1. Knjiga Samuilova 25:1-42
1. Knjiga Samuilova 25:1-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Samuilo je umro i sav se Izrailj okupio. Oplakali su ga i sahranili u Rami, njegovom domu. A David se digne i siđe u pustinju Faran. Bio neki čovek u Maonu koji je imao gazdinstvo u Karmilu. Čovek je bio veoma bogat; imao je tri hiljade ovaca, i hiljadu koza. Baš u to vreme je strigao svoje ovce u Karmilu. Čovek se zvao Naval, a njegova žena se zvala Avigeja. Žena je bila razborita i lepa, ali je čovek bio težak i zao; bio je od roda Halevova. David je u pustinji čuo da Naval striže svoje ovce, pa je poslao deset momaka i rekao im: „Idite u Karmil. Kad dođete k Navalu pozdravite ga u moje ime. Recite: ’U zdravlje! Mir tebi i tvome domu, i mir svemu što imaš! Čuo sam da strižeš ovce. Tvoji pastiri su boravili kod nas, ali mi im nismo naudili, niti im je išta nestalo dok su bili u Karmilu. Pitaj svoje momke pa će ti reći. Stoga pokaži blagonaklonost prema mojim momcima, jer smo došli u svečan dan. Daj, molim te, svojim slugama i svome sinu Davidu što ti se nađe pri ruci.’“ Davidovi momci su došli, i preneli Navalu sve te reči u Davidovo ime, pa su pričekali. Naval odgovori Davidovim slugama: „Ko je David? Ko je sin Jesejev? Mnogo je danas slugu koji se odmeću od svojih gospodara. Zar da uzmem svoj hleb, svoju vodu i svoju stoku, koju sam zaklao za ljude koji mi strižu ovce, da bih to dao ljudima o kojima ne znam odakle su?“ Davidovi momci se okrenu i vrate putem kojim su došli. Kad su se vratili preneli su Davidu sve te reči. Tada David reče svojim ljudima: „Neka svako pripaše svoj mač!“ David je takođe pripasao svoj mač. Za Davidom je otišlo oko četiri stotine ljudi, a dve stotine ih je ostalo kod opreme. Tada je jedan od momaka javio Avigeji, Navalovoj ženi: „Evo, David je iz pustinje poslao glasnike da požele blagoslov našem gospodaru, a on ih je nagrdio. Ti ljudi su bili veoma dobri prema nama; nisu nam naudili, niti nam je išta nestalo za sve vreme dok smo bili u polju blizu njih. Oni su nam bili kao bedem i noću i danju, sve vreme dok smo bili s njima napasajući ovce. Ti sad primi na znanje i vidi šta ćeš da radiš, jer je određena propast našem gospodaru i svem njegovom domu. A s njim niko ne može razgovarati, jer je ništarija.“ Avigeja brzo uzme dve stotine hlebova, dve mešine vina, pet zgotovljenih ovaca, pet merica prženog žita, stotinu grozdova suvog grožđa i dve stotine kolača od smokava, i natovari ih na magarce. Onda je rekla svojim slugama: „Pođite ispred mene a ja ću doći za vama.“ Svome mužu Navalu nije ništa rekla. Dok je jašući na magarcu silazila zaklonjena planinom, u susret su joj dolazili David i njegovi ljudi, tako da se susrela s njima. David je govorio u sebi: „Uzalud sam čuvao ovome sve što ima u pustinji. Ništa od svega što ima nije nestalo. Sada mi je vratio zlo za dobro. Neka Gospod učini tako Davidovim neprijateljima i još više, ako Navalu do jutra ostavim na životu i jedno muško od svega što ima.