1. Knjiga Samuilova 30:4-31

Podijeli

1. Knjiga Samuilova 30:4-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Тада Давид и његови људи гласно плакаху све док више нису могли. Обе жене Давидове биле су заробљене, Ахиноама из Језраела и Авигеја са Кармила, жена Навалова. Давид је био у великој невољи јер су људи говорили да га каменују. Сав народ је био ојађен, свако због синова својих и кћери својих. Тада се Давид ослони на Господа, Бога свога. Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелеховом: „Донеси ми оплећак.” Авијатар донесе оплећак Давиду. Тада Давид упита Господа говорећи: „Да ли да потерам ону чету и да ли ћу је стићи?” Он му одговори: „Потерај, стићи ћеш и ослободићеш заробљене.” Давид пође са шест стотина људи који су били с њим и дођоше до потока Восора и неки уморни застадоше. Давид са четири стотине људи настави потеру, а двеста људи који се уморише остадоше јер нису могли да пређу поток Восор. Тада у пољу нађоше неког Египћанина. Доведоше га Давиду и дадоше му хлеб да поједе и воду да пије. Дадоше му и груду смокава и два сува грозда. Он поједе и опорави се јер три дана и три ноћи није ништа јео ни пио. Тада га Давид упита: „Чији си ти и одакле си?” Младић одговори: „Ја сам Египћанин, слуга једног Амаличанина. Господар мој ме је оставио пре три дана јер сам се разболео. Напали смо јужне крајеве херетејске, Јуде и југ Халева. Сиклаг смо спалили огњем.” Давид га упита: „Хоћеш ли да ме одведеш до те чете?” Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати у руке мом господару, па ћу те одвести до те чете.” Он их одведе и, гле, ови су се били раширили по целом крају. Јели су, пили и славили због великог плена који су задобили из земље филистејске и земље јудејске. Давид их је тукао од јутра до вечери следећег дана. Нико не утече осим четири стотине младића који узјахаше камиле и побегоше. Тако Давид избави све што су Амаличани били отели и избави обе своје жене. Ништа нису изгубили ни мало ни велико, ни синове ни кћери. Све што су били отели Давид је вратио. Давид узе све овце и говеда и потераше их вичући: „Ово је плен Давидов!” Кад Давид дође до оних двеста људи који су били изнурени, па нису могли да иду с Давидом и које остави на потоку Восару, они пођоше у сусрет Давиду и људима који су били с њим. Давид приђе тим људима и поздрави их. Тада проговорише сви зли и неваљали људи између оних који су ишли с Давидом и рекоше: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо задобили. Сваки нека узме жену своју и децу своју, па нека иду.” Међутим, Давид рече: „Браћо моја, не чините тако са оним што нам је Господ дао. Он нас је чувао и дао нам у руке разбојничку чету која нас је напала. Ко ће се сложити с вама? Него, нека је исти део ономе који иде у бој као и ономе који остане код пртљага. Нека поделе једнако.” Тако остаде од тог дана па за убудуће. То постаде закон и уредба у Израиљу до данас. Кад Давид дође у Сиклаг, посла део плена старешинама Јудиним, пријатељима својим, и рече: „Ево вам дар од плена непријатеља Господњих!” Онима у Ветиљу, онима у Рамоту на југу, онима у Јатиру, онима у Ароиру, онима у Сифмоту, онима у Естемоји, онима у Рахалу и онима у градовима јерамеилским, онима у градовима кенејским, онима у Орми, онима у Хор-Асану, онима у Атаху, онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим.

