1. Knjiga o carevima 22:1-18

Podeli

1. Knjiga o carevima 22:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Прођоше три године без рата између Сиријаца и синова Израиљевих. Треће године дође цар Јудин Јосафат цару Израиљевом. Цар Израиљев рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? Ми не покушавамо да га вратимо из руке цара сиријског!” Тада рече Јосафату: „Хоћеш ли да пођеш са мном да ударимо на Рамот галадски?” Јосафат одговори цару Израиљевом: „Ја као и ти, народ мој као народ твој, коњи моји као коњи твоји!” Потом Јосафат рече цару Израиљевом: „Затражи данас реч Господњу.” Тада цар Израиљев сакупи око четири стотине пророка и упита их: „Да ли да нападнем Рамот галадски или да одустанем?” Они одговорише: „Иди, јер ће га Господ предати у руке цару.” Тада Јосафат упита: „Има ли овде још који пророк Господњи да га упитамо?” Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа, само ја га мрзим јер ми не прориче повољно него рђаво. То је Михеја, син Јемлин.” Јосафат тада рече: „Нека цар не говори тако.” Цар Израиљев дозва једног дворанина и рече му: „Доведи брзо сина Јемлиног Михеју.” Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат седели су сваки на свом престолу у царским оделима на простору пред вратима Самарије. Сви пророци су пред њима пророковали, Хананин син Седекија направио је себи гвоздене рогове и говорио је: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш пробости Сиријце док их не уништиш.’” Тако су пророковали и сви пророци говорећи: „Пођи на Рамот галадски и успећеш јер ће га Господ предати у руке цареве!” Посланик који је био отишао да доведе Михеју рече му говорећи: „Ево, сви пророци до једног прорекли су цару добро. Нека твоја реч буде као и њихова реч, па кажи повољно.” Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.” Кад дође пред цара, рече му цар: „Михеја, да пођемо и нападнемо Рамот галадски или да одустанемо?” Он му одговори: „Иди, успећеш, јер ће га Господ предати у руке цареве.” Цар му тада рече: „Колико ћу те пута преклињати да ми кажеш само истину, у име Господње?” Тада он рече: „Видим сав народ израиљски расут по горама као овце које немају пастире. Господ говори: ‘Ови немају господара, нека се сваки с миром у кућу своју врати.’” Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?”

1. Knjiga o carevima 22:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Три године није било рата између Арама и Израела. Треће године, Јосафат, цар Јуде, дође у посету израелском цару. Израелски цар рече својим службеницима: »Знате ли ви да Рамот Гилад припада нама, а ми не предузимамо ништа да га повратимо од арамејског цара?« Онда упита Јосафата: »Хоћеш ли са мном у рат против Рамот-Гилада?« Јосафат одговори израелском цару: »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању.« Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.« Стога израелски цар окупи пророке, њих око четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Иди«, одговорише они, »јер Господ ће га предати у цареве руке.« Али Јосафат рече: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?« Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.« Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.« Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.« Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима. Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘« Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће ти га предати у руке.« А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.« Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што ми каже ГОСПОД.« Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанемо?« »Нападни и успећеш«, одговори Михеј, »јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.« Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?« Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече: »‚Овај народ нема господара. Нека се свако врати кући у миру.‘« Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«

