1. Knjiga o carevima 3:1-28
1. Knjiga o carevima 3:1-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Соломон се спријатељи са фараоном, царем египатским. Потом се ожени ћерком фараоновом и уведе је у Давидов град док не доврши свој двор, дом Господњи, и зид око Јерусалима Народ је тада приносио жртве на узвишењима јер до тог времена није био саграђен дом имену Господњем. Соломон је волео Господа и ходио је по наредбама свога оца Давида, али је на узвишењима приносио жртве и кадио. Зато цар отиде у Гаваон да принесе жртву јер је онде било највише узвишење. Соломон принесе хиљаду жртви паљеница на том жртвенику. Тада се у Гаваону јави Господ Соломону ноћу, у сну. Бог му рече: „Замоли шта да ти дам.” Соломон рече: „Ти си учинио велику милост слуги свом Давиду, мом оцу, јер је ходио пред тобом верно, праведно и чистим срцем. Сачувао си му ту велику милост да му даш сина да седи на престолу његовом као што је данас. Сада, Господе, Боже мој, ти си зацарио слугу свога на место оца мога Давида. Ја сам младић, не знам да полазим и да долазим. Слуга твој је усред народа који си изабрао, бројног народа који се не може избројати ни израчунати. Подари слуги свом срце разумно да може да суди народу твом и да разликује добро и зло. Ко може да управља тако великим народом?” Господу би мило што је Соломон то молио. Затим му Бог рече: „Кад си то замолио, а ниси молио за дуг живот, ниси молио за богатство, ни за главе непријатеља својих, него си молио за разум у просуђивању, ево, учинићу како си рекао. Ето, даћу ти срце мудро и разумно, какво нико није имао ни пре тебе нити ће га ико имати после тебе. Уз то, даћу ти и оно што ниси молио: богатство и славу какву неће имати ниједан цар док си жив. Ако будеш ишао мојим путевима држећи законе и заповести моје, као што је ишао отац твој Давид, продужићу ти живот.” Соломон се пробуди и, гле, то беше сан. Потом се врати у Јерусалим и стаде пред ковчег савеза Господњег. Он принесе жртве паљенице и жртве захвалности и приреди гозбу свим слугама својим. Једном дођоше две жене проститутке цару и стадоше пред њега. Једна жена рече: „Допусти, господару мој. Ја и ова жена живимо у истој кући. Ја родих дете поред ње у кући. После три дана од мог порођаја породи се и ова жена. Биле смо заједно, нико стран није био са нама у кући, само нас две. У ноћи умре син ове жене јер је легла на њега. Она устаде усред ноћи, узе мог сина с моје стране док је слушкиња твоја спавала, стави га себи у наручје, а свог мртвог сина стави мени у наручје. Кад ујутру устадох да подојим сина свог, гле, дете није живо. Кад сам ујутру погледала боље, гле, није био син којег сам родила.” Потом рече друга жена: „Није тако! Мој син је овај живи, а твој син је онај што је мртав!” Ова одговори: „Није тако! Твој син је мртав, а мој син је жив!” Тако су се препирале пред царем. Тада цар рече: „Ова каже: ‘Мој син је жив, а твој син је мртав.’ Ова каже: ‘Није, него је син твој мртав, а мој син је жив!’” Затим цар рече: „Дајте ми мач.” Они донесоше мач пред цара. Тада цар рече: „Расеците живо дете надвоје, па дајте половину једној, а половину другој.” Тада жени чији је син био жив задрхта утроба и рече цару: „Молим те, господару мој. Подајте њој живо дете, немојте да га убијете!” Она друга рече: „Нека не буде ни мени ни теби. Расеците га!” Онда цар одговори и рече: „Подајте оној живо дете, не убијајте га, она му је мајка.” Сав Израиљ је чуо пресуду коју је цар донео и поштовали су цара јер су увидели да је у њему Божја мудрост кад пресуђује.
