1. Knjiga o carevima 22:19-53

Podijeli

1. Knjiga o carevima 22:19-53 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Михеја настави: „Саслушај реч Господњу. Видео сам Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је са десне и са леве стране. Тада Господ упита: ‘Ко ће да превари Ахава да оде и да падне код Рамота галадског?’ Један рече ово, а други оно. Онда изађе један дух, стаде пред Господа и рече: ‘Ја ћу га преварити.’ Господ га упита: ‘Како?’ Он одговори: ‘Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.’ Господ му рече: ‘Преварићеш га и успећеш. Иди и учини тако.’ Сад, ето, Господ је ставио духа лажљивог у уста свим пророцима твојим. Господ је теби наговестио зло.” Тада приступи син Хананин Седекија, удари Михеју по вилици и рече: „Зар је дух Господњи напустио мене да би говорио с тобом?” Михеја му одговори: „Ето, видећеш онда кад се будеш склањао из собе у собу да се сакријеш.” Тада рече цар Израиљев: „Ухвати Михеју и одведи га градском заповеднику Амону и царевом сину Јоасу. Кажи им да овако говори цар: ‘Баците овог у тамницу и дајте му само хлеб и воду док се ја мирно не вратим.’” Тада Михеја рече: „Ако се ти мирно вратиш, није Господ говорио преко мене.” Затим повика: „Чујте, сви народи!” Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат пођоше на Рамот галадски. Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Ја ћу се преобући и поћи у бој, а ти задржи своје одело.” Тако се преобуче цар Израиљев и пође у бој. Цар сиријски нареди заповедницима бојних кола, којих је било тридесет два, говорећи: „Не нападајте ни малог ни великог, него само цара Израиљевог!” Заповедници бојних кола угледаше Јосафата и рекоше: „То је цар Израиљев!” Они пођоше да га нападну, а Јосафат проговори. Тада заповедници бојних кола видеше да то није цар Израиљев, па га оставише. Један војник насумице одапе стрелу и погоди цара Израиљевог у спој оклопа. Овај рече свом возачу: „Заокрени и изведи ме из боја јер сам рањен.” Бој је тог дана бивао све жешћи, а цар је стајао наспрам Сиријаца. Увече он издахну. Крв из његове ране сливала се на кола. При заласку сунца одјекну кроз војску: „Сваки нека оде у град свој и сваки у земљу своју!” Тако погибе цар. Однесоше га у Самарију и сахранише га у Самарији. Кад су прали кола у самаријском рибњаку, пси су лизали његову крв, а проститутке се ту купале, по речи коју је Господ казао. Све остало што је Ахав чинио, како је градио кућу од слонове кости и како је утврђивао градове, зар није записано у књизи Дневник царева Израиљевих? Ахав почину код отаца својих, а на његово место зацари се син његов Охозија. Асин син Јосафат зацари се над Јудом четврте године Ахавовог царевања над Израиљем. Јосафат је имао тридесет пет година када је почео да влада и царевао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува, а била је ћерка Силејева. Он је сасвим ишао путем свога оца Асе, није скретао и чинио је све што је право у очима Господњим. Једино није оборио идолске узвишице, па је народ још приносио жртве и кадио пред узвишицама. Јосафат је био у миру са царем Израиљевим. Остала дела Јосафатова која је чинио и које је ратове водио зар нису записани у књизи Дневника царева Јудиних? Он је истребио из земље сакралне проститутке које су преостале из времена његовог оца Асе. Тада није било цара у Идумеји, него је владао царев намесник. Јосафат сагради тарсиске бродове да иду у Офир по злато. Они нису отишли јер су се бродови разбили у Есион-Гаверу. Тада је Ахавов син Охозија рекао Јосафату: „Нека моје слуге пођу са слугама твојим на бродовима.” Међутим, Јосафат не пристаде. Јосафат почину код отаца својих и сахранише га у Јерусалиму, код отаца његових. На његово место се зацари његов син Јорам. Ахавов син Охозија зацарио се у Самарији над Израиљем седамнаесте године царевања Јосафатовог над Јудом. Владао је над Израиљем две године. Он је чинио оно што је зло у очима Господњим и ишао је путем оца свога, путем мајке своје и путем Наватовог сина Јеровоама, који је наводио на грех Израиљце.

