Тада Давид и његови људи гласно плакаху све док више нису могли. Обе жене Давидове биле су заробљене, Ахиноама из Језраела и Авигеја са Кармила, жена Навалова. Давид је био у великој невољи јер су људи говорили да га каменују. Сав народ је био ојађен, свако због синова својих и кћери својих. Тада се Давид ослони на Господа, Бога свога.
Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелеховом: „Донеси ми оплећак.” Авијатар донесе оплећак Давиду. Тада Давид упита Господа говорећи: „Да ли да потерам ону чету и да ли ћу је стићи?” Он му одговори: „Потерај, стићи ћеш и ослободићеш заробљене.” Давид пође са шест стотина људи који су били с њим и дођоше до потока Восора и неки уморни застадоше. Давид са четири стотине људи настави потеру, а двеста људи који се уморише остадоше јер нису могли да пређу поток Восор.
Тада у пољу нађоше неког Египћанина. Доведоше га Давиду и дадоше му хлеб да поједе и воду да пије. Дадоше му и груду смокава и два сува грозда. Он поједе и опорави се јер три дана и три ноћи није ништа јео ни пио. Тада га Давид упита: „Чији си ти и одакле си?” Младић одговори: „Ја сам Египћанин, слуга једног Амаличанина. Господар мој ме је оставио пре три дана јер сам се разболео. Напали смо јужне крајеве херетејске, Јуде и југ Халева. Сиклаг смо спалили огњем.” Давид га упита: „Хоћеш ли да ме одведеш до те чете?” Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати у руке мом господару, па ћу те одвести до те чете.”
Он их одведе и, гле, ови су се били раширили по целом крају. Јели су, пили и славили због великог плена који су задобили из земље филистејске и земље јудејске. Давид их је тукао од јутра до вечери следећег дана. Нико не утече осим четири стотине младића који узјахаше камиле и побегоше. Тако Давид избави све што су Амаличани били отели и избави обе своје жене. Ништа нису изгубили ни мало ни велико, ни синове ни кћери. Све што су били отели Давид је вратио. Давид узе све овце и говеда и потераше их вичући: „Ово је плен Давидов!”
Кад Давид дође до оних двеста људи који су били изнурени, па нису могли да иду с Давидом и које остави на потоку Восару, они пођоше у сусрет Давиду и људима који су били с њим. Давид приђе тим људима и поздрави их. Тада проговорише сви зли и неваљали људи између оних који су ишли с Давидом и рекоше: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо задобили. Сваки нека узме жену своју и децу своју, па нека иду.” Међутим, Давид рече: „Браћо моја, не чините тако са оним што нам је Господ дао. Он нас је чувао и дао нам у руке разбојничку чету која нас је напала. Ко ће се сложити с вама? Него, нека је исти део ономе који иде у бој као и ономе који остане код пртљага. Нека поделе једнако.” Тако остаде од тог дана па за убудуће. То постаде закон и уредба у Израиљу до данас.
Кад Давид дође у Сиклаг, посла део плена старешинама Јудиним, пријатељима својим, и рече: „Ево вам дар од плена непријатеља Господњих!” Онима у Ветиљу, онима у Рамоту на југу, онима у Јатиру, онима у Ароиру, онима у Сифмоту, онима у Естемоји, онима у Рахалу и онима у градовима јерамеилским, онима у градовима кенејским, онима у Орми, онима у Хор-Асану, онима у Атаху, онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
