1. Knjiga Samuilova 17:1-54
1. Knjiga Samuilova 17:1-54 Novi srpski prevod (NSPL)
Filistejci okupiše svoju vojsku da ratuju. Okupili su se kod Sokota, koji pripada Judi, a utaborili se između Sokota i Azeke, u Efes-Damimu. Saul i Izrailjci su se okupili i utaborili u dolini Ili, pa su se svrstali u bojni red protiv Filistejaca. Filistejci su bili na jednom brdu, a Izrailjci na drugom. Između njih je bila dolina. Tada je iz filistejskog tabora istupio izazivač po imenu Golijat iz Gata. Bio je visok šest lakata i pedalj. Na glavi je imao bronzanu kacigu, a na sebi je imao ljuskav oklop od bronze težine pet hiljada šekela. Na nogama je imao bronzane štitnike i bronzani kopljić između ramena. Šipka njegovog koplja bila je kao vratilo, a šiljak koplja mu je bio težak šest stotina gvozdenih šekela. Pred njim je išao njegov štitonoša. On je, dakle, stao i dozivao Izrailjeve bojne redove govoreći im: „Zašto izlazite da se svrstate za boj? Nisam li ja Filistejac a vi Saulove sluge? Izaberite jednog čoveka, pa neka siđe k meni! Ako me svlada u dvoboju i pogubi me, mi ćemo vam biti podanici, a ako ja svladam njega i pogubim ga, vi ćete nama biti podanici.“ Filistejac je nastavio: „Ja sam danas osramotio bojne redove Izrailja! Dovedite mi čoveka da se borimo!“ Kad su Saul i svi Izrailjci čuli ove Filistejčeve reči, smeli su se i veoma uplašili. David je bio sin jednog Efraćanina iz Vitlejema Judinog, po imenu Jesej, koji je imao osam sinova. U Saulovo vreme Jesej je bio vremešan i odmakao u godinama. Jesejeva tri starija sina su bila otišla za Saulom u rat. Ta tri sina koji su otišli u rat zvali su se: Elijav, prvenac, drugi Avinadav a treći Šama. David je bio najmlađi. Tri najstarija su otišla za Saulom. David je odlazio od Saula i vraćao se da napasa ovce svoga oca u Vitlejemu. A Filistejac je istupao ujutro i uveče i postavljao se četrdeset dana. Jesej reče svome sinu Davidu: „Uzmi za svoju braću ovu efu prženog žita i ovih deset hlebova, pa se požuri svojoj braći u tabor. A ovih deset sireva odnesi zapovedniku nad hiljadu. Vidi kako su tvoja braća, i donesi od njih neki znak.“ Saul je bio s njima i sa svim izrailjskim ljudstvom u dolini Ili ratujući protiv Filistejaca. David porani ujutro, ostavi stado čuvaru i ode kako mu je zapovedio njegov otac Jesej. Došao je u tabor baš kad je vojska izašla u bojni red i podigla bojni poklik. Izrailjci i Filistejci su svrstali svoje borbene redove jedni prema drugima. David je ostavio svoje stvari kod čuvara opreme, pa je otrčao do bojnog reda; došao je da upita braću jesu li dobro. Dok je on razgovarao s njima, iz filistejskih redova je istupio izazivač, po imenu Golijat iz Gata, i izgovorio iste reči kao pre. A David je to čuo. Kad su ga Izrailjci videli, svi su pobegli od njega, jer su se veoma uplašili. Izrailjci su govorili: „Jeste li videli ovog čoveka? On izlazi da sramoti Izrailja. Car će dati veliko blago onome ko ga pogubi. Daće mu još i svoju ćerku za ženu, a dom njegovog oca oslobodiće od poreza.“ David upita ljude što su stajali s njim: „Šta će dobiti čovek koji pogubi ovog Filistejca i skine sramotu s Izrailja? I ko je taj neobrezani Filistejac da sramoti bojne redove živoga Boga?“ Narod mu odgovori isto: „To će se učiniti za čoveka koji ga pogubi.“ Kad je Elijav, Davidov najstariji brat, čuo kako on razgovara s ljudima, razgnevio se na Davida i rekao: „Zašto si došao? Kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja tvoju obest i zlobu tvoga srca: ti si došao da vidiš bitku!