Прва о царевима 3:1-28

Соломон се спријатељи са фараоном, царем египатским. Потом се ожени ћерком фараоновом и уведе је у Давидов град док не доврши свој двор, дом Господњи, и зид око Јерусалима Народ је тада приносио жртве на узвишењима јер до тог времена није био саграђен дом имену Господњем. Соломон је волео Господа и ходио је по наредбама свога оца Давида, али је на узвишењима приносио жртве и кадио. Зато цар отиде у Гаваон да принесе жртву јер је онде било највише узвишење. Соломон принесе хиљаду жртви паљеница на том жртвенику. Тада се у Гаваону јави Господ Соломону ноћу, у сну. Бог му рече: „Замоли шта да ти дам.” Соломон рече: „Ти си учинио велику милост слуги свом Давиду, мом оцу, јер је ходио пред тобом верно, праведно и чистим срцем. Сачувао си му ту велику милост да му даш сина да седи на престолу његовом као што је данас. Сада, Господе, Боже мој, ти си зацарио слугу свога на место оца мога Давида. Ја сам младић, не знам да полазим и да долазим. Слуга твој је усред народа који си изабрао, бројног народа који се не може избројати ни израчунати. Подари слуги свом срце разумно да може да суди народу твом и да разликује добро и зло. Ко може да управља тако великим народом?” Господу би мило што је Соломон то молио. Затим му Бог рече: „Кад си то замолио, а ниси молио за дуг живот, ниси молио за богатство, ни за главе непријатеља својих, него си молио за разум у просуђивању, ево, учинићу како си рекао. Ето, даћу ти срце мудро и разумно, какво нико није имао ни пре тебе нити ће га ико имати после тебе. Уз то, даћу ти и оно што ниси молио: богатство и славу какву неће имати ниједан цар док си жив. Ако будеш ишао мојим путевима држећи законе и заповести моје, као што је ишао отац твој Давид, продужићу ти живот.” Соломон се пробуди и, гле, то беше сан. Потом се врати у Јерусалим и стаде пред ковчег савеза Господњег. Он принесе жртве паљенице и жртве захвалности и приреди гозбу свим слугама својим. Једном дођоше две жене проститутке цару и стадоше пред њега. Једна жена рече: „Допусти, господару мој. Ја и ова жена живимо у истој кући. Ја родих дете поред ње у кући. После три дана од мог порођаја породи се и ова жена. Биле смо заједно, нико стран није био са нама у кући, само нас две. У ноћи умре син ове жене јер је легла на њега. Она устаде усред ноћи, узе мог сина с моје стране док је слушкиња твоја спавала, стави га себи у наручје, а свог мртвог сина стави мени у наручје. Кад ујутру устадох да подојим сина свог, гле, дете није живо. Кад сам ујутру погледала боље, гле, није био син којег сам родила.” Потом рече друга жена: „Није тако! Мој син је овај живи, а твој син је онај што је мртав!” Ова одговори: „Није тако! Твој син је мртав, а мој син је жив!” Тако су се препирале пред царем. Тада цар рече: „Ова каже: ‘Мој син је жив, а твој син је мртав.’ Ова каже: ‘Није, него је син твој мртав, а мој син је жив!’” Затим цар рече: „Дајте ми мач.” Они донесоше мач пред цара. Тада цар рече: „Расеците живо дете надвоје, па дајте половину једној, а половину другој.” Тада жени чији је син био жив задрхта утроба и рече цару: „Молим те, господару мој. Подајте њој живо дете, немојте да га убијете!” Она друга рече: „Нека не буде ни мени ни теби. Расеците га!” Онда цар одговори и рече: „Подајте оној живо дете, не убијајте га, она му је мајка.” Сав Израиљ је чуо пресуду коју је цар донео и поштовали су цара јер су увидели да је у њему Божја мудрост кад пресуђује.