1. Knjiga o carevima 8:1-46
1. Knjiga o carevima 8:1-46 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada je Solomon okupio u Jerusalimu izrailjske starešine, sve plemenske knezove i vođe izrailjskih porodica, da prenesu Kovčeg saveza Gospodnjeg iz Davidovog grada, sa Siona. Svi Izrailjci su se okupili kod cara Solomona na praznik u mesecu Etanimu, što je sedmi mesec. Kad su došle sve izrailjske starešine, sveštenici su poneli Kovčeg. Poneli su i Kovčeg Gospodnji i Šator od sastanka i sve sveto posuđe, koje je bilo u Šatoru; nosili su ih sveštenici i Leviti. A car Solomon i sva zajednica Izrailjaca, koji su se okupili kod njega pred Kovčegom, prinosili su na žrtvu toliko sitne i krupne stoke da ih se nije moglo izbrojiti ni proračunati. Zatim su sveštenici doneli Kovčeg saveza Gospodnjeg na njegovo mesto, u unutrašnje Svetilište Doma, u Svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima. Naime, heruvimi su imali raširena krila nad Kovčegom, tako da su od gore zaklanjali Kovčeg i njegove drške. Drške su bile toliko dugačke da su se njihovi krajevi videli iz Svetilišta ispred Svetinje nad svetinjama. Ipak, nisu se videle spolja. Tamo su do dana današnjeg. U Kovčegu nije bilo ničeg osim dve kamene ploče, koje je tamo položio Mojsije na Horivu, kad je Gospod sklopio savez sa Izrailjcima, nakon što su izašli iz Egipta. Kad su sveštenici izašli iz Svetilišta, oblak je ispunio Dom Gospodnji. Sveštenici nisu mogli da stoje i obavljaju službu zbog oblaka, jer je slava Gospodnja ispunila Dom Gospodnji. Tada Solomon reče: „Gospod je rekao da će prebivati u gustoj tami. Ja sam ti sagradio veličanstveni Dom, stan gde ćeš prebivati doveka.“ Zatim se car okrenuo i blagoslovio sav zbor Izrailjev, dok je sav zbor Izrailjev stajao. Tada reče: „Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji je svojom rukom izvršio ono što je svojim ustima obećao mome ocu Davidu, rekavši: ’Od dana kad sam izveo svoj narod Izrailj iz Egipta, nisam izabrao grad među svim plemenima Izrailjevim da se sagradi Dom gde bi prebivalo moje ime; ali sam izabrao Davida da vlada nad mojim narodom Izrailjem.’ Moj otac David je naumio da sazida Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog. No, Gospod reče mome ocu Davidu: ’Dobro si učinio što si u svom srcu naumio da sazidaš Dom mome imenu. Ipak, nećeš ti sagraditi Dom, nego će tvoj sin, koji je potekao iz tvojih bedara, sagraditi Dom mome imenu.’ Gospod je održao obećanje, te sam ja nasledio svoga oca Davida na Izrailjevom prestolu, kako je Gospod obećao, i izgradio Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog. Postavio sam i mesto za Kovčeg, gde je savez Gospodnji, koji je on sklopio sa našim precima kad ih je izveo iz Egipta.“ Solomon je stao pred žrtvenik Gospodnji, ispred sveg zbora Izrailjevog, ispružio ruke prema nebu i rekao: „O, Gospode, Bože Izrailjev, nema Boga kao što si ti, gore na nebesima, ni dole na zemlji, koji čuvaš savez i milost svojim slugama koji hodaju pred tobom svim svojim srcem. Ti si ispunio što si rekao svome sluzi, mome ocu Davidu; što si rekao svojim ustima, to si izvršio svojom rukom, kao što je to danas. A sad, Gospode, Bože Izrailjev, održi što si obećao svome sluzi, mome ocu Davidu, kad si rekao: ’Neće ti nestati potomka preda mnom koji će sedeti na Izrailjevom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoj put i hodili preda mnom, kao što si ti hodio preda mnom.’ A sad, Bože Izrailjev, neka se ispuni tvoja reč, koju si rekao svome sluzi, mome ocu Davidu. Ali zar će Bog zaista boraviti na zemlji? Ni najviša te nebesa ne mogu obuhvatiti, a kamoli ovaj Dom što sam sagradio. Obazri se na molitvu sluge svoga i na njegovu molbu, Gospode Bože; poslušaj vapaj i molitvu, koju sluga tvoj upućuje danas pred tobom. Neka tvoje oči motre na ovaj Dom i noću i danju, prema mestu za koje si rekao: ’Moje će ime biti tamo’, kako bi čuo molitvu koju ti sluga tvoj upućuje na ovom mestu. Počuj preklinjanje svoga sluge i svoga naroda Izrailja kojim se mole na ovom mestu. Poslušaj na nebu, na mestu gde prebivaš – poslušaj i oprosti. Kad neko zgreši protiv svog bližnjega, te se od njega traži da se zakune, i on dođe i zakune se pred tvojim žrtvenikom u ovom Domu, ti čuj s nebesa i deluj, te osudi onoga koji je učinio bezakonje svaljujući na njegovu glavu prema onome što je učinio. A pravednika nagradi prema njegovoj pravednosti. Ako tvoj narod Izrailj bude poražen od neprijatelja zato što su zgrešili protiv tebe, ali se pokaju pred tobom i daju