“ David odgovori: „Šta sam sad uradio? Zar se ne sme reći ni reč?“ Onda se okrenuo od njega prema nekom drugom i ponovio iste reči. Narod mu je odgovorio isto kao prvi put. Kad je narod čuo njegove reči, javili su Saulu, koji je poslao po njega. David reče Saulu: „Neka nikom ne klone srce zbog njega! Tvoj sluga će izaći na dvoboj sa ovim Filistejcem.“ Saul odgovori Davidu: „Ne možeš ti izaći na dvoboj sa ovim Filistejcem, jer si ti još dečak, a on je ratnik od svoje mladosti.“ David odvrati Saulu: „Tvoj je sluga čuvao ovce svoga oca, pa kad bi došao lav ili medved i ugrabio ovcu iz stada, ja bih krenuo za njim, udario ga i istrgao je iz njegovih usta. Ako bi me on napao, ja bih ga zgrabio za grivu i udarao ga dok ne umre. Tvoj sluga je ubio lava i medveda, pa će i ovaj neobrezani Filistejac proći kao jedan od njih, zato što je vređao bojne redove Boga živoga.“ David još dodade: „Gospod koji me je izbavio od lava i medveda, on će me izbaviti i od ovog Filistejca.“ Saul na to reče Davidu: „Idi, i neka Gospod bude s tobom!“ Tada je Saul obukao Davidu svoje ratno odelo; stavio mu je bronzanu kacigu na glavu, i obukao mu oklop. Zatim mu je pripasao svoj mač preko odela. David je pokušao da hoda, ali kako nije navikao na to, rekao je Saulu: „Ne mogu da hodam u ovome, jer nisam navikao.“ Zato je David skinuo to sa sebe. David uze svoj štap, izabra iz potoka pet glatkih kamenova, i stavi ih u džep svoje pastirske torbe, pa s praćkom u ruci ode pred Filistejca. A Filistejac, pred kojim je išao štitonoša, primicao se sve bliže Davidu. Filistejac je pogledao, pa kad je video Davida, podsmehnuo mu se, jer je bio mlad, rumenih obraza i lepog izgleda. Filistejac reče Davidu: „Zar sam ja pseto da na mene izlaziš sa štapom?“ Kad je Filistejac isproklinjao Davida svojim bogovima, rekao mu je: „Dođi k meni, da dam tvoje telo pticama nebeskim i zverima poljskim.“ David mu odvrati: „Ti ideš na mene s mačem, kopljem i kopljićem, a ja idem na tebe u ime Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevih bojnih redova, koje si ti vređao. Još danas će te Gospod predati u moje ruke, a ja ću te ubiti i odseći ti glavu. Još danas ću dati leševe iz filistejskog tabora pticama nebeskim i zverima zemaljskim. Tako će sva zemlja znati da ima Boga u Izrailju. A znaće i sav ovaj zbor da Gospod ne spasava mačem i kopljem. Naime, bitka pripada Gospodu, i on će vas predati u naše ruke.“ Kad je Filistejac krenuo da se približava Davidu, David brzo istrča na bojište u susret Filistejcu. David segnu rukom u torbu i uze odande kamen, baci ga iz praćke, i pogodi Filistejca u čelo. Kamen mu se zari u čelo i on pade licem na zemlju. Tako je David svladao Filistejca praćkom i kamenom: udario ga je i ubio bez mača u ruci. Onda je David potrčao i stao nad Filistejcem, uzeo njegov mač, izvadio ga iz korica i ubio ga. Zatim mu je njime odsekao glavu. Kad su Filistejci videli da je njihov junak poginuo, dali su se u beg. Tada su se digli ljudi iz Izrailja i Jude, pa su uz bojni poklik gonili Filistejce sve do Gaja i do akaronskih vrata. Smrtno ranjeni Filistejci padali su na sarajimskom putu sve do Gata i Akarona. Kad su se Izrailjci vratili iz potere za Filistejcima, opljačkali su njihov tabor. A David je uzeo Filistejčevu glavu i doneo je u Jerusalim. Njegovo oružje je stavio u svoj šator.