“ Kad je Avigeja ugledala Davida brzo je sjahala s magarca, pa je pala ničice pred Davida i poklonila se do zemlje. Bacivši se pred njegove noge rekla je: „Gospodaru, neka krivica padne na mene! Dozvoli svojoj sluškinji da ti se obrati! Poslušaj reči svoje sluškinje! Neka moj gospodar ne obraća pažnju na onu ništariju Navala; jer on je onakav kakvo mu je ime. Zove se ’Naval’, i bezumlje ga prati. A tvoja sluškinja nije videla momke koje je moj gospodar poslao. A sad, gospodaru, živoga mi Gospoda, i živ mi bio ti, Gospod te je sprečio da počiniš krvoproliće i da uzmeš pravdu u svoje ruke. Neka prođu kao Naval tvoji neprijatelji, i oni koji žele zlo mome gospodaru. A ovaj dar što je donela tvoja sluškinja svome gospodaru, neka se da momcima koji prate moga gospodara. Oprosti prestup svojoj sluškinji! A Gospod će zaista učvrstiti tvoj dom, jer moj gospodar vodi Gospodnje ratove. Zato neka se ne nađe na tebi zlo za svega tvoga veka. Pa ako ko i krene da te progoni, i radi ti o glavi, život mog gospodara biće čuvan u riznici života kod Gospoda, Boga tvoga, a živote tvojih neprijatelja baciće kao iz praćke. A kad Gospod učini mom gospodaru svako dobro koje ti je obećao i postavi te za vladara nad Izrailjem, neka ovo ne tereti tvoju savest i tako postane kamen spoticanja mome gospodaru da je bezrazložno prolio krv i da je uzeo pravdu u svoje ruke. A kad Gospod iskaže dobrotu mome gospodaru, ti se onda seti svoje sluškinje.“ David odgovori Avigeji: „Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji te je poslao danas da me sretneš. Neka je blagoslovena tvoja razboritost i neka si blagoslovena ti što si me danas sprečila da prolijem krv i uzmem pravdu u svoje ruke. Jer živoga mi Gospoda, Boga Izrailjevog, koji mi nije dao da ti učinim zlo, da nisi požurila da me sretneš, Navalu ne bi ostalo do zore nijedno muško!“ David je primio od nje ono što mu je donela, pa joj je rekao: „Vrati se u miru svojoj kući. Evo, poslušao sam te i uslišio tvoju molbu.“ Kad se Avigeja vratila Navalu, on je u svojoj kući imao gozbu dostojnu cara. Naval je bio dobre volje jer je bio veoma pijan. Zato mu nije ništa rekla do jutra. Ujutru, kad se Naval otreznio od vina, njegova žena mu ispriča sve što se dogodilo. Tada ga izdade srce u grudima, i on osta nepokretan kao kamen. Desetak dana kasnije Gospod udari Navala i on umre. Kad je David čuo da je Naval umro, rekao je: „Neka je blagosloven Gospod koji se zauzeo za mene kada mi je Naval naneo uvredu; i on je sprečio svoga slugu da ne učini zlo. Gospod je svalio Navalovo zlo na njegovu glavu.“ Potom je David poslao poruku Avigeji da će je uzeti za ženu. Davidove sluge su došle k Avigeji u Karmil i rekle: „David nas je poslao k tebi da te uzme za ženu.“ Avigeja je ustala, poklonila se licem do zemlje, i rekla: „Evo tvoje sluškinje, koja je spremna da služi i da pere noge slugama svoga gospodara.“ Avigeja je brzo ustala i uzjahala magarca, a pet njenih sluškinja ju je pratilo. Tako je otišla za glasnicima i postala njegova žena.