1. Knjiga Samuilova 30:4-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

На то Давид и његови људи гласно заплакаше, па су плакали до изнемоглости. Заробљене су биле и две Давидове жене – Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовица Навала из Кармела. Давид је био на великој муци, јер су људи говорили да га треба каменовати, пошто су сви били огорчени због својих синова и кћери. Али Давид нађе снагу у ГОСПОДУ, своме Богу, па рече свештенику Авиатару сину Ахимелеховом: »Донеси ми наплећак.« Авиатар му га донесе, па Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да кренем у потеру за оним пљачкашима? Хоћу ли их стићи?« »Крени«, одговори ГОСПОД. »Сигурно ћеш их стићи и избавити заробљене.« Тако Давид и шест стотина његових људи кренуше и стигоше до кланца Бесора, где неки заосташе, пошто је њих две стотине било толико изнемогло да нису могли да пређу кланац. Али Давид и четири стотине људи наставише потеру. У неком пољу наиђоше на једног Египћанина, па га доведоше Давиду. Дадоше му да пије воде и да једе – парче колута стишњених смокава и два грозда сувог грожђа. Он то поједе и поврати снагу, јер пре тога није ни јео ни пио три дана и три ноћи. Давид га упита: »Чији си и одакле си?« »Ја сам Египћанин, роб једног Амалечанина«, одговори овај. »Кад сам се пре три дана разболео, господар ме оставио. Били смо у пљачкашком походу у керећанском Негеву, на подручју које припада Јуди и у Калевовом Негеву, а Циклаг смо спалили.« Давид га упита: »Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?« Овај му одговори: »Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати ме у руке мом господару, па ћу те одвести до њих.« И он одведе Давида до њих. Пљачкаши су били раштркани свуда по оном месту. Јели су, пили и веселили се због великог плена који су однели из земље Филистејаца и из Јуде. Давид их је нападао од сумрака до наредне вечери, и ниједан од њих се не извуче, осим четири стотине младића који одјахаше на камилама и побегоше. Тако Давид поврати све што су Амалечани однели, укључујући и своје две жене. Ништа није нестало – ни старо ни младо, ниједан дечак ни девојчица, ни добра, ни ишта друго што су пљачкаши били отели: Давид је све повратио. Он узе сву ситну и крупну стоку, коју потераше испред остале стоке, говорећи: »Ово је Давидов плен.« Тада Давид оде до оних две стотине људи који су били сувише изнемогли да иду за њим и који су били остали код кланца Бесора. Они изађоше у сусрет Давиду и људима који су ишли с њим, а он их поздрави док им се приближавао са својим људима. Али сви зли и погани људи међу онима који су ишли с Давидом рекоше: »Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од добара која смо повратили. Али сваки од њих може да узме своју жену и децу и да иде.« На то Давид рече: »Не, браћо, не смете да учините тако с оним што нам је дао ГОСПОД. Он нас је заштитио и предао нам у руке пљачкаше који су кренули на нас. Ко ће се сложити с тим што говорите? Онај који остаје код залиха треба да добије исто као и онај који иде у бој. Сви ће добити једнак део.« Давид учини да од тога дана надаље ово буде уредба и закон у Израелу, и тако је и дан-данас. Стигавши у Циклаг, Давид посла део плена својим пријатељима, старешинама Јуде, с поруком: »Ово је поклон за вас од плена отетог од ГОСПОДЊИХ непријатеља.« А послао га је старешинама у Бетелу, Рамот-Негеву, Јатиру, Ароеру, Сифмоту, Ештемои, Рахалу, у градовима Јерахмееловаца и у градовима Кенејаца, у Хорми, Бор-Ашану, Атаху и Хеврону, као и у свим другим местима у која су он и његови људи одлазили.

1. Knjiga Samuilova 30:4-31 Novi srpski prevod (NSPL)

Tada su David i narod koji je bio s njim zakukali, i plakali su dok im nije ponestalo snage za plakanje. Bile su zarobljene i obe Davidove žene, Ahinoama iz Jezraela i Avigeja, Navalova udovica iz Karmila. David se našao u velikoj neprilici, jer su ljudi pretili da će ga kamenovati. Naime, svi su ljudi bili ogorčeni zbog svojih sinova i ćerki. Ali David se ohrabrio u Gospodu, svome Bogu. Tada David reče svešteniku Avijataru, sinu Ahimelekovom: „Donesi Efod!“ Avijatar donese Efod Davidu. David je pitao Gospoda za savet: „Da li da krenem u poteru za tom četom pljačkaša? Hoću li ih stići?“ Gospod mu odgovori: „Kreni u poteru, jer ćeš ih svakako stići i izbaviti narod.“ Tada je David otišao sa šest stotina ljudi, pa su došli do potoka Vosora, gde su neki ostali. David je nastavio poteru sa četiri stotine ljudi, a dve stotine ih je stalo, jer su bili previše iscrpljeni da pređu preko potoka Vosora. Tada su u polju našli nekog Egipćanina i odveli ga Davidu. Dali su mu hleba da jede i vode da pije. Zatim su mu dali grudvu smokava i dva suva grozda. Kad je to pojeo, oporavio se, jer tri dana i tri noći nije jeo ni hleba niti je pio vode. David ga upita: „Čiji si i odakle si?“ Mladić odgovori: „Ja sam Egipćanin, rob jednog Amaličana. Moj me je gospodar ostavio, jer sam se razboleo pre tri dana. Mi smo upali u Negev Hereta, u Judina područja, u Negev Haleva i spalili Siklag.“ David ga ponovo upita: „Možeš li me odvesti do tih pljačkaša?“ On odgovori: „Zakuni mi se Bogom da me nećeš pogubiti i da me nećeš izručiti mome gospodaru, pa ću te odvesti do pljačkaša.“ A kada ga je odveo dole, gle: oni se raširili po svem onom kraju jedući, pijući i veseleći se zbog velikog plena koji su odneli iz filistejske zemlje i iz Judine zemlje. David ih je tukao od sumraka sve do večeri sledećeg dana. Niko od njih nije pobegao, osim četiri stotine mladića koji su uzjahali kamile i pobegli. David je izbavio sve što su Amaličani uzeli, a izbavio je i obe svoje žene. Ništa im nije nestalo, ni malo ni veliko, ni sinovi ni ćerke, ni plen, niti išta od svega što su im uzeli; sve je to David vratio. David je prisvojio svu sitnu i krupnu stoku. To stado su terali ispred svoje stoke i govorili: „Ovo je Davidov plen!“ Zatim je David došao k onim dvema stotinama, koji su bili suviše iscrpljeni da prate Davida, a koje su ostavili kod potoka Vosora. Oni su izašli u susret Davidu i narodu koji je bio s njim. Tada je David pristupio ljudima i pozdravio ih. Ali svi zlonamernici i ništarije koji su išli s Davidom progovoriše: „Pošto nisu išli s nama, nećemo im dati ništa od plena koji smo izbavili, nego svako neka uzme svoju ženu i decu, pa neka idu!“ Tada David reče: „Ne radite tako, braćo moja, s onim što nam je dao Gospod. On nas je sačuvao i predao nam u ruke četu pljačkaša koji su nas napali. Ko će vas poslušati u ovome? Nego, koliki deo ide onome koji ide u bitku, toliki deo ide onome koji ostaje kod opreme; deliće na ravne časti.“ Tako je bilo od onog dana i nadalje. David je to uveo kao uredbu i propis za sav Izrailj do današnjeg dana. Kad se David vratio u Siklag, poslao je deo plena starešinama Jude, koji su mu bili prijatelji, i poručio: „Evo, ovo je poklon za vas od plena Gospodnjih neprijatelja.“ To je bilo za one u Vetilju, Ramot-Negevu, Jatiru; Aroiru, Sifmotu, Estemoji; i za one u Rahalu, Jerameilu i u kenejskim gradovima; u Ormi, Vor-Asanu, u Atahu, u Hevronu i u svim mestima gde je David dolazio sa svojim ljudima.