1. Knjiga Samuilova 17:1-54 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Филистејци сакупише своје чете да ратују и састаше се у Сокоту Јудином. Распоредише се између Сокота и Азике код Ефес Дамима. Саул и Израиљци се скупише и распоредише у долини Или и сврсташе се за бој против Филистејаца. Филистејци се поставише на брду с једне стране, а Израиљци на брду с друге стране, а долина је била између њих. Тада изађе један мегданџија из филистејских редова. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ. На глави је носио бронзани шлем, а оклоп му је био у плочицама. Оклоп је био тежак пет хиљада сикала бронзе. На ногама је носио бронзане штитнике, а бронзани штит на раменима. Дршка његовог копља била је као разбој, а шиљак је тежио шест стотина сикала гвожђа. Пред њим је ишао штитоноша. Он стаде и повика израиљској војсци говорећи: „Зашто сте изашли и сврстали се за битку? Зар нисам ја Филистејац, а ви слуге Саулове? Изаберите једног међу вама, па нека дође пред мене. Ако ме победи и погуби, ми ћемо вам бити слуге. Ако ја победим њега и погубим га, онда ћете ви бити наше слуге и служићете нам.” Још рече Филистејац: „Ја изазивам данас војску израиљску! Дајте ми човека да се боримо!” Кад Саул и сав Израиљ чуше шта говори Филистејац, препадоше се и уплашише веома. Давид је био син Витлејемца из Витлејема Јудиног који се звао Јесеј. Он је имао осам синова, а у Саулово време био је стар и позних година међу људима. Три најстарија Јесејева сина одоше у рат са Саулом. Имена три сина која су пошла у рат била су: првенац Елијав, други Авинадав, а трећи Сама. Давид је био најмлађи, а три најстарија пошла су са Саулом. Давид је одлазио од Саула и враћао се у Витлејем да напаса овце свога оца. Филистејац је излазио ујутру и увече четрдесет дана. Јесеј рече сину своме Давиду: „Узми за браћу своју ефу прженог жита и ових десет хлебова, па их однеси брзо браћи својој у војску. Ових десет комада сира дај заповеднику над хиљадом. Види какво је здравље твоје браће и донеси вести. Саул, они и сав Израиљ боре се против Филистејаца у долини Или.” Давид устаде рано ујутро и предаде овце чувару. Узе ствари и пође, као што му је наложио Јесеј. У војску је стигао кад су се борци сврставали за бој и пуштали бојне покличе. Израиљци и Филистејци су се постројили у бојни поредак, једни наспрам других. Давид остави своје ствари код чувара опреме па отрча према бојним редовима. Кад је дошао, запита браћу своју за здравље. Док је с њима разговарао, гле, изађе из филистејских бојних редова изазивач Филистејац из Гата, који се звао Голијат. Говорио је као и раније, и Давид чу то. Кад Израиљци видеше тог човека, побегоше и уплашише се веома. Неки Израиљац рече: „Јесте ли видели тог човека који је изашао? Он срамоти Израиљ. Ко би њега погубио, цар би му дао силно благо, дао би му ћерку своју и ослободио би пореза дом оца његовог у Израиљу.” Тада Давид запита људе око себе и рече: „Шта ће добити човек који погуби тог Филистејца и скине срамоту са Израиља? Ко је тај необрезани Филистејац да срамоти војску Бога живога?!” Људи му одговорише истим речима и рекоше: „То ће добити човек који га погуби.” Елијав, најстарији његов брат, чу како он разговара с људима, па се разгневи на Давида и рече му: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја дрскост твоју и злоћу срца твога. Дошао си да гледаш битку?” Давид одговори: „Шта сам сада учинио? Зар не смем да питам?” Потом се окрете од њега другоме и упита га исто то. Људи му одговорише као и раније. Кад се прочуло шта је говорио Давид, јавише Саулу, а он га позва код себе. Тада Давид рече Саулу: „Нека се нико не плаши онога. Слуга твој изаћи ће и бориће се с тим Филистејцем.” Саул рече Давиду: „Не можеш ти да идеш да се бориш против тог Филистејца. Ти си дечак, а он је ратник од младости своје.” Давид одговори Саулу: „Слуга твој је напасао овце оца свога. Кад би дошао лав или медвед да однесе овцу из стада, ја бих појурио за њим, ударио бих га и истргао бих му овцу из чељусти. Ако би скочио на мене, ја бих га ухватио за гриву, пребио га и убио га. Кад је лава и медведа убијао слуга твој, и тај необрезани Филистејац ће проћи као они јер је ружио војску Бога живога.” Давид још рече: „Господ, који ме је сачувао од лава и медведа, сачуваће ме и од овог Филистејца.” Тада Саул рече Давиду: „Иди и нека је Господ с тобом.” Тада Саул даде Давиду своје оружје, стави му бронзани шлем на главу и оклоп на њега. Давид припаса његов мач преко опреме и покуша да иде, али није био навикао. Зато Давид рече Саулу: „Не могу да идем у томе јер нисам навикао.” Тада Давид поскида то са себе. Затим узе свој штап у руку, изабра пет глатких каменова из потока и стави их у своју торбу пастирску коју је носио. Потом с праћком у руци пође на Филистејца. Филистејац је ишао све ближе Давиду, а штитоноша је ишао пред њим. Кад Филистејац погледа и виде Давида, подсмехну му се, јер је овај био младић, румен и лепог лица. Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето па идеш на мене са штапом?” Он поче проклињати Давида својим боговима. Затим рече Филистејац Давиду: „Дођи к мени да дам твоје месо птицама небеским и зверима земаљским.” Давид одговори Филистејцу: „Ти идеш на мене с мачем, и с копљем, и са штитом. Ја идем на тебе у име Господа Саваота, Бога војске Израиљеве, којег си ти ружио. Данас ће те Господ предати у моју руку. Убићу те и главу ћу ти одсећи! Данас ћу дати мртва телеса војске филистејске птицама небеским и зверима пољским. Познаће сва земља да је Бог у Израиљу. И ово мноштво ће сазнати да Господ не спасава мачем ни копљем. Ово је рат Господњи! Он ће вас предати нама у руке.” Филистејац се примицао и приближавао Давиду. Давид иступи на бојиште наспрам Филистејца. Давид завуче руку у торбу, извади из ње камен и завитла га из праћке. Он погоди Филистејца у чело тако да му се камен забио у њега и он паде ничице на земљу. Тако Давид победи Филистејца праћком и каменом. Ударио је Филистејца и убио га, а Давид није имао ни мач у руци. Давид притрча, стаде крај Филистејца, узе његов мач, извуче га из корица и погуби Филистејца одсекавши му главу. Кад Филистејци видеше да је погинуо њихов јунак, побегоше. Тада устадоше људи из Израиља и Јуде, пустише бојне покличе и потераше Филистејце до улаза у долину и до врата Акарона. Падали су побијени Филистејци по путу сарајимском до Гата и до Акарона. После протеривања Филистејаца, синови Израиљеви се вратише и опленише бојиште. Давид узе главу Филистејчеву и однесе је у Јерусалим, а оружје његово стави у свој шатор.
1. Knjiga Samuilova 17:1-54 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке, а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима. Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина. Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ. На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела. На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела. Пред њим је ишао његов штитоноша. Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле. Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.« Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!« Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише. А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар. Три најстарија Јесејева сина – прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама – пошла су за Саулом у рат. Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом, Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему. Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце. Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор. Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао. Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.« Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич. Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других. Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу. Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо. Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху. Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.« Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?« Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.« Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.« »Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?« Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре. Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега. Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.« Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.« Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада, ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем. Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога. ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.« На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.« Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп. Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему. »Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.« И све скину. Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу. Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим. Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп. »Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?« Онда прокле Давида својим боговима, па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.« Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао. Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог. И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.« Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега. Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу. Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га. Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу. Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше. Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона. Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор. Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.