1. Knjiga o carevima 3:1-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Соломон се ороди с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом кћери. Он је доведе у Давидов град док не заврши изградњу своје палате, Дома ГОСПОДЊЕГ и зида око Јерусалима. А народ је приносио жртве на узвишицама, јер још није био подигнут храм за ГОСПОДЊЕ Име. Соломон је показивао своју љубав према ГОСПОДУ тако што се држао уредби свог оца Давида у свему, осим што је приносио жртве и палио кâд на узвишицама. Цар Соломон оде у Гивон да принесе жртве, јер је тамо била најважнија узвишица, и на тамошњем жртвенику принесе хиљаду паљеница. У Гивону се ГОСПОД показа Соломону ноћу у сну. Бог рече: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.« А Соломон одговори: »Показао си велику љубав према свом слузи, мом оцу Давиду, јер је пред тобом живео верно, праведно и честитог срца. Ти и даље чуваш ту велику љубав према њему, јер си му дао сина да данас седи на његовом престолу. Сада си, ГОСПОДЕ, мој Боже, поставио мене, свог слугу, за цара после мог оца Давида иако сам само дете и не знам како да вршим своје дужности. Ја, твој слуга, овде сам међу народом који си изабрао, народом којег има толико да се не може ни пребројати ни пописати. Стога ми дај разборитости, да могу да спроводим правду међу твојим народом и да разликујем добро и зло. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?« ГОСПОДУ би мило што је Соломон ово тражио, па му рече: »Пошто си тражио ово, а не дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непријатеља, него разборитост при спровођењу правде, даћу ти то што си тражио. Даћу ти мудрости и разборитости какве није имао нико пре тебе и какве неће имати нико после тебе. Али, даћу ти и оно што ниси тражио – богатство и славу – па ти за живота неће бити равна међу царевима. Ако будеш чинио оно што тражим и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио твој отац Давид, даћу ти и дуг живот.« Тада се Соломон пробуди и виде да је то био сан. Онда се врати у Јерусалим и стаде пред Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, па принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Потом приреди гозбу за све своје службенике. Две блуднице дођоше цару и стадоше пред њега. Једна од њих рече: »Господару, ова жена и ја живимо у истој кући, и ја сам се породила док је и она била у њој. Трећег дана по мом порођају и ова жена је родила. Биле смо саме. У кући није било никога осим нас две. У току ноћи умре син ове жене, јер је била легла на њега. Она устаде усред ноћи и узе мог сина од мене док сам ја, твоја слушкиња, спавала, па га стави себи у наручје, а свог мртвог сина у наручје мени. Кад сам ујутро устала да подојим сина, а он мртав! Али, кад сам га боље погледала при јутарњој светлости, видех да то није син ког сам родила.« Она друга жена рече: »Не! Онај живи је мој син, а мртви је твој.« А друга одврати: »Не! Онај мртви је твој син, а живи је мој.« И тако су се препирале пред царем. Цар рече: »Ова каже: ‚Мој син је жив, а твој син је мртав,‘ а она каже: ‚Не! Твој син је мртав, а мој је жив.‘« Онда цар рече: »Донесите ми мач.« Када су донели мач пред цара, он рече: »Расеците оно живо дете надвоје, па једну половину дајте једној жени, а другу половину другој.« На то жену чији је син био жив заболе срце за сином, па рече цару: »Молим те, господару, дајте њој живо дете! Не убијајте га!« Али она друга рече: »Нека не буде ни мој ни твој – расеците га надвоје!« Тада цар рече: »Дајте живо дете првој жени. Немојте да га убијете. Она му је мајка.« Када су сви Израелци чули пресуду коју је цар изрекао, испунише се поштовањем према цару, јер су видели да му је Бог дао мудрост да спроводи правду.
