1. Самуило 17
17
Давид и Голијат
1Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке, 2а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима. 3Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина.
4Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ#17,4 шест лаката и педаљ Око три метра.. 5На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела#17,5 пет хиљада шекела 57 килограма.. 6На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље 7чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела#17,7 шест стотина шекела 6,84 килограма.. Пред њим је ишао његов штитоноша.
8Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле. 9Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.«
10Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!«
11Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише.
12А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар. 13Три најстарија Јесејева сина – прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама – пошла су за Саулом у рат. 14Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом, 15Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему.
16Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце.
17Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу#17,17 ефу 22 литра. прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор. 18Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао. 19Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.«
20Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич. 21Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других. 22Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу. 23Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо. 24Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху.
25Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.«
26Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?«
27Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.«
28Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.«
29»Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?«
30Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре.
31Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега.
32Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.«
33Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.«
34Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада, 35ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем. 36Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога. 37ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.«
На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.«
38Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп. 39Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему.
»Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.«
И све скину.
40Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу.
41Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим. 42Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп.
43»Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?«
Онда прокле Давида својим боговима, 44па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.«
45Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао. 46Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог. 47И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.«
48Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега. 49Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу. 50Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.
51Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу.
Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше. 52Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат#17,52 Гат Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти, док у хебрејском тексту стоји слична реч која можда значи »долина«. и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона. 53Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.
54Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.
55Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?«
А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«
56Тада цар рече: »Сазнај.«
57Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.
58»Чији си ти син, младићу?« упита га Саул.
А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«
Trenutno izabrano:
1. Самуило 17: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International