1. Knjiga Samuilova 17:1-54 Нови српски превод (NSP)
Филистејци окупише своју војску да ратују. Окупили су се код Сокота, који припада Јуди, а утаборили се између Сокота и Азеке, у Ефес-Дамиму. Саул и Израиљци су се окупили и утаборили у долини Или, па су се сврстали у бојни ред против Филистејаца. Филистејци су били на једном брду, а Израиљци на другом. Између њих је била долина. Тада је из филистејског табора иступио изазивач по имену Голијат из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ. На глави је имао бронзану кацигу, а на себи је имао љускав оклоп од бронзе тежине пет хиљада шекела. На ногама је имао бронзане штитнике и бронзани копљић између рамена. Шипка његовог копља била је као вратило, а шиљак копља му је био тежак шест стотина гвоздених шекела. Пред њим је ишао његов штитоноша. Он је, дакле, стао и дозивао Израиљеве бојне редове говорећи им: „Зашто излазите да се сврстате за бој? Нисам ли ја Филистејац а ви Саулове слуге? Изаберите једног човека, па нека сиђе к мени! Ако ме свлада у двобоју и погуби ме, ми ћемо вам бити поданици, а ако ја свладам њега и погубим га, ви ћете нама бити поданици.“ Филистејац је наставио: „Ја сам данас осрамотио бојне редове Израиља! Доведите ми човека да се боримо!“ Кад су Саул и сви Израиљци чули ове Филистејчеве речи, смели су се и веома уплашили. Давид је био син једног Ефраћанина из Витлејема Јудиног, по имену Јесеј, који је имао осам синова. У Саулово време Јесеј је био времешан и одмакао у годинама. Јесејева три старија сина су била отишла за Саулом у рат. Та три сина који су отишли у рат звали су се: Елијав, првенац, други Авинадав а трећи Шама. Давид је био најмлађи. Три најстарија су отишла за Саулом. Давид је одлазио од Саула и враћао се да напаса овце свога оца у Витлејему. А Филистејац је иступао ујутро и увече и постављао се четрдесет дана. Јесеј рече своме сину Давиду: „Узми за своју браћу ову ефу прженог жита и ових десет хлебова, па се пожури својој браћи у табор. А ових десет сирева однеси заповеднику над хиљаду. Види како су твоја браћа, и донеси од њих неки знак.“ Саул је био с њима и са свим израиљским људством у долини Или ратујући против Филистејаца. Давид порани ујутро, остави стадо чувару и оде како му је заповедио његов отац Јесеј. Дошао је у табор баш кад је војска изашла у бојни ред и подигла бојни поклик. Израиљци и Филистејци су сврстали своје борбене редове једни према другима. Давид је оставио своје ствари код чувара опреме, па је отрчао до бојног реда; дошао је да упита браћу јесу ли добро. Док је он разговарао с њима, из филистејских редова је иступио изазивач, по имену Голијат из Гата, и изговорио исте речи као пре. А Давид је то чуо. Кад су га Израиљци видели, сви су побегли од њега, јер су се веома уплашили. Израиљци су говорили: „Јесте ли видели овог човека? Он излази да срамоти Израиља. Цар ће дати велико благо ономе ко га погуби. Даће му још и своју ћерку за жену, а дом његовог оца ослободиће од пореза.“ Давид упита људе што су стајали с њим: „Шта ће добити човек који погуби овог Филистејца и скине срамоту с Израиља? И ко је тај необрезани Филистејац да срамоти бојне редове живога Бога?“ Народ му одговори исто: „То ће се учинити за човека који га погуби.“ Кад је Елијав, Давидов најстарији брат, чуо како он разговара с људима, разгневио се на Давида и рекао: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја твоју обест и злобу твога срца: ти си дошао да видиш битку!