1. Knjiga o carevima 3:1-28 Novi srpski prevod (NSPL)
Solomon se sprijateljio s faraonom, carem Egipta, oženivši se njegovom ćerkom. Doveo ju je u Davidov grad i tamo je ostala dok nije dovršio gradnju svoga dvora, Doma Gospodnjeg, i zida oko Jerusalima. Narod je, međutim, prinosio žrtve na uzvišicama, jer u to vreme još nije bio sagrađen Dom Gospodnjem imenu. Solomon je voleo Gospoda, sledeći uputstva svoga oca Davida, samo što je prinosio žrtve i kad na uzvišicama. Car ode u Gavaon da tamo prinese žrtve, jer je tamo bila glavna uzvišica. Solomon je prineo hiljadu svespalnica na tom žrtveniku. Gospod se u Gavaonu ukazao Solomonu noću u snu. Bog reče: „Traži šta želiš i ja ću ti dati.“ Solomon reče: „Ti si iskazao veliku milost svome sluzi, mome ocu Davidu, koji je hodio pred tobom u vernosti, pravednosti i poštenju srca. Ti si mu sačuvao ovu veliku milost i dao mu sina da sedne na njegov presto, kako je to danas. A sad, Gospode, Bože moj, ti si postavio svoga slugu za cara umesto moga oca Davida. Ali ja sam još veoma mlad i ne znam vladati. Sluga je tvoj usred tvog naroda, koji si izabrao, velikog naroda koji je toliko brojan da se ne da izbrojiti. Daj svome sluzi poslušno srce da može suditi tvome narodu, i da može prosuditi šta je dobro a šta zlo; jer ko može suditi tvome narodu koji je tako veliki?“ Gospodu je bilo milo što je Solomon to tražio. Bog mu na to reče: „Pošto si tražio ovo, a nisi tražio za sebe ni dug život, ni bogatstvo, ni život svojih neprijatelja, nego si tražio razum da prosudiš šta je pravo, evo, učiniću po tvojoj reči. Dajem ti mudro srce i razum; takvog kao što si ti nije bilo pre tebe, a ni posle tebe se neće pojaviti neko kao što si ti. Dajem ti i ono što nisi tražio: bogatstvo i slavu, tako da se niko od careva neće moći meriti s tobom za sveg tvoga veka. Ako budeš sledio moje puteve i držao moje uredbe i zapovedi kao što je sledio tvoj otac David, tada ću produžiti i tvoj život.“ Solomon se probudio, ali bio je to san. Kad se vratio u Jerusalim, stao je pred Kovčeg saveza Gospodnjeg i prineo žrtve svespalnice i žrtve mira. Zatim je priredio gozbu za sve svoje sluge. Potom su k caru došle dve žene, bludnice, i stale pred njega. Jedna od žena reče: „Molim te, moj gospodaru. Ja i ova žena smo živele u istoj kući. Ja sam rodila dete dok je ona bila u kući. Tri dana nakon mog poroda, rodila je i ova žena. Bile smo same; s nama nije bilo nikoga u kući, samo smo nas dve žene bile u kući. Ali tokom noći umre sin ove žene, jer je legla na njega. Ustane ona usred noći i uzme mog sina koji je bio uz mene; a tvoja je sluškinja spavala. Ona ga je uzela u svoje naručje, a svog mrtvog sina je položila u moje naručje. Probudim se ujutro da podojim svog sina, a on mrtav. Pošto je bilo jutro, ja ga pažljivo pogledam; vidim, nije to moj sin koga sam rodila.“ Ali druga žena reče: „Ne, moj sin je živ, a tvoj sin je mrtav.“ Na to prva reče: „Ne, nego je tvoj sin mrtav, a moj sin je živ.“ Tako su govorile pred carom. Tada car reče: „Jedna kaže: ’Moj sin je onaj živi, a tvoj sin je mrtav’, a druga kaže: ’Ne, nego je tvoj sin mrtav, a moj je onaj živi.’“ Car naredi: „Donesite mi mač.“ Oni donesoše mač pred cara. Car reče: „Presecite živo dete na dva dela, pa dajte jednu polovinu jednoj, a drugu polovinu drugoj.“ Međutim, žena čiji je sin bio živ, ispunjena sažaljenjem prema svome sinu, reče: „Molim te, moj gospodaru, daj joj živo dete, samo ga nemoj ubiti!“ A ona druga reče: „Neće biti ni moje ni tvoje; preseci ga!“ Tada car reče: „Dajte živo dete prvoj ženi; ne ubijajte ga. Ona je njegova majka.“ Kad je sav Izrailj čuo za presudu koju je izrekao car, imali su strahopoštovanje za njega, jer su videli da je u njemu Božija mudrost da deli pravdu.