1. Knjiga Samuilova 25:1-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом умре Самуило. Сабра се сав Израиљ да га ожали. Сахранише га у кући његовој у Рами. Давид устаде и сиђе у пустињу Фаран. У Маону је живео човек који је имао своје имање на Кармилу. Био је врло богат човек. Имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Тада је био у Кармилу и стризао је своје овце. Човек се звао Навал, а његова жена Авигеја. Жена је била разумна и лепа, а човек груб и зао. Био је из рода Халевовог. Чу Давид у пустињи да Навал стриже овце. Давид посла десет момака. Давид рече својим момцима: „Идите на Кармил, пођите Навалу и поздравите га од мене. Кажите му овако: ‘Нека је мир теби и дому твом и нека је мир свему што имаш. Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су били код нас. Никакву неправду им нисмо учинили, нити им је нешто нестало док су били на Кармилу. Питај слуге своје и они ће ти рећи. Зато нека ови момци нађу милост код тебе јер дођосмо у дан радости. Подај слугама својим и Давиду, сину своме, што ти се нађе при руци.’” Давидови момци дођоше, казаше Навалу све те речи у име Давидово и причекаше. Тада Навал одговори Давидовим људима: „Ко је тај Давид? Ко је син Јесејев? Данас има много слугу који беже од својих господара. Зар да узмем хлеб свој, воду и стоку своју коју сам поклао за људе који стрижу, па да дам људима за које не знам одакле су?” Давидови момци се вратише својим путем. Када су дошли, казаше му све ове речи. Тада Давид рече својим људима: „Припашите сваки свој мач!” Они припасаше сваки свој мач, а и Давид припаса свој мач. За Давидом пође око четири стотине људи, а двеста оста код пртљага. Међутим, Авигеји, жени Наваловој, рече један момак између слугу говорећи: „Ево, Давид је послао из пустиње гласнике да поздраве нашег господара, а он их отера. Ти су људи били веома добри према нама. Ништа нам нису наудили и ништа нам није нестало док смо били са њима у пољу. Били су нам као род, ноћу и дању, све време док смо били с њима чувајући овце. Сад размисли и види шта ћеш да радиш јер ће се сигурно несрећа сручити на нашег господара и на сав дом његов. Он је тежак човек, коме ништа не може да се каже.” Тада Авигеја брзо узе двеста хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава и све то натовари на магарце. Она рече својим слугама: „Идите испред мене, а ја ћу за вама.” Своме мужу Навалу не рече ништа. Док је силазила с горског превоја јашући на магарцу, Давид је са својим људима ишао према њој, тако да се она сусрела с њима. Давид је мислио: „Узалуд сам чувао у пустињи све што је имао. Ништа му није нестало од целог имања, а сада ми враћа зло за добро. То нека учини Бог непријатељима Давидовим и нека још дода ако му од свега што има оставим до зоре ишта мушко!” Кад Авигеја угледа Давида, брзо сјаха с магарца, баци се пред Давидом ничице и поклони се до земље. Она му паде пред ноге и рече: „Господару мој! Преузимам на себе кривицу. Молим те да проговори слушкиња твоја теби. Саслушај речи слушкиње своје. Нека господар мој не гледа тог тешког човека, Навала, јер он је то што му је и име. Навал (лудак) му је име и зато је безуман. Ја, слушкиња твоја, нисам видела момке господара свога које си послао. Сада, господару мој, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ те је сачувао да не пролијеш крв и да се не светиш руком својом. Нека сада прођу као Навал сви непријатељи твоји, који смерају зло господару моме. Овај дар који је донела слушкиња твоја господару свом нека се преда момцима који свуда прате господара мога. Опрости слушкињи својој кривицу њену. Господ ће сигурно учврстити дом господару мом. Господар мој води ратове Господње. Никакво зло се није нашло на теби целог живота твог. Чак и да устане човек да те прогони и да ти ради о глави, душа господара мога биће сачувана у скровишту живих код Господа, Бога твога, а душе непријатеља твојих избациће као из праћке. Кад Господ учини господару моме свако добро које ти је обећао и постави те за вођу Израиљу, онда неће бити немира ни прекора у срцу господара мога да је пролио крв низашта и да се лично осветио господар мој. Кад Господ учини добро господару мом, сети се слушкиње своје.” Тада Давид рече Авигеји: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који те данас посла мени у сусрет. Нека је благословена мудрост твоја и нека си ти благословена зато што си ме одговорила данас да не пролијем крв и да се не осветим самовољно. Нека је жив Господ, Бог Израиљев, који ме је сачувао да не учиним зло, да ми ниси брзо изашла у сусрет, не би ништа мушко остало Навалу до зоре.” Тада Давид прими из њене руке то што му је донела и рече јој: „Врати се с миром кући својој. Чуо сам твоје речи и послушао сам те.” Кад се Авигеја вратила Навалу, гле, гозба је била у кући, права царска гозба. Навал је био весео и веома пијан. Зато му она ништа не рече до јутра. Ујутру, кад се Навал отрезнио, исприча му жена шта се догодило. Њему обамре срце у телу и оста одузет. После десетак дана Господ удари Навала те умре. Кад је Давид чуо да је умро Навал, рече: „Нека је благословен Господ који ме је осветио за понижење од Навала и који сачува слугу свога од зла. Господ је Навалову злоћу свалио на његову главу.” Потом Давид поручи Авигеји да ће је узети за жену. Давидове слуге дођоше Авигеји на Кармил и рекоше јој: „Давид нас је послао к теби, узео би те за жену.” Тада она устаде, поклони се до земље и рече: „Ево слушкиње твоје да служи и да пере ноге слугама господара свога.” Потом уста брзо Авигеја и седе на магарца. Пет њених слушкиња пође с њом. Она оде за посланицима Давидовим и поста му жена.