“ Давид одговори: „Шта сам сад урадио? Зар се не сме рећи ни реч?“ Онда се окренуо од њега према неком другом и поновио исте речи. Народ му је одговорио исто као први пут. Кад је народ чуо његове речи, јавили су Саулу, који је послао по њега. Давид рече Саулу: „Нека ником не клоне срце због њега! Твој слуга ће изаћи на двобој са овим Филистејцем.“ Саул одговори Давиду: „Не можеш ти изаћи на двобој са овим Филистејцем, јер си ти још дечак, а он је ратник од своје младости.“ Давид одврати Саулу: „Твој је слуга чувао овце свога оца, па кад би дошао лав или медвед и уграбио овцу из стада, ја бих кренуо за њим, ударио га и истргао је из његових уста. Ако би ме он напао, ја бих га зграбио за гриву и ударао га док не умре. Твој слуга је убио лава и медведа, па ће и овај необрезани Филистејац проћи као један од њих, зато што је вређао бојне редове Бога живога.“ Давид још додаде: „Господ који ме је избавио од лава и медведа, он ће ме избавити и од овог Филистејца.“ Саул на то рече Давиду: „Иди, и нека Господ буде с тобом!“ Тада је Саул обукао Давиду своје ратно одело; ставио му је бронзану кацигу на главу, и обукао му оклоп. Затим му је припасао свој мач преко одела. Давид је покушао да хода, али како није навикао на то, рекао је Саулу: „Не могу да ходам у овоме, јер нисам навикао.“ Зато је Давид скинуо то са себе. Давид узе свој штап, изабра из потока пет глатких каменова, и стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци оде пред Филистејца. А Филистејац, пред којим је ишао штитоноша, примицао се све ближе Давиду. Филистејац је погледао, па кад је видео Давида, подсмехнуо му се, јер је био млад, румених образа и лепог изгледа. Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето да на мене излазиш са штапом?“ Кад је Филистејац испроклињао Давида својим боговима, рекао му је: „Дођи к мени, да дам твоје тело птицама небеским и зверима пољским.“ Давид му одврати: „Ти идеш на мене с мачем, копљем и копљићем, а ја идем на тебе у име Господа над војскама, Бога Израиљевих бојних редова, које си ти вређао. Још данас ће те Господ предати у моје руке, а ја ћу те убити и одсећи ти главу. Још данас ћу дати лешеве из филистејског табора птицама небеским и зверима земаљским. Тако ће сва земља знати да има Бога у Израиљу. А знаће и сав овај збор да Господ не спасава мачем и копљем. Наиме, битка припада Господу, и он ће вас предати у наше руке.“ Кад је Филистејац кренуо да се приближава Давиду, Давид брзо истрча на бојиште у сусрет Филистејцу. Давид сегну руком у торбу и узе оданде камен, баци га из праћке, и погоди Филистејца у чело. Камен му се зари у чело и он паде лицем на земљу. Тако је Давид свладао Филистејца праћком и каменом: ударио га је и убио без мача у руци. Онда је Давид потрчао и стао над Филистејцем, узео његов мач, извадио га из корица и убио га. Затим му је њиме одсекао главу. Кад су Филистејци видели да је њихов јунак погинуо, дали су се у бег. Тада су се дигли људи из Израиља и Јуде, па су уз бојни поклик гонили Филистејце све до Гаја и до акаронских врата. Смртно рањени Филистејци падали су на сарајимском путу све до Гата и Акарона. Кад су се Израиљци вратили из потере за Филистејцима, опљачкали су њихов табор. А Давид је узео Филистејчеву главу и донео је у Јерусалим. Његово оружје је ставио у свој шатор.