1. Knjiga o carevima 3:1-28 Нови српски превод (NSP)
Соломон се спријатељио с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом ћерком. Довео ју је у Давидов град и тамо је остала док није довршио градњу свога двора, Дома Господњег, и зида око Јерусалима. Народ је, међутим, приносио жртве на узвишицама, јер у то време још није био саграђен Дом Господњем имену. Соломон је волео Господа, следећи упутства свога оца Давида, само што је приносио жртве и кад на узвишицама. Цар оде у Гаваон да тамо принесе жртве, јер је тамо била главна узвишица. Соломон је принео хиљаду свеспалница на том жртвенику. Господ се у Гаваону указао Соломону ноћу у сну. Бог рече: „Тражи шта желиш и ја ћу ти дати.“ Соломон рече: „Ти си исказао велику милост своме слузи, моме оцу Давиду, који је ходио пред тобом у верности, праведности и поштењу срца. Ти си му сачувао ову велику милост и дао му сина да седне на његов престо, како је то данас. А сад, Господе, Боже мој, ти си поставио свога слугу за цара уместо мога оца Давида. Али ја сам још веома млад и не знам владати. Слуга је твој усред твог народа, који си изабрао, великог народа који је толико бројан да се не да избројити. Дај своме слузи послушно срце да може судити твоме народу, и да може просудити шта је добро а шта зло; јер ко може судити твоме народу који је тако велики?“ Господу је било мило што је Соломон то тражио. Бог му на то рече: „Пошто си тражио ово, а ниси тражио за себе ни дуг живот, ни богатство, ни живот својих непријатеља, него си тражио разум да просудиш шта је право, ево, учинићу по твојој речи. Дајем ти мудро срце и разум; таквог као што си ти није било пре тебе, а ни после тебе се неће појавити неко као што си ти. Дајем ти и оно што ниси тражио: богатство и славу, тако да се нико од царева неће моћи мерити с тобом за свег твога века. Ако будеш следио моје путеве и држао моје уредбе и заповеди као што је следио твој отац Давид, тада ћу продужити и твој живот.“ Соломон се пробудио, али био је то сан. Кад се вратио у Јерусалим, стао је пред Ковчег савеза Господњег и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је приредио гозбу за све своје слуге. Потом су к цару дошле две жене, блуднице, и стале пред њега. Једна од жена рече: „Молим те, мој господару. Ја и ова жена смо живеле у истој кући. Ја сам родила дете док је она била у кући. Три дана након мог порода, родила је и ова жена. Биле смо саме; с нама није било никога у кући, само смо нас две жене биле у кући. Али током ноћи умре син ове жене, јер је легла на њега. Устане она усред ноћи и узме мог сина који је био уз мене; а твоја је слушкиња спавала. Она га је узела у своје наручје, а свог мртвог сина је положила у моје наручје. Пробудим се ујутро да подојим свог сина, а он мртав. Пошто је било јутро, ја га пажљиво погледам; видим, није то мој син кога сам родила.“ Али друга жена рече: „Не, мој син је жив, а твој син је мртав.“ На то прва рече: „Не, него је твој син мртав, а мој син је жив.“ Тако су говориле пред царом. Тада цар рече: „Једна каже: ’Мој син је онај живи, а твој син је мртав’, а друга каже: ’Не, него је твој син мртав, а мој је онај живи.’“ Цар нареди: „Донесите ми мач.“ Они донесоше мач пред цара. Цар рече: „Пресеците живо дете на два дела, па дајте једну половину једној, а другу половину другој.“ Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“ А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“ Тада цар рече: „Дајте живо дете првој жени; не убијајте га. Она је његова мајка.“ Кад је сав Израиљ чуо за пресуду коју је изрекао цар, имали су страхопоштовање за њега, јер су видели да је у њему Божија мудрост да дели правду.