1. Knjiga o carevima 22:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)

Naredne tri godine nije bilo rata između Arama i Izrailja. A onda, u trećoj godini, dođe Josafat, car Judin, k caru izrailjskom. Car izrailjski reče svojim slugama: „Znate li da Ramot galadski pripada nama? A ipak, mi ne preduzimamo ništa da ga povratimo iz ruku cara aramskog.“ On reče Josafatu: „Hoćeš li poći sa mnom na Ramot galadski?“ Josafat odgovori caru izrailjskom: „Što sam ja, to si ti; moj je narod kao tvoj narod, i moji konji kao tvoji konji.“ Josafat reče caru izrailjskom: „Zatraži prvo Gospodnji savet.“ Car izrailjski okupi četiri stotine proroka i reče im: „Da li da pođem u rat protiv Ramota galadskog, ili da se okanem toga?“ Oni mu odgovoriše: „Pođi, jer će ga Gospod predati u careve ruke.“ Josafat upita: „Ima li ovde još neki prorok Gospodnji da ga pitamo?“ Car izrailjski reče Josafatu: „Postoji još jedan čovek preko koga možemo da pitamo Gospoda, ali ja ga mrzim, jer mi ne prorokuje ništa dobro, nego samo zlo. To je Miheja, sin Jemlin.“ A Josafat reče: „Neka car ne govori tako.“ Tada car izrailjski dozva jednog dvoranina i reče: „Brzo dovedi Miheju, sina Jemlinog!“ Car izrailjski i Josafat, car Judin, obučeni u svoje odore, sedeli su svaki na svome prestolu kod gumna na ulazu samarijske kapije, dok su svi proroci prorokovali pred njima. Sedekija, sin Hananin, načini sebi gvozdene rogove i reče: „Govori Gospod: ’Ovim ćeš bosti Aramejce, dok ih ne dokrajčiš!’“ Svi proroci su ovako prorokovali, govoreći: „Idi na Ramot galadski i imaćeš uspeha, jer će ga Gospod dati u careve ruke!“ Glasnik koji je otišao da pozove Miheju, rekao mu je: „Eno, proroci jednodušno prorokuju što je povoljno za cara. Stoga neka i tvoje reči budu kao njihove; govori caru ono što je povoljno za njega.“ Miheja odgovori: „Živoga mi Gospoda, govoriću ono što mi Gospod bude rekao!“ Kad je došao k caru, car mu reče: „Miheja, da li da idemo u Ramot galadski da ratujemo protiv njega, ili da se okanem toga?“ Miheja mu dogovori: „Idi, imaćeš uspeha. Gospod će ga predati u careve ruke.“ Car mu reče: „Dokle ću te zaklinjati da mi kažeš samo istinu u ime Gospodnje?“ Miheja reče: „Vidim sav Izrailj raštrkan po gorama, kao stado bez pastira. Gospod reče: ’Oni nemaju gospodara; neka se svako vrati kući u miru.’“ Tada car izrailjski reče Josafatu: „Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati ništa dobro, nego samo zlo?“

1. Knjiga o carevima 22:1-18 Нови српски превод (NSP)

Наредне три године није било рата између Арама и Израиља. А онда, у трећој години, дође Јосафат, цар Јудин, к цару израиљском. Цар израиљски рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? А ипак, ми не предузимамо ништа да га повратимо из руку цара арамског.“ Он рече Јосафату: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“ Јосафат одговори цару израиљском: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“ Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота галадског, или да се оканем тога?“ Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати у цареве руке.“ Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“ Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује ништа добро, него само зло. То је Михеја, син Јемлин.“ А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“ Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“ Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“ Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“ Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми Господ буде рекао!“ Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја, да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“ Михеја му договори: „Иди, имаћеш успеха. Господ ће га предати у цареве руке.“ Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“ Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“ Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

1. Knjiga o carevima 22:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)

I proðoše tri godine bez rata izmeðu Siraca i Izrailjaca. A treæe godine doðe Josafat car Judin k caru Izrailjevu. I reèe car Izrailjev slugama svojim: ne znate li da je naš Ramot u Galadu? a mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara Sirskoga. I reèe Josafatu: hoæeš li iæi sa mnom na vojsku na Ramot Galadski? A Josafat reèe caru Izrailjevu: ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji. Još reèe Josafat caru Izrailjevu: upitaj danas šta æe Gospod reæi. Tada car Izrailjev sabra oko èetiri stotine proroka, i reèe im: hoæu li iæi na vojsku na Ramot Galadski ili æu se okaniti? A oni rekoše: idi, jer æe ga Gospod dati u ruke caru. A Josafat reèe: ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo? A car Izrailjev reèe Josafatu: ima još jedan èovjek, preko kojega bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorièe dobra nego zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reèe: neka car ne govori tako. Tada car Izrailjev dozva jednoga dvoranina, i reèe mu: brže dovedi Miheju sina Jemlina. A car Izrailjev i Josafat car Judin sjeðahu svaki na svojem prijestolu obuèeni u carske haljine na poljani kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima. I Sedekija sin Hananin naèini sebi gvozdene rogove, i reèe: ovako veli Gospod: ovijem æeš pobosti Sirce dokle ih ne istrijebiš. Tako i svi proroci prorokovahu govoreæi: idi na Ramot Galadski, i biæeš sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke. A poslanik koji otide da dozove Miheju reèe mu govoreæi: evo, proroci prorièu svi jednijem glasom dobro caru; neka i tvoja rijeè bude kao rijeè njihova, govori dobro. A Miheja reèe: tako da je živ Gospod, govoriæu ono što mi Gospod kaže. I kad doðe k caru, reèe mu car: Miheja! hoæemo li iæi na vojsku na Ramot Galadski ili æemo se okaniti? A on mu reèe: idi, biæeš sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke. A car mu reèe: koliko æu te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje? Tada reèe: vidjeh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer reèe Gospod: ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kuæi s mirom. Tada reèe car Izrailjev Josafatu: nijesam li ti rekao da mi neæe prorokovati dobra nego zlo?