1. Knjiga Samuilova 17:1-54 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada Filisteji skupiše vojsku svoju da vojuju, i skupiše se u Sokotu Judinu, i stadoše u oko izmeðu Sokota i Azike na meði Damimskoj. A Saul i Izrailjci skupiše se i stadoše u oko u dolini Ili, i uvrstaše se prema Filistejima. I Filisteji stajahu na brdu odonuda a Izrailjci stajahu na brdu odovuda, a meðu njima bješe dolina. I izide iz okola Filistejskoga jedan zatoènik po imenu Golijat iz Gata, visok šest lakata i ped. I na glavi mu bješe kapa od mjedi, i oklop ploèast na njemu od mjedi; i bijaše oklop težak pet tisuæa sikala. I nogavice od mjedi bjehu mu na nogu, i štit od mjedi na ramenima. A kopljaèa od koplja mu bješe kao vratilo, a gvožða u koplju mu bješe šest stotina sikala; i koji mu oružje nošaše iðaše pred njim. On stavši vikaše vojsku Izrailjsku, i govoraše im: što ste izašli uvrstavši se? nijesam li ja Filistejin a vi sluge Saulove? izberite jednoga izmeðu sebe, pa neka izaðe k meni. Ako me nadjaèa i pogubi me, mi æemo vam biti sluge; ako li ja njega nadjaèam i pogubim ga, onda æete vi biti nama sluge, i služiæete nam. Još govoraše Filistejin: ja osramotih danas vojsku Izrailjsku; dajte mi èovjeka da se bijemo. A kad Saul i sav Izrailj èu šta reèe Filistejin, prepadoše se i uplašiše se vrlo. A bijaše David sin jednoga Efraæanina, iz Vitlejema Judina, kojemu ime bješe Jesej, koji imaše osam sinova i bijaše u vrijeme Saulovo star i vremenit meðu ljudima. I tri najstarija sina Jesejeva otidoše za Saulom na vojsku; a imena trojici sinova njegovijeh koji otidoše na vojsku bijahu prvencu Elijav a drugome Avinadav a treæemu Sama. A David bijaše najmlaði. I ona tri najstarija otidoše za Saulom. A David otide od Saula i vrati se u Vitlejem da pase ovce oca svojega. A Filistejin izlažaše jutrom i veèerom, i staja èetrdeset dana. A Jesej reèe Davidu sinu svojemu: uzmi sada za braæu svoju efu ovoga prženoga žita i ovijeh deset hljebova, i odnesi brže u oko braæi svojoj. A ovijeh deset mladijeh siraca odnesi tisuæniku, i vidi braæu svoju kako su, i donesi od njih znak. A Saul i oni i sav Izrailj bijahu u dolini Ili ratujuæi s Filistejima. I tako David usta rano i ostavi ovce na èuvaru; pa uze i otide kako mu zapovjedi Jesej; i doðe na mjesto gdje bješe oko, i vojska izlažaše da se vrsta za boj, i podizaše ubojnu viku. I stajaše vojska Izrailjska i Filistejska jedna prema drugoj. Tada ostavi David svoj prtljag kod èuvara, koji èuvaše prtljag, i otrèa u vojsku, i doðe i zapita braæu svoju za zdravlje. I dokle govoraše s njima, gle, onaj zatoènik po imenu Golijat Filistejin iz Gata, izide iz vojske Filistejske i govoraše kao prije, i David èu. A svi Izrailjci kad vidješe toga èovjeka, uzbjegoše od njega, i bješe ih strah veoma. I govorahu Izrailjci: vidjeste li toga èovjeka što izide? Jer izide da sramoti Izrailja. A ko bi ga pogubio, car bi mu dao silno blago, i kæer svoju dao bi mu; i oslobodio bi dom oca njegova u Izrailju. Tada reèe David ljudima koji stajahu oko njega govoreæi: šta æe se uèiniti èovjeku koji pogubi toga Filistejina i skine sramotu s Izrailja? Jer ko je taj Filistejin neobrezani da sramoti vojsku Boga živoga? A narod mu odgovori iste rijeèi govoreæi: to æe se uèiniti onome ko ga pogubi. A kad èu Elijav brat njegov najstariji kako se razgovara s tijem