1. Knjiga Samuilova 25:1-42

Samuilo je umro i sav se Izrailj okupio. Oplakali su ga i sahranili u Rami, njegovom domu. A David se digne i siđe u pustinju Faran. Bio neki čovek u Maonu koji je imao gazdinstvo u Karmilu. Čovek je bio veoma bogat; imao je tri hiljade ovaca, i hiljadu koza. Baš u to vreme je strigao svoje ovce u Karmilu. Čovek se zvao Naval, a njegova žena se zvala Avigeja. Žena je bila razborita i lepa, ali je čovek bio težak i zao; bio je od roda Halevova. David je u pustinji čuo da Naval striže svoje ovce, pa je poslao deset momaka i rekao im: „Idite u Karmil. Kad dođete k Navalu pozdravite ga u moje ime. Recite: ’U zdravlje! Mir tebi i tvome domu, i mir svemu što imaš! Čuo sam da strižeš ovce. Tvoji pastiri su boravili kod nas, ali mi im nismo naudili, niti im je išta nestalo dok su bili u Karmilu. Pitaj svoje momke pa će ti reći. Stoga pokaži blagonaklonost prema mojim momcima, jer smo došli u svečan dan. Daj, molim te, svojim slugama i svome sinu Davidu što ti se nađe pri ruci.’“ Davidovi momci su došli, i preneli Navalu sve te reči u Davidovo ime, pa su pričekali. Naval odgovori Davidovim slugama: „Ko je David? Ko je sin Jesejev? Mnogo je danas slugu koji se odmeću od svojih gospodara. Zar da uzmem svoj hleb, svoju vodu i svoju stoku, koju sam zaklao za ljude koji mi strižu ovce, da bih to dao ljudima o kojima ne znam odakle su?“ Davidovi momci se okrenu i vrate putem kojim su došli. Kad su se vratili preneli su Davidu sve te reči. Tada David reče svojim ljudima: „Neka svako pripaše svoj mač!“ David je takođe pripasao svoj mač. Za Davidom je otišlo oko četiri stotine ljudi, a dve stotine ih je ostalo kod opreme. Tada je jedan od momaka javio Avigeji, Navalovoj ženi: „Evo, David je iz pustinje poslao glasnike da požele blagoslov našem gospodaru, a on ih je nagrdio. Ti ljudi su bili veoma dobri prema nama; nisu nam naudili, niti nam je išta nestalo za sve vreme dok smo bili u polju blizu njih. Oni su nam bili kao bedem i noću i danju, sve vreme dok smo bili s njima napasajući ovce. Ti sad primi na znanje i vidi šta ćeš da radiš, jer je određena propast našem gospodaru i svem njegovom domu. A s njim niko ne može razgovarati, jer je ništarija.“ Avigeja brzo uzme dve stotine hlebova, dve mešine vina, pet zgotovljenih ovaca, pet merica prženog žita, stotinu grozdova suvog grožđa i dve stotine kolača od smokava, i natovari ih na magarce. Onda je rekla svojim slugama: „Pođite ispred mene a ja ću doći za vama.“ Svome mužu Navalu nije ništa rekla. Dok je jašući na magarcu silazila zaklonjena planinom, u susret su joj dolazili David i njegovi ljudi, tako da se susrela s njima. David je govorio u sebi: „Uzalud sam čuvao ovome sve što ima u pustinji. Ništa od svega što ima nije nestalo. Sada mi je vratio zlo za dobro. Neka Gospod učini tako Davidovim neprijateljima i još više, ako Navalu do jutra ostavim na životu i jedno muško od svega što ima.“ Kad je Avigeja ugledala Davida brzo je sjahala s magarca, pa je pala ničice pred Davida i poklonila se do zemlje. Bacivši se pred njegove noge rekla je: „Gospodaru, neka krivica padne na mene! Dozvoli svojoj sluškinji da ti se obrati! Poslušaj reči svoje sluškinje! Neka moj gospodar ne obraća pažnju na onu ništariju Navala; jer on je onakav kakvo mu je ime. Zove se ’Naval’, i bezumlje ga prati. A tvoja sluškinja nije videla momke koje je moj gospodar poslao. A sad, gospodaru, živoga mi Gospoda, i živ mi bio ti, Gospod te je sprečio da počiniš krvoproliće i da uzmeš pravdu u svoje ruke. Neka prođu kao Naval tvoji neprijatelji, i oni koji žele zlo mome gospodaru. A ovaj dar što je donela tvoja sluškinja svome gospodaru, neka se da momcima koji prate moga gospodara. Oprosti prestup svojoj sluškinji! A Gospod će zaista učvrstiti tvoj dom, jer moj gospodar vodi Gospodnje ratove. Zato neka se ne nađe na tebi zlo za svega tvoga veka. Pa ako ko i krene da te progoni, i radi ti o glavi, život mog gospodara biće čuvan u riznici života kod Gospoda, Boga tvoga, a živote tvojih neprijatelja baciće kao iz praćke. A kad Gospod učini mom gospodaru svako dobro koje ti je obećao i postavi te za vladara nad Izrailjem, neka ovo ne tereti tvoju savest i tako postane kamen spoticanja mome gospodaru da je bezrazložno prolio krv i da je uzeo pravdu u svoje ruke. A kad Gospod iskaže dobrotu mome gospodaru, ti se onda seti svoje sluškinje.“ David odgovori Avigeji: „Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji te je poslao danas da me sretneš. Neka je blagoslovena tvoja razboritost i neka si blagoslovena ti što si me danas sprečila da prolijem krv i uzmem pravdu u svoje ruke. Jer živoga mi Gospoda, Boga Izrailjevog, koji mi nije dao da ti učinim zlo, da nisi požurila da me sretneš, Navalu ne bi ostalo do zore nijedno muško!“ David je primio od nje ono što mu je donela, pa joj je rekao: „Vrati se u miru svojoj kući. Evo, poslušao sam te i uslišio tvoju molbu.“ Kad se Avigeja vratila Navalu, on je u svojoj kući imao gozbu dostojnu cara. Naval je bio dobre volje jer je bio veoma pijan. Zato mu nije ništa rekla do jutra. Ujutru, kad se Naval otreznio od vina, njegova žena mu ispriča sve što se dogodilo. Tada ga izdade srce u grudima, i on osta nepokretan kao kamen. Desetak dana kasnije Gospod udari Navala i on umre. Kad je David čuo da je Naval umro, rekao je: „Neka je blagosloven Gospod koji se zauzeo za mene kada mi je Naval naneo uvredu; i on je sprečio svoga slugu da ne učini zlo. Gospod je svalio Navalovo zlo na njegovu glavu.“ Potom je David poslao poruku Avigeji da će je uzeti za ženu. Davidove sluge su došle k Avigeji u Karmil i rekle: „David nas je poslao k tebi da te uzme za ženu.“ Avigeja je ustala, poklonila se licem do zemlje, i rekla: „Evo tvoje sluškinje, koja je spremna da služi i da pere noge slugama svoga gospodara.“ Avigeja je brzo ustala i uzjahala magarca, a pet njenih sluškinja ju je pratilo. Tako je otišla za glasnicima i postala njegova žena.