1. Knjiga o carevima 17
17
Prorok Ilija proriče sušu
1Ilija Tesvićanin, iz Tesve galadske, reče Ahavu: „Živoga mi Gospoda, Boga Izrailjevog, kome služim: narednih godina neće biti ni rose, ni kiše, osim na moju zapovest.“
Iliju hrane gavrani
2Reč Gospodnja dođe Iliji: 3„Idi odavde i kreni na istok, pa se sakrij kod potoka Horata, istočno od Jordana. 4Pićeš iz potoka, a ja sam naredio gavranima da te tamo hrane.“
5On ode i učini po reči Gospodnjoj. Pošto je otišao, nastanio se kod potoka Horata, istočno od Jordana. 6Gavrani su mu svako jutro i veče donosili hleb i meso, a pio je iz potoka.
Ilija i udovica iz Sarepte
7Međutim, nakon izvesnog vremena potok je presušio, jer nije bilo kiše u zemlji. 8Tada mu dođe reč Gospodnja: 9„Ustani i idi u Sareptu sidonsku i nastani se tamo. Evo, ja sam zapovedio tamo jednoj ženi udovici da te hrani.“
10On je ustao i otišao u Sareptu. Kad je došao na gradska vrata, udovica je skupljala granje. On je pozva i reče: „Donesi mi malo vode u krčagu, da pijem.“ 11Kad je ona pošla da donese, on joj doviknu: „Donesi mi i malo hleba u ruci!“
12Ona mu odgovori: „Živoga mi Gospoda, Boga tvoga, nemam nikakvog hleba osim šake brašna u ćupu i malo ulja u krčagu. Evo, skupljam grančicu, dve, da odem kući i da spremim sebi i svom sinu, da pojedemo, pa da umremo.“
13Ilija joj reče: „Ne boj se, nego idi i uradi kako si rekla; ali prvo napravi meni hleb od toga i donesi mi, pa onda idi i spremi za sebe i svoga sina. 14Jer govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Brašno u ćupu se neće potrošiti i ulje u krčagu neće nestati, dok Gospod ne pusti kišu na zemlju.’“
15Ona ode i učini kako joj je Ilija rekao; jeli su i ona i on i sav njen dom za dugo vremena. 16Brašno u ćupu se nije potrošilo niti je ulje u krčagu nestalo, prema reči koju je Gospod rekao preko Ilije.
Ilija oživljuje udovičinog sina
17Posle ovih događaja oboleo je sin žene, domaćice kuće. No, bolest mu se veoma pogoršala, tako da je izdahnuo. 18Tada mu ona reče: „Šta imaš protiv mene, Božiji čoveče? Zar si došao k meni da me podsetiš na moju krivicu i usmrtiš mi sina?“
19On joj reče: „Daj mi svoga sina.“ Uzeo ga je iz njenog naručja i odneo ga u gornju sobu, gde je stanovao, i položio ga na svoj krevet. 20Zatim je zavapio Gospodu i rekao: „Gospode, Bože moj, zar ćeš dovesti nesreću i na udovicu kod koje stanujem, i usmrtiti joj sina?“ 21Tada se ispružio nad dečakom tri puta i zavapio Gospodu, rekavši: „Gospode, Bože moj, neka se vrati duša u ovoga dečaka.“
22Gospod je uslišio Ilijin vapaj, i dečakova duša se vratila u njega, te je oživeo. 23Zatim je Ilija uzeo dečaka, doneo ga iz gornje sobe u kuću, i dao ga njegovoj majci. Ilija reče: „Vidi, tvoj sin je živ!“
24Žena reče Iliji: „Sada znam da si čovek Božiji i da je reč Gospodnja iz tvojih usta istina.“
Trenutno izabrano:
1. Knjiga o carevima 17: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.