ljudima, razljuti se Elijav na Davida, i reèe mu: što si došao? i na kom si ostavio ono malo ovaca u pustinji? znam ja obijest tvoju i zloæu srca tvojega; došao si da vidiš boj. A David reèe: šta sam sad uèinio? zapovjeðeno mi je. Potom okrenu se od njega k drugome i zapita kao prije; i narod mu odgovori kao prije. I kad se èuše rijeèi koje govoraše David, javiše ih Saulu, a on ga dozva k sebi. I David reèe Saulu: neka se niko ne plaši od onoga; sluga æe tvoj izaæi i biæe se s Filistejinom. A Saul reèe Davidu: ne možeš ti iæi na Filistejina da se biješ s njim, jer si ti dijete a on je vojnik od mladosti svoje. A David reèe Saulu: sluga je tvoj pasao ovce oca svojega; pa kad doðe lav ili medvjed i odnese ovcu iz stada, Ja potrèah za njim, i udarih ga i oteh mu iz èeljusti; i kad bi skoèio na me, uhvatih ga za grlo, te ga bih i ubih. I lava i medvjeda ubijao je tvoj sluga, pa æe i taj Filistejin neobrezani proæi kao oni; jer osramoti vojsku Boga živoga. Još reèe David: Gospod koji me je saèuvao od lava i medvjeda, on æe me saèuvati i od ovoga Filistejina. Tada reèe Saul Davidu: idi, i Gospod neka bude s tobom. I Saul dade Davidu svoje oružje, i metnu mu na glavu kapu svoju od mjedi i metnu oklop na nj. I pripasa David maè njegov preko svojega odijela i poðe, ali ne bješe navikao, pa reèe David Saulu: ne mogu iæi s tijem, jer nijesam navikao. Pa skide David sa sebe. I uze štap svoj u ruku, i izabra na potoku pet glatkih kamena i metnu ih u torbu pastirsku, koju imaše, i uze praæu svoju u ruku, i tako poðe ka Filistejinu. A i Filistejin iðaše sve bliže k Davidu, a èovjek koji mu nošaše oružje, iðaše pred njim. A kad Filistejin pogleda i vidje Davida, potsmjehnu mu se, što bješe mlad i smeð i lijepa lica. I reèe Filistejin Davidu: eda li sam pseto, te ideš na me sa štapom? I proklinjaše Filistejin Davida bogovima svojim. I reèe Filistejin Davidu: hodi k meni da dam tijelo tvoje pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim. A David reèe Filistejinu: ti ideš na me s maèem i s kopljem i sa štitom; a ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, kojega si ružio. Danas æe te Gospod dati meni u ruke, i ubiæu te, i skinuæu glavu s tebe, i daæu danas tjelesa vojske Filistejske pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim, i poznaæe sva zemlja da je Bog u Izrailju. I znaæe sav ovaj zbor da Gospod ne spasava maèem ni kopljem, jer je rat Gospodnji, zato æe vas dati nama u ruke. A kad se Filistejin podiže i doðe bliže k Davidu, David brže istrèa na bojište pred Filistejina. I David turi ruku svoju u torbu svoju, i izvadi iz nje kamen, i baci ga iz praæe, i pogodi Filistejina u èelo i uðe mu kamen u èelo, te pade nièice na zemlju. Tako David praæom i kamenom nadjaèa Filistejina, i udari Filistejina i ubi ga; a nemaše David maèa u ruci. I pritrèav David stade na Filistejina, i zgrabi maè njegov i izvuèe ga iz korica i pogubi ga i otsijeèe mu glavu. A Filisteji kad vidješe gdje pogibe junak njihov pobjegoše. A Izrailjci i Judejci ustaše i povikaše i potjeraše Filisteje do doline i do vrata Akaronskih; i padaše pobijeni Filisteji po putu Sarajimskom do Gata i do Akarona. Potom se vratiše sinovi Izrailjevi tjeravši Filisteje, i oplijeniše oko njihov. A David uze glavu Filistejinovu, i odnese je u Jerusalim, a oružje njegovo ostavi u svojoj kolibi.