1. Knjiga o carevima 17:3-24
1. Knjiga o carevima 17:3-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Иди одавде, пођи на исток и сакриј се код потока Хората према Јордану. Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.” Он оде, поступи по речи Господњој и настани се код потока Хората према Јордану. Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутру и хлеб и месо увече, а пио је из потока. После извесног времена поток пресуши јер није било кише у земљи. Тада му дође реч Господња говорећи: „Устани, иди у Сарепту сидонску и тамо остани. Ето, заповедио сам онде жени удовици да те храни.” Тада он устаде и оде у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, гле, жена удовица је тамо скупљала дрва. Он је позва и рече јој: „Донеси ми мало воде у крчагу да попијем.” Кад она пође, он јој викну и рече: „Донеси ми и мало хлеба.” Она одговори: „Тако да је жив Господ, Бог твој, немам ништа печено, само шаку брашна у чинији и мало уља у крчагу. Ево, скупљам дрва да одем и да то спремим себи и сину свом да поједемо и да умремо.” Тада јој Илија рече: „Не бој се. Иди припреми као што си казала. Међутим, најпре умеси мени погачу од тога и донеси ми, а после припреми себи и сину свом. Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Брашно из чиније неће нестати, нити ће се крчаг с уљем испразнити до дана када Господ не пусти кишу на земљу.’” Она оде и учини како је рекао Илија. Јели су доста времена он и дом њен. Брашно из чиније није нестало, нити се уље из крчага испразнило, као што рече Господ преко Илије. После тога разболе се син жене чија је била кућа. Болест је била тешка, тако да он испусти душу. Тада она рече Илији: „Шта ја имам с тобом, човече Божји? Дошао си к мени да ме подсетиш на грех мој и да ми усмртиш сина!” Он јој одговори: „Дај ми сина свог.” Тада га узе из њеног наручја, однесе га у горњу собу, у којој је становао, и положи га на кревет свој. Потом завапи Господу и рече: „Господе, Боже мој! Зар ћеш заиста тако уцвелити удовицу код које сам гост да јој усмртиш сина?” Онда се три пута прући над дечаком и завапи Господу говорећи: „Господе, Боже мој, врати у дечака душу његову!” Господ услиши глас Илијин и врати се у дечака душа његова, тако да оживе. Илија узе дечака, снесе га из горње собе у кућу и даде га мајци његовој. Тада рече Илија: „Погледај, жив је твој син!” Онда жена рече Илији: „Сада знам да си ти човек Божји и да је реч Господња истинита у устима твојим!”
1. Knjiga o carevima 17:3-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.« Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока. После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише. Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.« Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће. Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.« Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.« »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.« Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘« Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији. После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише. Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?« »Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу. Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?« Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!« ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе. Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!« А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«
1. Knjiga o carevima 17:3-24 Novi srpski prevod (NSPL)
„Idi odavde i kreni na istok, pa se sakrij kod potoka Horata, istočno od Jordana. Pićeš iz potoka, a ja sam naredio gavranima da te tamo hrane.“ On ode i učini po reči Gospodnjoj. Pošto je otišao, nastanio se kod potoka Horata, istočno od Jordana. Gavrani su mu svako jutro i veče donosili hleb i meso, a pio je iz potoka. Međutim, nakon izvesnog vremena potok je presušio, jer nije bilo kiše u zemlji. Tada mu dođe reč Gospodnja: „Ustani i idi u Sareptu sidonsku i nastani se tamo. Evo, ja sam zapovedio tamo jednoj ženi udovici da te hrani.“ On je ustao i otišao u Sareptu. Kad je došao na gradska vrata, udovica je skupljala granje. On je pozva i reče: „Donesi mi malo vode u krčagu, da pijem.“ Kad je ona pošla da donese, on joj doviknu: „Donesi mi i malo hleba u ruci!“ Ona mu odgovori: „Živoga mi Gospoda, Boga tvoga, nemam nikakvog hleba osim šake brašna u ćupu i malo ulja u krčagu. Evo, skupljam grančicu, dve, da odem kući i da spremim sebi i svom sinu, da pojedemo, pa da umremo.