1. Knjiga Samuilova 25:1-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Самуило умре, и сав Израел се окупи и ожали га. Сахранише га у његовој кући у Рами. А Давид оде доле у пустињу Паран. У Маону је живео један човек који је имао имање у Кармелу. Био је веома богат: имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Управо је стригао своје овце у Кармелу. Звао се Навал, а његова жена Авигајил. Она је била лепа и паметна жена, а њен муж, који је био из Калевовог братства, био је суров и зао човек. Када је Давид чуо у пустињи да Навал стриже овце, посла десеторицу слугу, рекавши им: »Идите Навалу горе у Кармел и поздравите га у моје име. Реците му: ‚Живео дуго и у миру! Мир теби и твојим укућанима и свему што је твоје! Чујем да сада стрижеш овце. Када су твоји пастири били с нама, нисмо им учинили ништа нажао нити им је нешто нестало све време док су боравили у Кармелу. Питај своје слуге, и они ће ти то потврдити. Зато буди благонаклон према мојим слугама, јер долазимо у време весеља. Молим те, дај њима, својим слугама, и мени, свом сину Давиду, што год можеш.‘« Када су Давидове слуге стигле, пренеше Навалу ову Давидову поруку, па причекаше. »Ко је тај Давид?« рече Навал Давидовим слугама. »Ко је тај син Јесејев? Ових дана многе слуге беже од својих господара. Зашто бих ја свој хлеб и воду и месо стоке коју сам заклао за своје стригаче дао људима који долазе ко зна одакле?« На то се Давидове слуге окренуше и вратише. Када су стигли, пренеше Давиду сваку реч. Тада Давид рече својим људима: »Нека свако припаше свој мач!« И свако припаса свој мач, а и Давид припаса свој. Око четири стотине људи пође горе с Давидом, док их две стотине остаде код залиха. Један од слугу рече Наваловој жени Авигајил: »Давид је послао гласнике из пустиње да нашем господару пренесу његове поздраве, а он се извикао на њих. Ти људи су били веома добри према нама. Нису нам учинили ништа нажао нити нам је нешто нестало све време док смо били у пољу крај њих. И дан и ноћ су нам били као бедем све док смо крај њих напасали стада. Сада размисли и види шта можеш да учиниш, јер несрећа се спрема нашем господару и свим његовим укућанима, а наш господар је поган човек коме нико не може ништа да каже.« Авигајил брзо узе две стотине хлебова, две мешине вина, пет спремљених оваца, пет сеи прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и две стотине колутова стишњених смокава, па све то натовари на магарце. Онда рече својим слугама: »Ви пођите напред, а ја ћу за вама.« Али свом мужу Навалу не рече ништа. Док се јашући на магарцу спуштала у једну клисуру у планини, Давид и његови људи спуштали су се према њој, и она се сусрете с њима. Давид је управо мислио: »Дакле, узалуд сам у пустињи пазио на све што тај човек има, да му ништа не нестане. А он ми враћа зло за добро. Нека ме Бог најстроже казни ако до зоре оставим у животу иједнога од његове мушке чељади!« Када је Авигајил угледала Давида, брзо сјаха с магарца и ничице му се поклони. Пошто му је тако пала пред ноге, рече: »Господару, нека сва кривица падне само на мене. Молим те, дозволи да ја, твоја слушкиња, разговарам с тобом и саслушај ме. Молим те, не обраћај пажњу на оног поганог Навала. Он је, баш као што му име и каже, безумник и безумље га прати. Ја, твоја слушкиња, нисам видела слуге које си ти, господару, послао. Пошто те је ГОСПОД сада одвратио од тога да пролијеш крв и да се светиш својом руком, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, нека сви твоји непријатељи и сви они који хоће да ти нанесу зло буду као Навал. И нека се овај поклон који сам ти донела, господару, дâ слугама које те прате. Молим те, опрости мој преступ, господару, јер ГОСПОД ће сигурно учврстити твоју породицу зато што бијеш ГОСПОДЊЕ битке и у свом животу ниси учинио никакво зло. Ако те неко буде гонио да ти одузме живот, ГОСПОД, твој Бог, чврсто ће уплести твој живот у клупко живих, а живот твојих непријатеља избациће као из праћке. Господару, када ГОСПОД учини за тебе све оно добро које ти је обећао и када те постави за владара над Израелом, нећеш имати на савести тешки терет беспотребног крвопролића и освете коју си извршио својом руком. А када ти ГОСПОД подари успех, сети се мене, своје слушкиње.« Давид рече Авигајил: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који те је данас послао мени у сусрет! Благословена била због своје проницљивости и благословена била што си ме данас спречила да пролијем крв и да се осветим својом руком. Али, тако ми живога ГОСПОДА, Бога Израеловог, који ме је спречио да ти нанесем зло, да ми ниси похитала у сусрет, до зоре ниједно Навалово мушко чељаде не би остало у животу.« Онда Давид прими оно што му је она донела и рече: »Иди кући у миру. Саслушао сам те и услишио ти молбу.« Када се Авигајил вратила Навалу, он је у кући одржавао гозбу попут царске. Био је добро расположен и веома пијан, па му она до зоре не рече ништа. А ујутро, када се Навал отрезнио, његова жена му све исприча, на шта њега издаде срце и он се укочи као камен. Десетак дана касније, ГОСПОД га удари, и он умре. Чувши да је Навал умро, Давид рече: »Хвала ГОСПОДУ, који ме је подржао против Навала и осветио срамоту коју ми је он нанео. Спречио је мене, свога слугу, да учиним зло, а Навалово злодело свалио је на његову главу.« Потом Давид посла поруку Авигајил тражећи од ње да му буде жена. Његове слуге одоше у Кармел и рекоше Авигајил: »Давид нас је послао да те одведемо к њему да му будеш жена.« Она се ничице поклони и рече: »Ја, твоја слушкиња, господару, спремна сам да ти служим и да перем ноге твојим слугама.« Потом Авигајил брзо узјаха магарца и, у пратњи пет својих слушкиња, пође за Давидовим гласницима, и постаде му жена.