1. Knjiga Samuilova 30:4-31 Нови српски превод (NSP)

Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање. Биле су заробљене и обе Давидове жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу. Тада Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелековом: „Донеси Ефод!“ Авијатар донесе Ефод Давиду. Давид је питао Господа за савет: „Да ли да кренем у потеру за том четом пљачкаша? Хоћу ли их стићи?“ Господ му одговори: „Крени у потеру, јер ћеш их свакако стићи и избавити народ.“ Тада је Давид отишао са шест стотина људи, па су дошли до потока Восора, где су неки остали. Давид је наставио потеру са четири стотине људи, а две стотине их је стало, јер су били превише исцрпљени да пређу преко потока Восора. Тада су у пољу нашли неког Египћанина и одвели га Давиду. Дали су му хлеба да једе и воде да пије. Затим су му дали грудву смокава и два сува грозда. Кад је то појео, опоравио се, јер три дана и три ноћи није јео ни хлеба нити је пио воде. Давид га упита: „Чији си и одакле си?“ Младић одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличана. Мој ме је господар оставио, јер сам се разболео пре три дана. Ми смо упали у Негев Херета, у Јудина подручја, у Негев Халева и спалили Сиклаг.“ Давид га поново упита: „Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?“ Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш изручити моме господару, па ћу те одвести до пљачкаша.“ А када га је одвео доле, гле: они се раширили по свем оном крају једући, пијући и веселећи се због великог плена који су однели из филистејске земље и из Јудине земље. Давид их је тукао од сумрака све до вечери следећег дана. Нико од њих није побегао, осим четири стотине младића који су узјахали камиле и побегли. Давид је избавио све што су Амаличани узели, а избавио је и обе своје жене. Ништа им није нестало, ни мало ни велико, ни синови ни ћерке, ни плен, нити ишта од свега што су им узели; све је то Давид вратио. Давид је присвојио сву ситну и крупну стоку. То стадо су терали испред своје стоке и говорили: „Ово је Давидов плен!“ Затим је Давид дошао к оним двема стотинама, који су били сувише исцрпљени да прате Давида, а које су оставили код потока Восора. Они су изашли у сусрет Давиду и народу који је био с њим. Тада је Давид приступио људима и поздравио их. Али сви злонамерници и ништарије који су ишли с Давидом проговорише: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо избавили, него свако нека узме своју жену и децу, па нека иду!“ Тада Давид рече: „Не радите тако, браћо моја, с оним што нам је дао Господ. Он нас је сачувао и предао нам у руке чету пљачкаша који су нас напали. Ко ће вас послушати у овоме? Него, колики део иде ономе који иде у битку, толики део иде ономе који остаје код опреме; делиће на равне части.“ Тако је било од оног дана и надаље. Давид је то увео као уредбу и пропис за сав Израиљ до данашњег дана. Кад се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена старешинама Јуде, који су му били пријатељи, и поручио: „Ево, ово је поклон за вас од плена Господњих непријатеља.“ То је било за оне у Ветиљу, Рамот-Негеву, Јатиру; Ароиру, Сифмоту, Естемоји; и за оне у Рахалу, Јерамеилу и у кенејским градовима; у Орми, Вор-Асану, у Атаху, у Хеврону и у свим местима где је Давид долазио са својим људима.