1. Knjiga o carevima 22:19-53 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видех ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране. »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘ »Једни предложише ово, други оно, док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘ »‚Чиме?‘ упита ГОСПОД. »‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај. »‚Успећеш да га намамиш‘, рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то.‘ »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста свих ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.« Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја. »Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он. А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.« Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, па реците: ‚Овако каже цар: Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.‘« Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.« Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!« Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад. »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.« Тако се израелски цар преруши и оде у бој. А арамејски цар је био заповедио тридесет двојици својих заповедника борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.« Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.« Зато кренуше према њему, да га нападну. Али, када је Јосафат завапио ГОСПОДУ, видеше да он није израелски цар, па престадоше да га гоне. А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа. На то цар рече возачу својих кола: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.« Док је битка беснела целог тог дана, цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али увече умре, јер је искрварио на под кола. Када је сунце било на заласку, разлеже се повик кроз бојне редове: »Свако у свој град и у своју земљу!« Тако је цар умро, па га однеше у Самарију и сахранише. Његова кола опраше у самаријском језерцету – где су се купале блуднице – а пси полизаше његову крв, као што је ГОСПОД и рекао. Остали догађаји Ахавове владавине, све што је учинио, палата коју је саградио и обложио слоновачом и градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Израела. Ахав је умро, а на месту цара наследио га је његов син Ахазја. Јосафат син Асин постао је цар Јуде четврте године владавине израелског цара Ахава. Јосафат је имао тридесет пет година када је постао цар и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. У свему је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. Али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. Јосафат је био у миру са израелским царем. Остали догађаји Јосафатове владавине, шта је учинио и постигао и његови војни походи, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Из земље је уклонио храмске блуднике, преостале још из времена његовог оца Асе. У то време у Едому није било цара, него је владао намесник. Јосафат је саградио трговачке лађе, да би ишле у Офир по злато. Али оне никада нису тамо стигле, јер су се разбиле код Ецјон-Гевера. Тада Ахазја син Ахавов рече Јосафату: »Нека моје слуге плове с твојима.« Али Јосафат то одби. Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у граду његовог праоца Давида. На месту цара наследи га његов син Јорам. Ахазја син Ахавов постаде цар Израела у Самарији седамнаесте године владавине јудејског цара Јосафата и владао је над Израелом две године. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима идући стопама свога оца и мајке и стопама Јаровама сина Неватовог, који је наводио Израел на грех. Служио је Ваалу и клањао му се, изазивајући гнев ГОСПОДА, Бога Израеловог, баш као што је то чинио и његов отац.