1. Knjiga Samuilova 25:1-42 Нови српски превод (NSP)
Самуило је умро и сав се Израиљ окупио. Оплакали су га и сахранили у Рами, његовом дому. А Давид се дигне и сиђе у пустињу Фаран. Био неки човек у Маону који је имао газдинство у Кармилу. Човек је био веома богат; имао је три хиљаде оваца, и хиљаду коза. Баш у то време је стригао своје овце у Кармилу. Човек се звао Навал, а његова жена се звала Авигеја. Жена је била разборита и лепа, али је човек био тежак и зао; био је од рода Халевова. Давид је у пустињи чуо да Навал стриже своје овце, па је послао десет момака и рекао им: „Идите у Кармил. Кад дођете к Навалу поздравите га у моје име. Реците: ’У здравље! Мир теби и твоме дому, и мир свему што имаш! Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су боравили код нас, али ми им нисмо наудили, нити им је ишта нестало док су били у Кармилу. Питај своје момке па ће ти рећи. Стога покажи благонаклоност према мојим момцима, јер смо дошли у свечан дан. Дај, молим те, својим слугама и своме сину Давиду што ти се нађе при руци.’“ Давидови момци су дошли, и пренели Навалу све те речи у Давидово име, па су причекали. Навал одговори Давидовим слугама: „Ко је Давид? Ко је син Јесејев? Много је данас слугу који се одмећу од својих господара. Зар да узмем свој хлеб, своју воду и своју стоку, коју сам заклао за људе који ми стрижу овце, да бих то дао људима о којима не знам одакле су?“ Давидови момци се окрену и врате путем којим су дошли. Кад су се вратили пренели су Давиду све те речи. Тада Давид рече својим људима: „Нека свако припаше свој мач!“ Давид је такође припасао свој мач. За Давидом је отишло око четири стотине људи, а две стотине их је остало код опреме. Тада је један од момака јавио Авигеји, Наваловој жени: „Ево, Давид је из пустиње послао гласнике да пожеле благослов нашем господару, а он их је нагрдио. Ти људи су били веома добри према нама; нису нам наудили, нити нам је ишта нестало за све време док смо били у пољу близу њих. Они су нам били као бедем и ноћу и дању, све време док смо били с њима напасајући овце. Ти сад прими на знање и види шта ћеш да радиш, јер је одређена пропаст нашем господару и свем његовом дому. А с њим нико не може разговарати, јер је ништарија.“ Авигеја брзо узме две стотине хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица прженог жита, стотину гроздова сувог грожђа и две стотине колача од смокава, и натовари их на магарце. Онда је рекла својим слугама: „Пођите испред мене а ја ћу доћи за вама.“ Своме мужу Навалу није ништа рекла. Док је јашући на магарцу силазила заклоњена планином, у сусрет су јој долазили Давид и његови људи, тако да се сусрела с њима. Давид је говорио у себи: „Узалуд сам чувао овоме све што има у пустињи. Ништа од свега што има није нестало. Сада ми је вратио зло за добро. Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“ Кад је Авигеја угледала Давида брзо је сјахала с магарца, па је пала ничице пред Давида и поклонила се до земље. Бацивши се пред његове ноге рекла је: „Господару, нека кривица падне на мене! Дозволи својој слушкињи да ти се обрати! Послушај речи своје слушкиње! Нека мој господар не обраћа пажњу на ону ништарију Навала; јер он је онакав какво му је име. Зове се ’Навал’, и безумље га прати. А твоја слушкиња није видела момке које је мој господар послао. А сад, господару, живога ми Господа, и жив ми био ти, Господ те је спречио да починиш крвопролиће и да узмеш правду у своје руке. Нека прођу као Навал твоји непријатељи, и они који желе зло моме господару. А овај дар што је донела твоја слушкиња своме господару, нека се да момцима који прате мога господара. Опрости преступ својој слушкињи! А Господ ће заиста учврстити твој дом, јер мој господар води Господње ратове. Зато нека се не нађе на теби зло за свега твога века. Па ако ко и крене да те прогони, и ради ти о глави, живот мог господара биће чуван у ризници живота код Господа, Бога твога, а животе твојих непријатеља бациће као из праћке. А кад Господ учини мом господару свако добро које ти је обећао и постави те за владара над Израиљем, нека ово не терети твоју савест и тако постане камен спотицања моме господару да је безразложно пролио крв и да је узео правду у своје руке. А кад Господ искаже доброту моме господару, ти се онда сети своје слушкиње.“ Давид одговори Авигеји: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који те је послао данас да ме сретнеш. Нека је благословена твоја разборитост и нека си благословена ти што си ме данас спречила да пролијем крв и узмем правду у своје руке. Јер живога ми Господа, Бога Израиљевог, који ми није дао да ти учиним зло, да ниси пожурила да ме сретнеш, Навалу не би остало до зоре ниједно мушко!“ Давид је примио од ње оно што му је донела, па јој је рекао: „Врати се у миру својој кући. Ево, послушао сам те и услишио твоју молбу.“ Кад се Авигеја вратила Навалу, он је у својој кући имао гозбу достојну цара. Навал је био добре воље јер је био веома пијан. Зато му није ништа рекла до јутра. Ујутру, кад се Навал отрезнио од вина, његова жена му исприча све што се догодило. Тада га издаде срце у грудима, и он оста непокретан као камен. Десетак дана касније Господ удари Навала и он умре. Кад је Давид чуо да је Навал умро, рекао је: „Нека је благословен Господ који се заузео за мене када ми је Навал нанео увреду; и он је спречио свога слугу да не учини зло. Господ је свалио Навалово зло на његову главу.“ Потом је Давид послао поруку Авигеји да ће је узети за жену. Давидове слуге су дошле к Авигеји у Кармил и рекле: „Давид нас је послао к теби да те узме за жену.“ Авигеја је устала, поклонила се лицем до земље, и рекла: „Ево твоје слушкиње, која је спремна да служи и да пере ноге слугама свога господара.“ Авигеја је брзо устала и узјахала магарца, а пет њених слушкиња ју је пратило. Тако је отишла за гласницима и постала његова жена.