slavu tvome imenu, pa se pomole i preklinju za milost u ovom Domu, ti čuj na nebesima i oprosti greh svoga naroda Izrailja, i vrati ih u zemlju koju si dao njihovim precima. Ako se nebo zatvori i ne daje kišu, jer su zgrešili protiv tebe, pa se pomole na ovom mestu, te odaju slavu tvome imenu i pokaju se za svoje grehe, pošto ih poniziš, ti čuj na nebesima i oprosti greh svojih slugu, svoga naroda Izrailja. I kad ih naučiš dobrom putu da po njemu hode, pošalji kišu svojoj zemlji, koju si dao svome narodu u nasledstvo. Ako zemlju zadesi glad, ili pomor, suša, kukolj, skakavci, gusenice, ili kad ih neprijatelj opkoli u kojem od njihovih gradova; kakva god da je pošast ili bolest, pa bilo ko od sveg tvog naroda Izrailja oseti tegobu u svom srcu i uputi molitvu ili molbu šireći ruke prema ovom Domu, usliši na nebesima, na tvom Prebivalištu. Oprosti i deluj: daj svakome po svim njegovim delima, jer ti znaš njegovo srce – samo ti znaš srce svih ljudi – da bi te se bojali u sve dane dok žive u zemlji koju si dao njihovim ocima. Ako i stranac, koji nije od tvog naroda Izrailja, dođe iz daleke zemlje radi tvog imena, jer će se čuti za tvoje veliko ime i za tvoju moćnu ruku i ispruženu mišicu – ako dođe i pomoli se u ovom Domu – usliši ga na nebesima, na tvom Prebivalištu, i učini sve za šta ti ovaj stranac zavapi, da bi narodi na zemlji upoznali tvoje ime i da bi te se bojali, kao tvoj narod Izrailj, i da bi znali da se tvoje ime priziva nad ovim Domom koji sam sagradio. Ako tvoj narod izađe u boj protiv svoga neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ, i oni se pomole Gospodu prema gradu koji si izabrao, i prema Domu koji sam sagradio tvome imenu, čuj na nebesima njihovu molitvu i njihovu molbu, te im dodeli pravdu. Ako zgreše protiv tebe – jer nema čoveka koji ne čini greh – i ti se razgneviš na njih i izručiš ih njihovim neprijateljima, koji ih odvedu kao zarobljenike u neprijateljsku zemlju, bilo daleko ili blizu
1. Knjiga o carevima 8:1-46 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом Соломон сазва к себи у Јерусалим старешине Израиљеве, све поглаваре племенске и главаре родова синова Израиљевих да би се пренео ковчег савеза Господњег из града Давидовог, а то је Сион. Тада се скупише сви људи Израиљеви пред царем Соломоном за празник месеца етанима, а то је седми месец. Кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег и пренесоше ковчег Господњи и шатор сведочанства и све свете посуде које су биле у шатору. Преносили су их свештеници и левити. Цар Соломон и сав збор Израиљев који се окупио око њега принесоше пред ковчегом толико оваца и говеда да се због мноштва нису могли ни избројати ни израчунати. Свештеници унесоше ковчег савеза Господњег на његово место у унутрашњост храма, у светињу над светињама, под крила херувима. Наиме, херувими су имали раширена крила над местом где је стајао ковчег и заклањали су херувими одозго ковчег и облице његове. Облице провукоше тако да су се крајеви видели из светилишта наспрам светиње над светињама, али се нису виделе споља. Ту остадоше до данас. У ковчегу су биле само две плоче камене, које је у њега ставио Мојсије на Хориву кад је Господ склопио савез са синовима Израиљевим пошто су изашли из земље египатске. Кад су свештеници изашли из светилишта, облак испуни дом Господњи, тако да свештеници нису могли да приђу да служе од облака. Слава Господња испунила је дом Господњи. Тада рече Соломон: „Господ је рекао да ће пребивати у тами, и ја ти саградих дом, место у ком ћеш пребивати довека.” Потом се цар окрену и благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев је стајао. Тада он рече: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је говорио устима својим оцу мом Давиду и руком својом испунио обећање. Од дана у ком сам извео из Египта народ свој Израиљ нисам изабрао ниједан град ни из једног племена Израиљевог да се у њему сазида храм у ком би пребивало име моје, него изабрах Давида да он влада народом мојим Израиљем. Мој отац Давид био је наумио да сазида храм имену Господа, Бога Израиљевог. Међутим, Господ рече оцу мом Давиду: ‘То што си наумио да сазидаш храм имену мом добро си урадио. Међутим, нећеш ти сазидати тај храм него син твој, који изађе из бедара твојих. Он ће сазидати храм имену мом!’ Господ испуни обећање које је изрекао јер ступих на место оца свога Давида. Седох на престо Израиљев као што рече Господ и сазидах храм имену Господа, Бога Израиљевог. Припремио сам место за ковчег у ком је савез Господњи, који је склопио са оцима нашим кад их је извео из земље египатске.” Потом Соломон стаде пред жртвеник Господњи пред целим збором Господњим, подиже руке своје ка небу и рече: „Господе, Боже Израиљев! Ниједан бог горе на небу ни доле на земљи није ти сличан. Чуваш савез и милост према слугама твојим, који ходе пред тобом свим срцем својим. Ти си слуги твоме, мом оцу Давиду, испунио што си му обећао. То што си устима својим рекао испунио си рукама својим, што се види данас. Сада Господе, Боже Израиљев, испуни слуги своме, оцу мом Давиду, обећање кад си казао: ‘Неће ти преда мном нестати човек који би седео на престолу Израиљевом само ако синови твоји буду чували пут свој, да ходе преда мном, као што си ти ишао преда мном.’ Сада, Боже Израиљев, нека се испуни обећање твоје које си дао слуги своме, мом оцу Давиду. Само, да ли ће Бог заиста становати на земљи? Гле, небо и највиша небеса не могу да те обухвате, а камоли храм овај који саградих. Услиши молитву слуге свога и вапај његов, Господе, Боже мој! Почуј вапај и молитву коју ти данас упућује слуга твој! Нека очи твоје буду отворене над храмом, дању и ноћу, над овим местом за које си рекао: ‘Ту ће пребивати име моје.’ Почуј молитву којом ће се молити слуга твој на овом месту. Саслушај молитву слуге твога и народа твога Израиља кад се буду молили са овог места. Услиши је из боравишта свога на небесима, почуј и смилуј се! Кад неко згреши ближњем свом и нареди му се да се закуне и заклетва дође пред жртвеник твој у овом храму, ти почуј на небу и поступај и суди слугама својим. Кривца осуди пребацујући дела његова на његову главу, а невиног ослободи поступајући по невиности његовој. Кад непријатељ потуче народ твој израиљски зато што ти је згрешио, па се обрати теби и прослави име твоје у овом храму, замоли те преклињући, ти почуј са неба и опрости грехе народу своме Израиљу и доведи га натраг у земљу коју си дао очевима њиховим. Кад се затвори небо и не буде кише зато што су ти згрешили па те замоле на овом месту, прославе име твоје пошто си их притиснуо, ти почуј са неба и опрости грех слугама својим и народу своме Израиљу. Покажи им прави пут којим ће ићи и пусти кишу на земљу своју, коју си дао у наследство народу свом. Кад у земљи настане глад, кад буду помор, суша, житна болест, скакавци, губари, ако непријатељ притисне брата у земљи кад је неко зло или нека болест, ако упути молитву или вапај неки човек или цео народ твој израиљски кад им је тешко на срцу и подигну руке своје у овом храму, ти почуј на небу, у стану свом, смилуј се и учини им. Подај сваком човеку по путу његовом, јер ти познајеш срце његово. Ти једини знаш срца синова својих. Нека те се боје у све дане које поживе у земљи коју си дао очевима нашим. Кад дође из далеке земље странац, који није из народа твога израиљског, због имена твога, јер је чуо за име твоје велико, руку твоју моћну и мишицу подигнуту и помоли се у храму овом, ти почуј са неба, из стана свога, и испуни све што повиче к теби тај странац. Тако ће сви народи на земљи познати име твоје и бојаће те се као народ твој Израиљ. Схватиће да се твојим именом назива овај храм који сам сазидао. Кад народ твој пође у рат на непријатеље своје, путем којим га ти упутиш, и помоли се Господу окренут ка свом граду, који си ти изабрао, и храму који сам саградио имену твом, почуј с неба молитву његову и вапај његов и учини му по правди. Кад ти они згреше – јер нема човека који не греши – и ти се расрдиш на њих и предаш их непријатељима њиховим, па их заробе и одведу у земљу непријатељску, далеку или ближу
1. Knjiga o carevima 8:1-46 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада цар Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. Сви израелски мушкарци окупише се код цара Соломона за време празникâ у седмом месецу, месецу етаниму. Када су стигле све старешине Израела, свештеници подигоше Ковчег и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему. Цар Соломон и сва израелска заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји. Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ. Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими засењивали Ковчег и мотке за ношење. Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас. У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта. Када су свештеници изашли из Светиње, облак испуни Дом ГОСПОДЊИ. Свештеници нису могли да обављају своју службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Дом ГОСПОДЊИ. Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати. Заиста сам ти величанствен дом саградио, место на ком ћеш пребивати довека.« Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је, па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао: ‚Од дана када сам свој народ Израел извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израелом.‘ »Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио. Али нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘ »ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, и у њему сам припремио место за Ковчег, у ком је Савез који је ГОСПОД склопио с нашим праоцима када их је извео из Египта.« Тада Соломон, пред целом израелском заједницом, стаде пред ГОСПОДЊИ жртвеник, рашири руке према небу и рече: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов. Нема Бога као што си ти, ни горе на небу ни доле на земљи. Ти се држиш свог Савеза љубави са својим слугама који свим срцем живе као што ти тражиш. Одржао си обећање које си дао свом слузи Давиду, мом оцу – данас си испунио оно што си рекао. »Сада, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, и оно што си обећао када си рекао: ‚Увек ће један од твојих седети преда мном на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили да живе по мом Закону као што си ти живео.‘ Стога, Боже Израелов, нека се сада обистини оно што си обећао свом слузи Давиду, мом оцу. »Али, зар ће Бог заиста пребивати на земљи? Па ни небеса ни небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај Дом који сам саградио! Ипак, обрати пажњу на молитву, ГОСПОДЕ, Боже мој, и молбу за милост и чуј вапај и молитву које ти данас ја, твој слуга, упућујем. Нека твоје очи и дан и ноћ гледају према овом Дому, према овом месту за које си рекао: ‚Тамо ће бити моје Име‘, да би чуо молитву коју твој слуга моли окренут према овом месту. Чуј молитву свога слуге и свога народа Израела када се буду молили окренути према овом месту. Чуј са неба, свог пребивалишта, и кад чујеш, опрости. »Када неко згреши против свога ближњега и треба да се закуне, па дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, чуј са неба и пресуди међу својим слугама по њиховим делима: кривца осуди, а недужнога ослободи. »Када твој народ Израел буде поражен од непријатеља зато што је згрешио против тебе, па ти се окрене и призна твоје Име упућујући ти молитве и молбе за милост у овом Дому, тада то чуј са неба и опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим праоцима. »Када се небо затвори и не падне киша зато што су згрешили против тебе, а они се помоле окренути према овом месту и признају твоје Име, па се окрену од свога греха јер си их ударио невољом, тада то чуј са неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу. Научи их да живе исправно и пошаљи кишу на земљу коју си дао свом народу у наследство. »Када у земљи завлада глад или помор, медљика или буђ, скакавци или попци, или када непријатељ опседне неки њихов град, или наиђе нека друга пошаст или болест, па ти молитву или молбу за милост упути било ко из твог народа Израела, знајући зашто га је снашла пошаст, и рашири руке према овом Дому, чуј то тада са неба, свог пребивалишта. Опрости и поступи са сваким човеком у складу са свим оним што чини, јер знаш његово срце – ти једини знаш срце људи. Тада ће те се бојати све док живе у земљи коју си дао нашим праоцима. »Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог Имена дошао из далеке земље – јер људи ће чути за твоје велико Име и твоју моћну руку и испружену десницу – када туђинац дође и помоли се према овом Дому, чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име. »Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје Име, чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их. »Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу
1. Knjiga o carevima 8:1-46 Нови српски превод (NSP)
Тада је Соломон окупио у Јерусалиму израиљске старешине, све племенске кнезове и вође израиљских породица, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. Сви Израиљци су се окупили код цара Соломона на празник у месецу Етаниму, што је седми месец. Кад су дошле све израиљске старешине, свештеници су понели Ковчег. Понели су и Ковчег Господњи и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати. Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви видели из Светилишта испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче, које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта. Кад су свештеници изашли из Светилишта, облак је испунио Дом Господњи. Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Господњи. Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“ Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао. Тада рече: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: ’Од дана кад сам извео свој народ Израиљ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име; али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израиљем.’ Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’ Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. Поставио сам и место за Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са нашим прецима кад их је извео из Египта.“ Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу и рекао: „О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти, горе на небесима, ни доле на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас. А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили преда мном, као што си ти ходио преда мном.’ А сад, Боже Израиљев, нека се испуни твоја реч, коју си рекао своме слузи, моме оцу Давиду. Али зар ће Бог заиста боравити на земљи? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује данас пред тобом. Нека твоје очи мотре на овај Дом и ноћу и дању, према месту за које си рекао: ’Моје ће име бити тамо’, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај на небу, на месту где пребиваш – послушај и опрости. Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности. Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост у овом Дому, ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њиховим прецима. Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство. Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељ опколи у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу у свом срцу и упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, услиши на небесима, на твом Пребивалишту. Опрости и делуј: дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце свих људи – да би те се бојали у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима. Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог имена, јер ће се чути за твоје велико име и за твоју моћну руку и испружену мишицу – ако дође и помоли се у овом Дому – услиши га на небесима, на твом Пребивалишту, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио. Ако твој народ изађе у бој против свога непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле Господу према граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, чуј на небесима њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду. Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у непријатељску земљу, било далеко или близу
1. Knjiga o carevima 8:1-46 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada sabra Solomun starješine Izrailjeve i sve glavare plemenske, knezove domova otaèkih sinova Izrailjevijeh, k sebi u Jerusalim da se prenese kovèeg zavjeta Gospodnjega iz grada Davidova, a to je Sion. I skupiše se k caru Solomunu svi ljudi Izrailjevi mjeseca Etanima na praznik, a taj je mjesec sedmi. I kad doðoše sve starješine Izrailjeve, podigoše sveštenici kovèeg; I prenesoše kovèeg Gospodnji i šator od sastanka i sve sude svete što bjehu u šatoru; prenesoše ih sveštenici i Leviti. A car Solomun i sav zbor Izrailjev, koji se sabra k njemu, prinesoše s njim pred kovèegom ovaca i goveda toliko da se ne mogaše ni izbrojiti ni proraèunati od mnoštva. I unesoše sveštenici kovèeg zavjeta Gospodnjega na njegovo mjesto, u unutrašnji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimima. Jer heruvimima bijahu raširena krila nad mjestom gdje æe stajati kovèeg, i zaklanjahu heruvimi kovèeg i poluge njegove ozgo. I povukoše mu poluge tako da se krajevi viðahu u svetinji na prednjoj strani svetinje nad svetinjama, ali se napolje ne viðahu; i ondje ostaše do današnjega dana. U kovèegu ne bješe ništa osim dvije ploèe kamene, koje metnu u nj Mojsije na Horivu, kad Gospod uèini zavjet sa sinovima Izrailjevijem pošto izidoše iz zemlje Misirske. A kad sveštenici izidoše iz svetinje, oblak napuni dom Gospodnji, Te ne mogahu sveštenici stajati da služe od oblaka; jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji. Tada reèe Solomun: Gospod je rekao da æe nastavati u mraku. Sazidah dom tebi za stan, mjesto, da u njemu nastavaš dovijeka. I okrenuvši se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev stajaše. I reèe: blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mojemu i ispunio rukom svojom, govoreæi: Od onoga dana kad izvedoh iz Misira narod svoj Izrailja ne izabrah nijednoga grada