1. Цареви 22
22
Ахавова смрт
(2. Лет 18,2-34)
1Три године није било рата између Арама и Израела. 2Треће године, Јосафат, цар Јуде, дође у посету израелском цару.
3Израелски цар рече својим службеницима: »Знате ли ви да Рамот Гилад припада нама, а ми не предузимамо ништа да га повратимо од арамејског цара?«
4Онда упита Јосафата: »Хоћеш ли са мном у рат против Рамот-Гилада?«
Јосафат одговори израелском цару: »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању.«
5Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«
6Стога израелски цар окупи пророке, њих око четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«
»Иди«, одговорише они, »јер Господ ће га предати у цареве руке.«
7Али Јосафат рече: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«
8Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.«
Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«
9Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«
10Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.
11Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«
12Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће ти га предати у руке.«
13А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«
14Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што ми каже ГОСПОД.«
15Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанемо?«
»Нападни и успећеш«, одговори Михеј, »јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«
16Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«
17Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече:
»‚Овај народ нема господара.
Нека се свако врати кући у миру.‘«
18Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«
19Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видех ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.
20»ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘
»Једни предложише ово, други оно, 21док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘
22»‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.
»‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај.
»‚Успећеш да га намамиш‘, рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то.‘
23»Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста свих ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«
24Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја.
»Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.
25А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«
26Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, 27па реците: ‚Овако каже цар: Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.‘«
28Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.«
Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«
29Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.
30»Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.«
Тако се израелски цар преруши и оде у бој.
31А арамејски цар је био заповедио тридесет двојици својих заповедника борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«
32Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.«
Зато кренуше према њему, да га нападну. Али, када је Јосафат завапио ГОСПОДУ, 33видеше да он није израелски цар, па престадоше да га гоне. 34А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа.
На то цар рече возачу својих кола: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«
35Док је битка беснела целог тог дана, цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али увече умре, јер је искрварио на под кола.
36Када је сунце било на заласку, разлеже се повик кроз бојне редове: »Свако у свој град и у своју земљу!«
37Тако је цар умро, па га однеше у Самарију и сахранише. 38Његова кола опраше у самаријском језерцету – где су се купале блуднице – а пси полизаше његову крв, као што је ГОСПОД и рекао.
39Остали догађаји Ахавове владавине, све што је учинио, палата коју је саградио и обложио слоновачом и градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Израела. 40Ахав је умро, а на месту цара наследио га је његов син Ахазја.
Јосафат, цар Јуде
(2. Лет 17,1–21,1)
41Јосафат син Асин постао је цар Јуде четврте године владавине израелског цара Ахава. 42Јосафат је имао тридесет пет година када је постао цар и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. 43У свему је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. Али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. 44Јосафат је био у миру са израелским царем.
45Остали догађаји Јосафатове владавине, шта је учинио и постигао и његови војни походи, записани су у Књизи летописа царева Јуде. 46Из земље је уклонио храмске блуднике, преостале још из времена његовог оца Асе.
47У то време у Едому није било цара, него је владао намесник.
48Јосафат је саградио трговачке лађе#22,48 трговачке лађе Дословно: лађе да иду у Таршиш., да би ишле у Офир по злато. Али оне никада нису тамо стигле, јер су се разбиле код Ецјон-Гевера.
49Тада Ахазја син Ахавов рече Јосафату: »Нека моје слуге плове с твојима.«
Али Јосафат то одби.
50Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у граду његовог праоца Давида. На месту цара наследи га његов син Јорам.
Ахазја, цар Израела
51Ахазја син Ахавов постаде цар Израела у Самарији седамнаесте године владавине јудејског цара Јосафата и владао је над Израелом две године. 52Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима идући стопама свога оца и мајке и стопама Јаровама сина Неватовог, који је наводио Израел на грех. 53Служио је Ваалу и клањао му се, изазивајући гнев ГОСПОДА, Бога Израеловог, баш као што је то чинио и његов отац.
Trenutno izabrano:
1. Цареви 22: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International