Прва Самуилова 4:1-22

Самуилова реч се односила на цео Израиљ. У то време изађе Израиљ да ратује с Филистејцима. Окупили су се код Евен-Езера, а Филистејци су се разместили код Афека. Филистејци се постројише према Израиљу и, кад поче битка, разбише Филистејци Израиљце. Погибе на бојном пољу око четири хиљаде људи. Кад се народ врати на збориште, упиташе се старешине израиљске: „Зашто допусти Господ да нас Филистејци данас победе? Хајде да донесемо из Силома ковчег савеза Господњег да буде међу нама и спасе нас из руку непријатеља наших.” Тада народ посла људе у Силом да донесу оданде ковчег савеза Господа Саваота, који седи на херувимима. Оба сина Илијева, Офније и Финес, била су уз ковчег савеза. Кад дође ковчег савеза Господњег на збориште, повика сав Израиљ тако да одјекну земља. Филистејци чуше тај громки поклич и запиташе се: „Шта значи та громка вика из збора јеврејског?” Разумеше да је ковчег Господњи дошао на збориште. Филистејци се уплашише и рекоше: „Бог им је дошао на збориште.” Говорили су: „Тешко нама! Ово никада није било. Тешко нама! Ко ће нас избавити из руке тог моћног божанства? То је божанство које је ударило Египћане свакојаким мукама у пустињи. Филистејци! Охрабрите се и будите људи! Иначе ћете робовати Јеврејима као што су они служили вама. Будите људи и борите се!” Тада ударише Филистејци и разбише Израиљце, који побегоше у своје шаторе. Пораз је био тежак јер је у Израиљу пало тридесет хиљада пешака. Отет је био и ковчег Божји, а два сина Илијева, Офније и Финес, погибоше. Тада неки од Венијамина побеже с бојишта и дође у Силом истог дана раздераних хаљина и главе посуте прахом. Кад је стигао, гле, Илије је седео на столици крај врата погледајући на пут. Срце му је било у страху за ковчег Божји. Кад дође онај човек и донесе вест, цео град повика. Кад је Илије чуо вику, упита: „Каква је то велика вика?” Човек дотрча и исприча Илију. Илију је било деведесет осам година, очи су му биле укочене, тако да није видео. Човек рече Илију: „Долазим из боја. Утекао сам с ратишта.” Он га упита: „Шта је било, сине мој?” Гласник одговарајући рече: „Израиљци побегоше пред Филистејцима. Изгибе много народа и оба сина твоја, Офније и Финес, погибоше. Отет је и ковчег Божји!” Кад спомену ковчег Божји, он паде са столице уназад крај врата, сломи врат и умре. Био је човек стар и тежак. Он је био судија у Израиљу четрдесет година. Његова снаха, жена Финесова, била је трудна, пред порођајем. Кад је чула вест да је ковчег Божји отет и да су јој свекар и муж мртви, сави се и породи се јер јој дођоше болови. Кад је умирала, рекоше јој жене које су биле око ње: „Не бој се, родила си сина.” Она не одговори, нити је марила за то. Даде дечаку име Ихавод, јер рече: „Оде слава из Израиља.” Мислила је на отети ковчег Божји, на свога свекра и свога мужа. Рекла је: „Оде слава из Израиља”, јер је ковчег Божји био отет.