1. Knjiga o carevima 3:1-28 Sveta Biblija (SRP1865)
A Solomun se oprijatelji s Faraonom carem Misirskim, i oženi se kæerju Faraonovom, i dovede je u grad Davidov dokle ne dovrši svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima. Ali narod prinošaše žrtve na visinama; jer još ne bješe sazidan dom imenu Gospodnjemu do tada. A Solomun ljubljaše Gospoda hodeæi po uredbama oca svojega Davida, samo što na visinama prinošaše žrtve i kaðaše. Zato otide car u Gavaon da ondje prinese žrtvu, jer to bijaše velika visina; i Solomun prinese tisuæu žrtava paljenica na onom oltaru. I javi se Gospod Solomunu u Gavaonu noæu u snu, i reèe Bog: išti što hoæeš da ti dam. A Solomun reèe: ti si uèinio veliku milost sluzi svojemu Davidu ocu mojemu, kao što je hodio pred tobom vjerno i pravedno i s pravijem srcem prema tebi; i saèuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sjedi na prijestolu njegovu, kao što se vidi danas. I tako, Gospode Bože moj, ti si postavio slugu svojega carem na mjesto Davida oca mojega, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti. I tvoj je sluga meðu narodom tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne može izbrojiti ni proraèunati od množine. Daj dakle sluzi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. I reèe mu Bog: kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga niti išteš duša neprijatelja svojih nego išteš razuma da umiješ suditi; Evo uèinih po tvojim rijeèima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takoga kakav si ti ni prije tebe nije bilo niti æe poslije tebe nastati taki kakav si ti. A svrh toga dajem ti i što nijesi iskao, i blago i slavu, da takoga kakav æeš ti biti neæe biti meðu carevima svega vijeka tvojega. I ako uzideš mojim putovima držeæi uredbe moje i zapovijesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produljiæu dane tvoje. Tada se probudi Solomun, i gle, ono bješe san. I doðe u Jerusalim, i stavši pred kovèeg zavjeta Gospodnjega prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne, i poèasti sve sluge svoje. Tada doðoše dvije žene kurve k caru, i stadoše pred njim. I reèe jedna žena: ah, gospodaru; ja i ova žena sjedimo u jednoj kuæi, i porodih se kod nje u istoj kuæi. A treæi dan poslije moga poroðaja porodi se i ova žena, i bijasmo zajedno i ne bijaše niko drugi s nama u kuæi, samo nas dvije bijasmo u kuæi. I umrije sin ove žene noæas, jer ona leže na nj. Pa ustavši u po noæi uze sina mojega iskraj mene, kad sluškinja tvoja spavaše, i stavi ga sebi u naruèje, a svoga sina mrtvoga stavi meni u naruèje. A kad ustah ujutru da podojim sina svojega, a to, mrtav; ali kad razgledah ujutru, a to, ne bješe moj sin, kojega ja rodih. Tada reèe druga žena: nije tako; nego je moj sin ovaj živi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali ona reèe: nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi. Tako govorahu pred carem. A car reèe: ova kaže: ovaj je živi moj sin, a tvoj je sin ovaj mrtvi; a ona kaže: nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi. I reèe car: dajte mi maè. I donesoše maè pred cara. Tada reèe car: rasijecite živo dijete na dvoje, i podajte polovinu jednoj i polovinu drugoj. Tada žena kojoj sin bješe živi reèe caru, jer joj se uskoleba utroba za sinom: ah, gospodaru, podajte njojzi dijete živo, a nemojte ga ubijati. A ona reèe: neka ne bude ni meni ni tebi, rasijecite ga. Tada odgovori car i reèe: podajte onoj živo dijete, nemojte ga ubiti, ona mu je mati. I sav Izrailj èu sud koji izreèe car, i pobojaše se cara; jer vidješe da je u njemu mudrost Božija da sudi.