1. Knjiga Samuilova 25:1-42 Sveta Biblija (SRP1865)
U tom umrije Samuilo i sabra se sav Izrailj, i plakaše za njim, i pogreboše ga u domu njegovu u Rami. A David usta i siðe u pustinju Faransku. A bijaše jedan èovjek u Maonu, a stoka mu bijaše na Karmilu; i bijaše èovjek vrlo bogat, jer imaše tri tisuæe ovaca i tisuæu koza, i tada strizijaše ovce svoje na Karmilu. I bješe ime tomu èovjeku Naval, a ženi mu ime Avigeja; i ona bijaše žena razumna i lijepa, a on bijaše tvrda srca i opak, a bijaše od roda Halevova. I David èu u pustinji da Naval striže ovce. I posla David deset momaka, i reèe David momcima: idite na Karmil, i otidite k Navalu, i pozdravite ga od mene. I recite mu: zdravo! i mir da ti je, i domu tvojemu da je mir, i svemu što imaš da je mir! Èuo sam da strižeš ovce; pastiri su tvoji bivali kod nas, i ne uèinismo im nepravde, i ništa im nije nestalo dokle god bijahu na Karmilu. Pitaj sluge svoje, i kazaæe ti. Neka ovi momci naðu milost pred tobom, jer doðosmo u dobar dan. Daj slugama svojim i Davidu sinu svojemu što ti doðe do ruke. I doðoše momci Davidovi, i kazaše Navalu u ime Davidovo sve ove rijeèi, i umuèaše. A Naval odgovori slugama Davidovijem i reèe: ko je David? i ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koje bježe od svojih gospodara. Eda li æu uzeti hljeb svoj i vodu svoju i meso što sam poklao za ljude koji mi strigu ovce, pa dati ljudima kojih ne znam odakle su? Tada se vratiše momci Davidovi svojim putem, vratiše se, i došavši kazaše mu sve ove rijeèi. A David reèe svojim ljudima: pripašite svaki svoj maè. I pripasaše svaki svoj maè, i David pripasa svoj maè; i poðe za Davidom do èetiri stotine ljudi, a dvjesta ostaše kod prtljaga. Ali Avigeji ženi Navalovoj kaza jedan izmeðu sluga njegovijeh govoreæi: evo, David posla iz pustinje poslanike da pozdravi gospodara našega, a on ih otjera. A ti su nam ljudi bili vrlo dobri, niti nam uèiniše krivo, niti nam èega nesta dokle god bijasmo kod njih u polju. Nego nam bijahu zidovi i noæu i danju, dokle god bijasmo kod njih pasuæi ovce. Zato sada gledaj i promisli šta æeš èiniti, jer je gotovo zlo gospodaru našemu i svemu domu njegovu; a on je zao èovjek, da mu se ne može govoriti. Tada Avigeja brže uze dvjesta hljebova i dvije mješine vina i pet ovaca zgotovljenijeh i pet mjerica pržena žita, i sto grozdova suhoga grožða i dvjesta gruda suhih smokava, i metnu na magarce. I reèe momcima svojim: hajdete naprijed, a ja æu iæi za vama. A mužu svojemu Navalu ništa ne reèe. I sjedavši na magarca iðaše ispod gore, a gle, David i ljudi njegovi slažahu pred nju, i sukobi se s njima. A David govoraše: ele sam zaludu èuvao sve što je taj imao u pustinji da mu ništa ne bješe nestalo od svega što ima; jer mi vrati zlo za dobro. To neka uèini Bog neprijateljima Davidovijem i to neka doda, ako mu do zore od svega što ima ostavim i ono što mokri uza zid. A kad Avigeja ugleda