod Afeka. Filistejci su se svrstali u bojni red da se sukobe s Izrailjcima. Povela se bitka, ali su Izrailjci bili poraženi od Filistejaca, koji su pobili nekih četiri hiljade ljudi na bojnom polju. Kad se narod vratio u tabor, izrailjske starešine rekoše: „Zašto nas je Gospod porazio danas pred Filistejcima? Hajde da iz Siloma uzmemo Kovčeg saveza Gospodnjeg! Kad on dođe među nas izbaviće nas od naših neprijatelja.“ Pošalju oni ljude u Silom i uzmu odande Kovčeg saveza Gospoda nad vojskama, koji sedi nad heruvimima. Tamo sa Kovčegom Božijeg saveza bila su oba Ilijeva sina. Ofnije i Fines. Kad je Kovčeg Gospodnjeg saveza došao u tabor sav Izrailj povika gromkim glasom, tako da se zemlja potresla. Filistejci su čuli poklik, pa su rekli: „Kakav je ovo gromki poklik u jevrejskom taboru?“ Na vest da je Kovčeg Gospodnji došao u tabor, Filistejci se uplašiše. Govorili su: „To je Bog došao u tabor! Teško nama! Ovako se nešto nikada nije dogodilo! Jao nama! Ko će nas izbaviti iz ruku ovih moćnih bogova? To su oni bogovi što su udarili Egipćane svakojakim pošastima u pustinji. Ohrabrite se! Držite se muški, Filistejci, da ne budete robovi Jevrejima, kao što su oni bili robovi vama. Držite se muški i borite se!“ Filistejci stupe u boj i potuku Izrailjce, te ovi pobegnu svaki u svoj šator. Poraz je bio veoma veliki. Na izrailjskoj strani palo je trideset hiljada pešaka. Kovčeg Božiji je bio otet, a oba Ilijeva sina, Ofnije i Fines, pogiboše. Tog istog dana dotrči neki Venijaminovac iz bojnog reda i dođe u Silom. Imao je iscepanu odeću a na glavi prašinu. Kad je stigao, Ilije je sedeo na stolici kraj puta motreći, jer mu je srce strepilo zbog Kovčega Božijeg. Kad je čovek došao u grad i ispričao šta se dogodilo, ceo je grad zakukao. Ilije je čuo kuknjavu, pa je upitao: „Kakva je ovo buka?“ Čovek požuri da obavesti Ilija. Iliju je bilo devedeset osam godina; oči su mu bile ukočene, pa nije mogao da vidi. Čovek reče Iliju: „Dolazim s bojnog polja. Pobegao sam danas iz bojnog reda.“ Ilije upita: „Šta se dogodilo, sine moj?“ Glasnik odgovori: „Izrailjci su pobegli pred Filistejcima; narod je pretrpeo veliki poraz. Oba tvoja sina, Ofnije i Fines, su poginula, a Kovčeg Božiji je otet!“ Kad je spomenuo Kovčeg Božiji, Ilije pade sa stolice unazad, kraj gradske kapije, slomi vrat i umre, jer je bio star i težak čovek. Bio je sudija u Izrailju četrdeset godina. A njegova snaha, žena Finesova, bila je pred samim porođajem. Kad je čula vest da je otet Kovčeg Božiji i da su joj umrli svekar i muž, savi se i rodi, jer su je uhvatili trudovi. Dok se rastavljala s dušom, rekoše joj žene što su stajale oko nje: „Ne boj se, rodila si sina.“ Međutim, ona nije odgovorila, niti je marila. Dečaku je dala ime „Ihavod“, rekavši: „Otišla je slava od Izrailja“, zato što je Kovčeg Božiji bio otet, i zbog svekra i muža. Zato je rekla: „Otišla je slava od Izrailja, jer je otet Kovčeg Božiji.“
1. Knjiga Samuilova 4:1-22 Нови српски превод (NSP)
Но, Самуилова је реч била намењена свему Израиљу. Израиљци су изашли у бој против Филистејаца. Утаборили су се код Евен Езера а Филистејци код Афека. Филистејци су се сврстали у бојни ред да се сукобе с Израиљцима. Повела се битка, али су Израиљци били поражени од Филистејаца, који су побили неких четири хиљаде људи на бојном пољу. Кад се народ вратио у табор, израиљске старешине рекоше: „Зашто нас је Господ поразио данас пред Филистејцима? Хајде да из Силома узмемо Ковчег савеза Господњег! Кад он дође међу нас избавиће нас од наших непријатеља.“ Пошаљу они људе у Силом и узму оданде Ковчег савеза Господа над војскама, који седи над херувимима. Тамо са Ковчегом Божијег савеза била су оба Илијева сина. Офније и Финес. Кад је Ковчег Господњег савеза дошао у табор сав Израиљ повика громким гласом, тако да се земља потресла. Филистејци су чули поклик, па су рекли: „Какав је ово громки поклик у јеврејском табору?“ На вест да је Ковчег Господњи дошао у табор, Филистејци се уплашише. Говорили су: „То је Бог дошао у табор! Тешко нама! Овако се нешто никада није догодило! Јао нама! Ко ће нас избавити из руку ових моћних богова? То су они богови што су ударили Египћане свакојаким пошастима у пустињи. Охрабрите се! Држите се мушки, Филистејци, да не будете робови Јеврејима, као што су они били робови вама. Држите се мушки и борите се!