meðu svijem plemenima Izrailjevijem da se sazida dom gdje bi bilo ime moje, nego izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem. I naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjeva. Ali Gospod reèe Davidu ocu mojemu: što si naumio sazidati dom imenu mojemu, dobro si uèinio što si to naumio; Ali neæeš ti sazidati toga doma, nego sin tvoj, koji æe izaæi iz bedara tvojih, on æe sazidati dom imenu mojemu. I tako ispuni Gospod rijeè svoju koju reèe; jer ustah na mjesto oca svojega Davida, i sjedoh na prijesto Izrailjev, kao što reèe Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjeva. I odredih ovdje mjesto kovèegu u kom je zavjet Gospodnji što je uèinio s ocima našim kad ih je izveo iz zemlje Misirske. Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji pred svijem zborom Izrailjevijem, i podiže ruke svoje k nebu, I reèe: Gospode Bože Izrailjev! nema Boga takoga kakav si ti gore na nebu ni dolje na zemlji, koji èuvaš zavjet i milost slugama svojim, koje hode pred tobom svijem srcem svojim; Koji si ispunio sluzi svojemu Davidu ocu mojemu što si mu rekao; što si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas. Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži sluzi svojemu Davidu ocu mojemu što si mu rekao govoreæi: neæe ti nestati èovjeka ispred mene koji bi sjedio na prijestolu Izrailjevu, samo ako sinovi tvoji ušèuvaju put svoj hodeæi preda mnom, kao što si ti hodio preda mnom. Sada dakle, Bože Izrailjev, neka se potvrdi rijeè tvoja koju si rekao sluzi svojemu Davidu ocu mojemu. Ali hoæe li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, akamoli ovaj dom što ga sazidah? Ali pogledaj na molitvu sluge svojega i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, èuj viku i molitvu, kojim ti se danas moli sluga tvoj; Da budu oèi tvoje otvorene nad domom ovijem dan i noæ, nad ovijem mjestom, za koje si rekao: tu æe biti ime moje; da èuješ molitvu kojom æe se moliti sluga tvoj na ovom mjestu. Èuj molbu sluge svojega i naroda svojega Izrailja, kojom æe se moliti na ovom mjestu; èuj s mjesta gdje stanuješ, s neba, èuj, i smiluj se. Kad ko zgriješi bližnjemu svojemu te mu se da zakletva da se zakune, i zakletva doðe pred tvoj oltar u ovom domu, Ti èuj s neba, i uèini i sudi slugama svojim, osuðujuæi krivca i djela njegova obraæajuæi na njegovu glavu, a pravoga pravdajuæi i plaæajuæi mu po pravdi njegovoj. Kad razbiju neprijatelji narod tvoj Izrailja zato što ti zgriješe, pa se obrate k tebi i dadu slavu imenu tvojemu, i pomole ti se i zamole te u ovom domu, Ti èuj s neba, i oprosti grijeh narodu svojemu Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju koju si dao ocima njihovijem. Kad se zatvori nebo, te ne bude dažda zato što zgriješe tebi, pa ti se zamole na ovom mjestu i dadu slavu imenu tvojemu, i od grijeha se svojega obrate, kad ih namuèiš, Ti èuj s neba, i oprosti grijeh slugama svojim i narodu svojemu Izrailju pokazav im put dobri kojim æe hoditi, i pusti dažd na zemlju svoju, koju si dao narodu svojemu u našljedstvo. Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša, medljika, skakavci, gusjenice, ili kad ga pritijesni neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kako god zlo, kaka god bolest, Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god èovjeka ili od svega tvojega naroda Izrailja, ko pozna muku srca svojega i podigne ruke svoje u ovom domu, Ti èuj s neba, iz stana svojega, i smiluj se i uèini i podaj svakome po svijem putovima njegovijem, koje znaš u srcu njegovu; jer ti sam znaš srca svijeh sinova èovjeèijih; Da te se boje dokle su god živi na zemlji koju si dao ocima našim. I stranac, koji nije od tvojega naroda Izrailja, nego doðe iz daljnje zemlje imena tvojega radi, Jer æe se èuti za ime tvoje veliko i za ruku tvoju krjepku i mišicu tvoju podignutu) kad doðe i pomoli se u ovom domu, Ti èuj s neba, iz stana svojega, i uèini sve za što povièe k tebi onaj stranac, da bi poznali ime tvoje svi narodi na zemlji i bojali se tebe kao narod tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime tvoje prizvano nad ovijem domom, koji sazidah. Kad narod tvoj izide na vojsku na neprijatelja svojega putem kojim ga pošlješ, i pomole se Gospodu obrativši se ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu tvojemu, Èuj s neba molbu njihovu, i podaj im pravicu. Kad ti zgriješe, jer nema èovjeka koji ne griješi, i razgnjevivši se na njih daš ih neprijateljima njihovijem, te ih zarobe i odvedu u zemlju neprijateljsku daleko ili blizu