1. Knjiga Samuilova 30:4-31 Sveta Biblija (SRP1865)

I podiže David i narod koji bijaše s njim glas svoj, i plakaše dokle veæ ne mogoše plakati. I obje žene Davidove zarobiše se, Ahinoama iz Jezraela i Avigeja iz Karmila žena Navalova. I David bješe na muci velikoj, jer narod govoraše da ga zaspu kamenjem; jer žalostan bješe sav narod, svaki za sinovima svojim i za kæerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svojem. I reèe David Avijataru svešteniku sinu Ahimelehovu: uzmi opleæak za me. I uze Avijatar opleæak za Davida. I upita David Gospoda govoreæi: hoæu li potjerati tu èetu? hoæu li je stignuti? A Gospod mu reèe: potjeraj, jer æeš zacijelo stignuti i izbaviæeš. I poðe David sa šest stotina ljudi što bijahu s njim, i doðoše do potoka Vosora; i ondje ostaše jedni. A David sa èetiri stotine ljudi potjera dalje, a dvjesta ljudi osta, koji sustaše te ne mogoše prijeæi preko potoka Vosora. I naðoše jednoga Misirca u polju, i dovedoše ga k Davidu, i dadoše mu hljeba da jede i vode da pije, I dadoše mu grudu smokava i dva grozda suha. I pojedavši oporavi se, jer tri dana i tri noæi ne bješe ništa jeo niti vode pio. Tada mu reèe David: èiji si ti? i odakle si? A on reèe: ja sam rodom Misirac, sluga jednoga Amalika, a gospodar me ostavi, jer se razboljeh prije tri dana. Udarismo na južnu stranu Heretejsku i na Judinu i na južnu stranu Halevovu, i Siklag spalismo ognjem. A David mu reèe: bi li me mogao odvesti k toj èeti? A on reèe: zakuni mi se Bogom da me neæeš pogubiti ni izdati u ruke mojemu gospodaru, pa æu te odvesti k toj èeti. I odvede ga; i gle, oni se bijahu raširili po svoj zemlji onoj jeduæi i pijuæi i veseleæi se velikim plijenom koji zaplijeniše iz zemlje Filistejske i iz zemlje Judine. I David ih bi od veèera do veèera drugoga dana, te niko ne uteèe, osim èetiri stotine mladiæa, koji sjedavši na kamile pobjegoše. I tako izbavi David sve što bijahu uzeli Amalici, i obje žene svoje izbavi David. I ništa ne izgubiše, ni malo ni veliko, ni sinove ni kæeri, ni što od plijena i od svega što im bijahu uzeli; sve povrati David. Takoðer uze David i ostale sve ovce i volove, koje goneæi pred svojom stokom govorahu: ovo je plijen Davidov. I kad se vrati David k onijem dvjesta ljudi koji bjehu sustali te ne mogoše iæi za Davidom, i koje ostavi na potoku Vosoru, izidoše na susret Davidu i narodu koji bijaše s njim. I David pristupivši k narodu pozdravi ih. Tada progovoriše svi zli i nevaljali ljudi izmeðu onijeh koji su išli s Davidom, i rekoše: što nijesu išli s nama, zato da im ne damo od plijena koji izbavismo, nego svaki ženu svoju i sinove svoje neka uzmu, pa nek idu. Ali David reèe: nemojte tako èiniti, braæo moja, s onijem što nam je dao Gospod koji nas je saèuvao i dao nam u ruke èetu koja bješe izašla na nas. I ko æe vas poslušati u tome? jer kakav je dio onome koji ide u boj taki je i onome koji ostane kod prtljaga; jednako treba da podijele. Tako bi od toga dana unapredak, i to posta uredba i zakon u Izrailju do danas. I kad doðe David u Siklag, posla od plijena starješinama Judinijem, prijateljima svojim, govoreæi: evo vam dar od plijena neprijatelja Gospodnjih; Onima u Vetilju, i onima u Ramotu na jugu, i onima u Jatiru, I onima u Aroiru, i onima u Sifmotu, i onima u Estemoji, I onima u Rahalu, i onima u gradovima Jerameilskim, i onima u gradovima Kenejskim, I onima u Ormi, i onima u Hor-Asanu, i onima u Atahu, I onima u Hevronu i po svijem mjestima u koja je dolazio David s ljudima svojim.