Davida, brže siðe s magarca, i pade pred Davidom na lice svoje i pokloni se do zemlje; I padnuvši mu k nogama reèe: na meni, gospodaru, neka bude ta krivica; ali da progovori sluškinja tvoja tebi, i èuj rijeèi sluškinje svoje. Neka gospodar moj ne gleda na toga nevaljaloga èovjeka, Navala, jer je kao ime što mu je; Naval mu je ime, i bezumlje je kod njega. A ja sluškinja tvoja nijesam vidjela momaka gospodara svojega, koje si slao. Zato sada, gospodaru, tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, Gospod ti ne da da ideš na krv i da se osvetiš svojom rukom. Zato sada neka bude neprijateljima tvojim kao Navalu i svjema koji traže zla gospodaru mojemu. Evo dar što je donijela sluškinja gospodaru svojemu, da se da momcima koji idu za gospodarom mojim. Oprosti sluškinji svojoj krivicu; jer æe Gospod zacijelo naèiniti tvrdu kuæu gospodaru mojemu; jer ratove Gospodnje vodi gospodar moj i nije se našlo zlo na tebi nikad tvoga vijeka. I da ustane èovjek da te goni i traži dušu tvoju, duša æe gospodara mojega biti vezana u svežnju živijeh kod Gospoda Boga tvojega, a duše æe neprijatelja tvojih baciti kao iz praæe. I kad Gospod uèini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao, i postavi te voðem Izrailju, Neæe ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za što i da se sam osvetio gospodar moj. I kad uèini Gospod dobro gospodaru mojemu, opomenuæeš se sluškinje svoje. Tada reèe David Avigeji: da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji te danas posla meni na susret! I da su blagoslovene rijeèi tvoje, i ti da si blagoslovena, koja me odvrati danas da ne idem na krv i osvetim se svojom rukom. Doista, tako živ bio Gospod Bog Izrailjev, koji mi ne dade da ti uèinim zlo, da mi nijesi brže izašla na susret, ne bi ostalo Navalu do zore ni ono što uza zid mokri. I primi David iz ruke njezine što mu bješe donijela, i reèe joj: idi s mirom kuæi svojoj; eto, poslušah te, i pogledah na te. Potom se Avigeja vrati k Navalu; a gle, kod njega gozba u kuæi, kao carska gozba, i srce Navalu bješe veselo, i bijaše pijan vrlo. Zato mu ona ne reèe ništa do jutra. A ujutru, kad se Naval otrijezni, kaza mu žena sve ovo; a u njemu obamrije srce njegovo, i on posta kao kamen. A kad proðe do deset dana, udari Gospod Navala, te umrije. A kad David èu da je umro Naval, reèe: da je blagosloven Gospod, koji osveti sramotu moju od Navala, i zadrža slugu svojega oda zla, a obrati Gospod Navalu na glavu zloæu njegovu. Potom posla David i poruèi Avigeji da æe je uzeti za ženu. I sluge Davidove doðoše k Avigeji na Karmil, i rekoše joj govoreæi: David nas posla k tebi da te uzme za ženu. A ona usta i pokloni se licem do zemlje, i reèe: evo sluškinje tvoje, da služi i da pere noge slugama gospodara svojega. Potom brže usta Avigeja, i sjede na magarca, i pet djevojaka njezinijeh poðe za njom, i otide za poslanicima Davidovijem, i posta mu žena.