Прва о царевима 8:1-46

Потом Соломон сазва к себи у Јерусалим старешине Израиљеве, све поглаваре племенске и главаре родова синова Израиљевих да би се пренео ковчег савеза Господњег из града Давидовог, а то је Сион. Тада се скупише сви људи Израиљеви пред царем Соломоном за празник месеца етанима, а то је седми месец. Кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег и пренесоше ковчег Господњи и шатор сведочанства и све свете посуде које су биле у шатору. Преносили су их свештеници и левити. Цар Соломон и сав збор Израиљев који се окупио око њега принесоше пред ковчегом толико оваца и говеда да се због мноштва нису могли ни избројати ни израчунати. Свештеници унесоше ковчег савеза Господњег на његово место у унутрашњост храма, у светињу над светињама, под крила херувима. Наиме, херувими су имали раширена крила над местом где је стајао ковчег и заклањали су херувими одозго ковчег и облице његове. Облице провукоше тако да су се крајеви видели из светилишта наспрам светиње над светињама, али се нису виделе споља. Ту остадоше до данас. У ковчегу су биле само две плоче камене, које је у њега ставио Мојсије на Хориву кад је Господ склопио савез са синовима Израиљевим пошто су изашли из земље египатске. Кад су свештеници изашли из светилишта, облак испуни дом Господњи, тако да свештеници нису могли да приђу да служе од облака. Слава Господња испунила је дом Господњи. Тада рече Соломон: „Господ је рекао да ће пребивати у тами, и ја ти саградих дом, место у ком ћеш пребивати довека.” Потом се цар окрену и благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев је стајао. Тада он рече: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је говорио устима својим оцу мом Давиду и руком својом испунио обећање. Од дана у ком сам извео из Египта народ свој Израиљ нисам изабрао ниједан град ни из једног племена Израиљевог да се у њему сазида храм у ком би пребивало име моје, него изабрах Давида да он влада народом мојим Израиљем. Мој отац Давид био је наумио да сазида храм имену Господа, Бога Израиљевог. Међутим, Господ рече оцу мом Давиду: ‘То што си наумио да сазидаш храм имену мом добро си урадио. Међутим, нећеш ти сазидати тај храм него син твој, који изађе из бедара твојих. Он ће сазидати храм имену мом!’ Господ испуни обећање које је изрекао јер ступих на место оца свога Давида. Седох на престо Израиљев као што рече Господ и сазидах храм имену Господа, Бога Израиљевог. Припремио сам место за ковчег у ком је савез Господњи, који је склопио са оцима нашим кад их је извео из земље египатске.” Потом Соломон стаде пред жртвеник Господњи пред целим збором Господњим, подиже руке своје ка небу и рече: „Господе, Боже Израиљев! Ниједан бог горе на небу ни доле на земљи није ти сличан. Чуваш савез и милост према слугама твојим, који ходе пред тобом свим срцем својим. Ти си слуги твоме, мом оцу Давиду, испунио што си му обећао. То што си устима својим рекао испунио си рукама својим, што се види данас. Сада Господе, Боже Израиљев, испуни слуги своме, оцу мом Давиду, обећање кад си казао: ‘Неће ти преда мном нестати човек који би седео на престолу Израиљевом само ако синови твоји буду чували пут свој, да ходе преда мном, као што си ти ишао преда мном.’ Сада, Боже Израиљев, нека се испуни обећање твоје које си дао слуги своме, мом оцу Давиду. Само, да ли ће Бог заиста становати на земљи? Гле, небо и највиша небеса не могу да те обухвате, а камоли храм овај који саградих. Услиши молитву слуге свога и вапај његов, Господе, Боже мој! Почуј вапај и молитву коју ти данас упућује слуга твој! Нека очи твоје буду отворене над храмом, дању и ноћу, над овим местом за које си рекао: ‘Ту ће пребивати име моје.’ Почуј молитву којом ће се молити слуга твој на овом месту. Саслушај молитву слуге твога и народа твога Израиља кад се буду молили са овог места. Услиши је из боравишта свога на небесима, почуј и смилуј се! Кад неко згреши ближњем свом и нареди му се да се закуне и заклетва дође пред жртвеник твој у овом храму, ти почуј на небу и поступај и суди слугама својим. Кривца осуди пребацујући дела његова на његову главу, а невиног ослободи поступајући по невиности његовој. Кад непријатељ потуче народ твој израиљски зато што ти је згрешио, па се обрати теби и прослави име твоје у овом храму, замоли те преклињући, ти почуј са неба и опрости грехе народу своме Израиљу и доведи га натраг у земљу коју си дао очевима њиховим. Кад се затвори небо и не буде кише зато што су ти згрешили па те замоле на овом месту, прославе име твоје пошто си их притиснуо, ти почуј са неба и опрости грех слугама својим и народу своме Израиљу. Покажи им прави пут којим ће ићи и пусти кишу на земљу своју, коју си дао у наследство народу свом. Кад у земљи настане глад, кад буду помор, суша, житна болест, скакавци, губари, ако непријатељ притисне брата у земљи кад је неко зло или нека болест, ако упути молитву или вапај неки човек или цео народ твој израиљски кад им је тешко на срцу и подигну руке своје у овом храму, ти почуј на небу, у стану свом, смилуј се и учини им. Подај сваком човеку по путу његовом, јер ти познајеш срце његово. Ти једини знаш срца синова својих. Нека те се боје у све дане које поживе у земљи коју си дао очевима нашим. Кад дође из далеке земље странац, који није из народа твога израиљског, због имена твога, јер је чуо за име твоје велико, руку твоју моћну и мишицу подигнуту и помоли се у храму овом, ти почуј са неба, из стана свога, и испуни све што повиче к теби тај странац. Тако ће сви народи на земљи познати име твоје и бојаће те се као народ твој Израиљ. Схватиће да се твојим именом назива овај храм који сам сазидао. Кад народ твој пође у рат на непријатеље своје, путем којим га ти упутиш, и помоли се Господу окренут ка свом граду, који си ти изабрао, и храму који сам саградио имену твом, почуј с неба молитву његову и вапај његов и учини му по правди. Кад ти они згреше – јер нема човека који не греши – и ти се расрдиш на њих и предаш их непријатељима њиховим, па их заробе и одведу у земљу непријатељску, далеку или ближу