“ Филистејци ступе у бој и потуку Израиљце, те ови побегну сваки у свој шатор. Пораз је био веома велики. На израиљској страни пало је тридесет хиљада пешака. Ковчег Божији је био отет, а оба Илијева сина, Офније и Финес, погибоше. Тог истог дана дотрчи неки Венијаминовац из бојног реда и дође у Силом. Имао је исцепану одећу а на глави прашину. Кад је стигао, Илије је седео на столици крај пута мотрећи, јер му је срце стрепило због Ковчега Божијег. Кад је човек дошао у град и испричао шта се догодило, цео је град закукао. Илије је чуо кукњаву, па је упитао: „Каква је ово бука?“ Човек пожури да обавести Илија. Илију је било деведесет осам година; очи су му биле укочене, па није могао да види. Човек рече Илију: „Долазим с бојног поља. Побегао сам данас из бојног реда.“ Илије упита: „Шта се догодило, сине мој?“ Гласник одговори: „Израиљци су побегли пред Филистејцима; народ је претрпео велики пораз. Оба твоја сина, Офније и Финес, су погинула, а Ковчег Божији је отет!“ Кад је споменуо Ковчег Божији, Илије паде са столице уназад, крај градске капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак човек. Био је судија у Израиљу четрдесет година. А његова снаха, жена Финесова, била је пред самим порођајем. Кад је чула вест да је отет Ковчег Божији и да су јој умрли свекар и муж, сави се и роди, јер су је ухватили трудови. Док се растављала с душом, рекоше јој жене што су стајале око ње: „Не бој се, родила си сина.“ Међутим, она није одговорила, нити је марила. Дечаку је дала име „Ихавод“, рекавши: „Отишла је слава од Израиља“, зато што је Ковчег Божији био отет, и због свекра и мужа. Зато је рекла: „Отишла је слава од Израиља, јер је отет Ковчег Божији.“
1. Knjiga Samuilova 4:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)
I što reèe Samuilo, zbi se svemu Izrailju. Jer Izrailj izide na vojsku na Filisteje, i stadoše u oko kod Even-Ezera, a Filisteji stadoše u oko u Afeku. A Filisteji se uvrstaše prema Izrailju, i kad se otvori boj, razbiše Filisteji Izrailja, i izgibe ih u boju u polju oko èetiri tisuæe ljudi. I kad narod doðe u oko, rekoše starješine Izrailjeve: zašto nas danas razbi Gospod pred Filistejima? da donesemo iz Siloma kovèeg zavjeta Gospodnjega, da bude meðu nama i izbavi nas iz ruku neprijatelja naših. I narod posla u Silom da donesu odande kovèeg zavjeta Gospoda nad vojskama, koji sjedi na heruvimima; a bijahu ondje kod kovèega zavjeta Gospodnjega dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines. A kad doðe kovèeg zavjeta Gospodnjega u oko, povika sav Izrailj od radosti da zemlja zajeèa. A Filisteji èuvši veselu viku rekoše: kakva je to vika vesela u okolu Jevrejskom? I razumješe da je došao kovèeg Gospodnji u oko njihov. I uplašiše se Filisteji kad rekoše: Bog je došao u oko. I govorahu: teško nama! jer to nije bivalo prije. Teško nama! ko æe nas izbaviti iz ruku tijeh silnijeh bogova? to su bogovi što pobiše Misirce u pustinji svakojakim mukama. Ohrabrite se, i budite ljudi, o Filisteji! da ne služite Jevrejima kao što su oni vama služili; budite ljudi, i udrite. I Filisteji udariše, i Izrailjci se opet razbiše i pobjegoše k šatorima svojim; i boj bješe vrlo velik, jer pade iz Izrailja trideset tisuæa pješaka. I kovèeg Božji bi otet, i dva sina Ilijeva Ofnije i Fines pogiboše. A jedan izmeðu sinova Venijaminovih pobježe iz boja, i doðe u Silom isti dan razdrtijeh haljina i glave posute prahom. I kad doðe, gle, Ilije sjeðaše na stolici ukraj puta pogledajuæi; jer srce njegovo bijaše u strahu za kovèeg Božji. I došav onaj èovjek u grad kaza glase, i stade vika svega grada. A Ilije èuvši viku reèe: kakva je to vreva? I èovjek brže dotrèa da javi Iliju. A Iliju bijaše devedeset i osam godina, i oèi mu bijahu potamnjele, te ne mogaše vidjeti. I reèe èovjek Iliju: ja idem iz boja, utekoh danas iz boja. A on reèe: šta bi, sine? A glasnik odgovarajuæi reèe: pobježe Izrailj ispred Filisteja, i izgibe mnogo naroda, i oba sina tvoja pogiboše, Ofnije i Fines, i kovèeg Božji otet je. A kad spomenu kovèeg Božji, pade Ilije sa stolice nauznako kod vrata i slomi vrat i umrije, jer bijaše èovjek star i težak. On bi sudija Izrailju èetrdeset godina. A snaha njegova, žena Finesova, bijaše trudna i na tom doba, pa èuvši glas da je kovèeg Božji otet i da joj je poginuo svekar i muž, savi se i porodi, jer joj doðoše bolovi. I kad umiraše, rekoše joj koje stajahu kod nje: ne boj se, rodila si sina. Ali ona ne odgovori, niti hajaše za to. Nego djetetu nadje ime Ihavod govoreæi: otide slava od Izrailja; jer kovèeg Božji bi otet, i svekar joj i muž pogiboše. Zato reèe: otide slava od Izrailja; jer bi otet kovèeg Božji.