“ Ilija joj reče: „Ne boj se, nego idi i uradi kako si rekla; ali prvo napravi meni hleb od toga i donesi mi, pa onda idi i spremi za sebe i svoga sina. Jer govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Brašno u ćupu se neće potrošiti i ulje u krčagu neće nestati, dok Gospod ne pusti kišu na zemlju.’“ Ona ode i učini kako joj je Ilija rekao; jeli su i ona i on i sav njen dom za dugo vremena. Brašno u ćupu se nije potrošilo niti je ulje u krčagu nestalo, prema reči koju je Gospod rekao preko Ilije. Posle ovih događaja oboleo je sin žene, domaćice kuće. No, bolest mu se veoma pogoršala, tako da je izdahnuo. Tada mu ona reče: „Šta imaš protiv mene, Božiji čoveče? Zar si došao k meni da me podsetiš na moju krivicu i usmrtiš mi sina?“ On joj reče: „Daj mi svoga sina.“ Uzeo ga je iz njenog naručja i odneo ga u gornju sobu, gde je stanovao, i položio ga na svoj krevet. Zatim je zavapio Gospodu i rekao: „Gospode, Bože moj, zar ćeš dovesti nesreću i na udovicu kod koje stanujem, i usmrtiti joj sina?“ Tada se ispružio nad dečakom tri puta i zavapio Gospodu, rekavši: „Gospode, Bože moj, neka se vrati duša u ovoga dečaka.“ Gospod je uslišio Ilijin vapaj, i dečakova duša se vratila u njega, te je oživeo. Zatim je Ilija uzeo dečaka, doneo ga iz gornje sobe u kuću, i dao ga njegovoj majci. Ilija reče: „Vidi, tvoj sin je živ!“ Žena reče Iliji: „Sada znam da si čovek Božiji i da je reč Gospodnja iz tvojih usta istina.“
1. Knjiga o carevima 17:3-24 Нови српски превод (NSP)
„Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“ Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока. Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. Тада му дође реч Господња: „Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“ Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“ Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“ Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“ Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије. После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“ Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“ Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“ Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“
1. Knjiga o carevima 17:3-24 Sveta Biblija (SRP1865)
Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu. I iz onoga potoka pij, a gavranima sam zapovjedio da te hrane ondje. I on otide i uèini po rijeèi Gospodnjoj, i otišav stani se kod potoka Horata, koji je prema Jordanu. I ondje mu gavrani donošahu hljeba i mesa jutrom i veèerom, a iz potoka pijaše. Ali poslije godinu dana presahnu potok, jer ne bješe dažda u zemlji. Tada doðe njemu rijeè Gospodnja govoreæi: Ustani, idi u Sareptu Sidonsku, i sjedi ondje; evo zapovjedio sam ondje ženi udovici da te hrani. I ustavši otide u Sareptu; i kad doðe na vrata gradska, gle, žena udovica kupljaše ondje drva; i on je dozva i reèe joj: donesi mi malo vode u sudu da se napijem. I ona poðe da donese; a on je viknu i reèe: donesi mi i hljeba malo. A ona reèe: tako da je živ Gospod Bog tvoj, nemam peèena hljeba do grst brašna u zdjeli i malo ulja u krèagu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svojemu, da pojedemo, pa onda da umremo. A Ilija joj reèe: ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla; ali umijesi prvo meni jedan kolaèiæ od toga, i donesi mi, pa poslije gotovi sebi i sinu svojemu. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: brašno se iz zdjele neæe potrošiti niti æe ulja u krèagu nestati dokle ne pusti Gospod dažda na zemlju. I ona otide i uèini kako reèe Ilija; i jede i ona i on i dom njezin godinu dana; Brašno se iz zdjele ne potroši niti ulja u krèagu nesta po rijeèi Gospodnjoj, koju reèe preko Ilije. A poslije toga razbolje se sin ženi domaæici, i bolest njegova bi vrlo teška, tako da izdahnu. I ona reèe Iliji: šta je tebi do mene, èovjeèe Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina? A on joj reèe: daj mi sina svojega. I uzev ga iz naruèja njezina odnese ga u gornju klijet, gdje on sjeðaše, i položi ga na postelju svoju. Tada zavapi ka Gospodu i reèe: Gospode Bože moj, zar si i ovu udovicu kod koje sam gost tako ucvijelio umorivši joj sina? I pruživ se nad djetetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreæi: Gospode Bože moj, neka se povrati u dijete duša njegova. I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dijete duša njegova, i oživje. A Ilija uzev dijete snese ga iz gornje klijeti u kuæu, i dade ga materi njegovoj, i reèe Ilija: vidi, živ je tvoj sin. A žena reèe Iliji: sada znam da si èovjek Božji i da je rijeè Gospodnja u tvojim ustima istina.