1. Knjiga o carevima 22:19-53 Novi srpski prevod (NSPL)

Ali Miheja reče: „Zato čuj reč Gospodnju! Video sam Gospoda kako sedi na svome prestolu, a sva je nebeska vojska stajala s njegove desne i leve strane. Gospod reče: ’Ko će zavesti Ahava da pođe na Ramot galadski?’ Jedan je rekao ovako, a drugi onako. Jedan duh izađe, stade pred Gospoda i reče: ’Ja ću ga zavesti.’ Gospod ga upita: ’Kako?’ On reče: ’Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’ Gospod reče: ’Uspećeš da ga zavedeš; idi i učini tako.’ Gospod je, dakle, stavio lažljivog duha u usta svih ovih proroka; a Gospod ti objavljuje propast.“ Tada Sedekija, sin Hananin, priđe, udari Miheju po obrazu i reče: „Zar je Duh Gospodnji otišao od mene da bi govorio tebi?“ Miheja reče: „Videćeš onoga dana kada budeš išao iz sobe u sobu da se sakriješ.“ Car izrailjski reče: „Uzmi Miheju i predaj ga Amonu, upravitelju grada, i Joasu, carevom sinu. Reci: ’Govori car: bacite ovoga u tamnicu, i hranite ga s malo hleba i vode dok se ne vratim u miru.’“ A Miheja mu reče: „Ako se zaista vratiš u miru, onda Gospod nije govorio preko mene.“ I još reče: „Čujte, svi narodi!“ Tako car izrailjski i Josafat, car Judin, krenu na Ramot galadski. Car izrailjski reče Josafatu: „Prerušiću se i poći u bitku, a ti obuci svoju odoru.“ Car izrailjski se preruši i ode u bitku. A car aramejski zapovedi trideset dvojici zapovednika svojih bojnih kola: „Ne upuštajte se u boj ni s velikim ni s malim, već samo s carem izrailjskim.“ Kad su zapovednici bojnih kola videli Josafata, mislili su: „To je sigurno car izrailjski.“ Tada su se okrenuli i oborili se na njega. Ali Josafat povika. Kad su zapovednici bojnih kola videli da to nije car izrailjski, okrenuli su se od njega. Međutim, neko nasumce odape luk i ustreli cara izrailjskog između sastava njegovog oklopa. On reče svome vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bitke, jer sam ranjen.“ Ljuta se bitka vodila celog tog dana, ali se car držao na nogama u bojnim kolima naspram Aramejaca. Krv iz rane slivala se na pod bojnih kola. Umro je uveče. Pri zalasku sunca, bilo je objavljeno: „Svaki čovek u svoj grad! Svaki čovek u svoj kraj!“ Tako je poginuo car izrailjski. Doneli su ga u Samariju i tamo ga sahranili. Bojna kola su oprali u samarijskom jezeru: tamo su psi lizali njegovu krv, a bludnice se kupale, prema reči koju je Gospod rekao. Ostala Ahavova dela i sve što je učinio, o dvoru koji je sagradio od slonovače, i o gradovima koje je sagradio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih? Ahav se upokojio sa svojim precima, a na njegovo mesto se zacario njegov sin Ohozija. Josafat, sin Asin, zacario se nad Judom u četvrtoj godini Ahava, cara Izrailja. Josafatu je bilo trideset pet godina kad se zacario, a vladao je dvadeset pet godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Azuva, ćerka Silejeva. On je u svemu sledio puteve svoga oca Ase i nije odstupao od toga, nego je činio što je pravo u Gospodnjim očima. Ipak, uzvišice nisu bile uklonjene; narod je još uvek prinosio žrtve i kadio na uzvišicama. Josafat je bio u miru sa carem izrailjskim. Ostalo o Josafatu, junaštvo koje je pokazao u ratovanju, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih? Takođe je iskorenio iz zemlje hramske bludnike koji su se održali do vremena njegovog oca. U Edomu nije bilo cara; namesnik je vladao kao car. Josafat je izgradio deset tarsiskih lađa da ide u Ofir po zlato, ali lađe nisu mogle da odu jer su se nasukale kod Esion-Gevera. Tada Ohozija, sin Ahavov, reče Josafatu: „Neka moje sluge pođu na lađama s tvojim slugama.“ Ali Josafat nije hteo. Kad se Josafat upokojio sa svojim precima, sahranili su ga s njegovim precima u gradu njegovog praoca Davida. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Joram. Ohozija, sin Ahavov, se zacario nad Izrailjem u Samariji u sedamnaestoj godini Josafata, cara Judinog. Vladao je dve godine nad Izrailjem. On je činio što je zlo u Gospodnjim očima, sledeći put svoga oca i svoje majke, i put Jerovoama, sina Navatovog, koji je Izrailj naveo na greh. Služio je Valu i klanjao mu se. Tako je razgnevio Gospoda, Boga Izrailjevog, baš kao što je to njegov otac činio.

1. Knjiga o carevima 22:19-53 Нови српски превод (NSP)

Али Михеја рече: „Зато чуј реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране. Господ рече: ’Ко ће завести Ахава да пође на Рамот галадски?’ Један је рекао овако, а други онако. Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’ Господ га упита: ’Како?’ Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’ Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’ Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста свих ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“ Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“ Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“ Цар израиљски рече: „Узми Михеју и предај га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. Реци: ’Говори цар: баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде док се не вратим у миру.’“ А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“ Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оде у битку. А цар арамејски заповеди тридесет двојици заповедника својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је сигурно цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика. Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега. Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ Љута се битка водила целог тог дана, али се цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Крв из ране сливала се на под бојних кола. Умро је увече. При заласку сунца, било је објављено: „Сваки човек у свој град! Сваки човек у свој крај!“ Тако је погинуо цар израиљски. Донели су га у Самарију и тамо га сахранили. Бојна кола су опрали у самаријском језеру: тамо су пси лизали његову крв, а блуднице се купале, према речи коју је Господ рекао. Остала Ахавова дела и све што је учинио, о двору који је саградио од слоноваче, и о градовима које је саградио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? Ахав се упокојио са својим прецима, а на његово место се зацарио његов син Охозија. Јосафат, син Асин, зацарио се над Јудом у четвртој години Ахава, цара Израиља. Јосафату је било тридесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. Он је у свему следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. Јосафат је био у миру са царем израиљским. Остало о Јосафату, јунаштво које је показао у ратовању, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? Такође је искоренио из земље храмске блуднике који су се одржали до времена његовог оца. У Едому није било цара; намесник је владао као цар. Јосафат је изградио десет тарсиских лађа да иде у Офир по злато, али лађе нису могле да оду јер су се насукале код Есион-Гевера. Тада Охозија, син Ахавов, рече Јосафату: „Нека моје слуге пођу на лађама с твојим слугама.“ Али Јосафат није хтео. Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у граду његовог праоца Давида. На његово место се зацарио његов син Јорам. Охозија, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у седамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је две године над Израиљем. Он је чинио што је зло у Господњим очима, следећи пут свога оца и своје мајке, и пут Јеровоама, сина Наватовог, који је Израиљ навео на грех. Служио је Валу и клањао му се. Тако је разгневио Господа, Бога Израиљевог, баш као што је то његов отац чинио.

1. Knjiga o carevima 22:19-53 Sveta Biblija (SRP1865)

A Miheja mu reèe: zato èuj rijeè Gospodnju; vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu svojem, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s lijeve strane. I reèe Gospod: ko æe prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota Galadskoga? I jedan reèe ovo a drugi ono. Tada izide jedan duh i stavši pred Gospoda reèe: ja æu ga prevariti. A Gospod mu reèe: kako? Odgovori: izaæi æu i biæu lažljiv duh u ustima svijeh proroka njegovijeh. A Gospod mu reèe: prevariæeš ga i nadvladaæeš, idi i uèini tako. Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta svijem tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te. Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreæi: kuda je otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom? A Miheja mu reèe: eto, vidjeæeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klijet da se sakriješ. Tada car Izrailjev reèe: uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovjedniku gradskom i k Joasu sinu carevu; I reci im: ovako veli car: metnite ovoga u tamnicu, i dajite mu po malo hljeba i po malo vode dokle se ne vratim u miru. A Miheja reèe: ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reèe: èujte, svi narodi! I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinijem na Ramot Galadski. I reèe car Izrailjev Josafatu: ja æu se preobuæi kad poðem u boj; a ti obuci svoje odijelo. I preobuèe se car Izrailjev i otide u boj. A car Sirski zapovjedi vojvodama, kojih bijahu trideset i dvije nad kolima njegovijem, i reèe: ne udarajte ni na maloga ni na velikoga, nego na samoga cara Izrailjeva. I kad vojvode od kola vidješe Josafata, rekoše: zacijelo je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da udare; ali Josafat povika. A vojvode od kola vidješe da nije car Izrailjev, te otstupiše od njega. A jedan zastrijeli iz luka nagonom, i ustrijeli cara Izrailjeva gdje spuèa oklop. A on reèe svojemu vozaèu: savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen. I boj bi žestok onoga dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umrije uveèe, i krv iz rane njegove tecijaše u kola. I proðe glasnik po vojsci o zahodu sunèanom govoreæi: svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju. Tako umrije car, i odnesoše ga u Samariju; i pogreboše cara u Samariji. A kad prahu kola na jezeru Samarijskom, lizaše psi krv njegovu, tako i kad prahu oružje njegovo, po rijeèi koju reèe Gospod. A ostala djela Ahavova i sve što je uèinio, i za kuæu od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove što je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevijeh? Tako poèinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mjesto zacari Ohozija sin njegov. A Josafat sin Asin zacari se nad Judom èetvrte godine carovanja Ahavova nad Izrailjem; I imaše Josafat trideset i pet godina kad poèe carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. A materi mu bješe ime Azuva kæi Silejeva. I hoðaše putem Ase oca svojega sasvijem, i ne otstupi od njega èineæi sve što je pravo pred Gospodom. Ali visina ne oboriše; narod još prinošaše žrtve i kaðaše na visinama. I uèini mir Josafat s carem Izrailjevijem. A ostala djela Josafatova i junaštva što uèini i kako vojeva, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinijeh? On istrijebi iz zemlje svoje ostatak adžuvana, koji bijahu ostali za života Ase oca njegova. U to vrijeme ne bijaše cara u Idumeji, nego bijaše namjesnik carev. I Josafat naèini laðe Tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otidoše; jer se laðe razbiše u Esion-Gaveru. Tada reèe Ohozija sin Ahavov Josafatu: neka idu moje sluge s tvojim slugama na laðama. Ali Josafat ne htje. I poèinu Josafat kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovijeh u gradu Davida oca njegova; a na njegovo se mjesto zacari Joram sin njegov. Ohozija sin Ahavov zacari se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine carovanja Josafatova nad Judom; i carova nad Izrailjem dvije godine. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, i hoðaše putem oca svojega i putem matere svoje i putem Jerovoama sina Navatova, koji navede na grijeh Izrailja.