1. Knjiga o carevima 13:1-32
1. Knjiga o carevima 13:1-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Čovek Božiji dođe iz Jude u Vetilj po reči Gospodnjoj, dok je Jerovoam stajao kod žrtvenika da prinese kad. On povika prema žrtveniku, po reči Gospodnjoj, i reče: „O, žrtveniče, žrtveniče! Ovako kaže Gospod: ’Evo, rodiće se sin domu Davidovom, po imenu Josija; on će na tebi žrtvovati sveštenike uzvišica, koji na tebi prinose kad, i na tebi će biti spaljene ljudske kosti.’“ Tog dana je učinio znak, govoreći: „Ovo je znak o kome je Gospod govorio: žrtvenik će se raspući, pa će se pepeo na njemu rasuti.“ Kad je car Jerovoam čuo reč koju je čovek Božiji objavio protiv žrtvenika u Vetilju, ispružio je ruku sa žrtvenika, govoreći: „Uhvatite ga!“ Ali osuši mu se ruka koju ispruži na njega, te je nije mogao povući. Tada se žrtvenik raspuče, a pepeo sa njega se rasuo, prema znaku koju je učinio čovek Božiji po reči Gospodnjoj. Car reče čoveku Božijem: „Molim te, zauzmi se za mene pred Gospodom, Bogom svojim; pomoli se za mene da mi ozdravi ruka.“ Tada se čovek Božiji zauzeo za njega pred Gospodom, te je careva ruka ozdravila; postala je kao što je bila. Car reče čoveku Božijem: „Dođi kod mene kući i okrepi se, a ja ću ti dati dar.“ Ali čovek Božiji reče caru: „Ni da mi daš pola svog dvorca ne bih pošao s tobom, niti bih jeo tvoju hranu ni pio vodu u ovom mestu. Jer tako mi je bilo zapoveđeno po reči Gospodnjoj: ’Nemoj jesti hranu ni piti vodu, niti se vraćaj putem kojim si došao.’“ Tako je otišao drugim putem, i nije se vratio putem kojim je došao u Vetilj. A u Vetilju je živeo jedan stari prorok. Njegovi sinovi dođu i ispričaju mu sva dela koja je učinio čovek Božiji tog dana u Vetilju, i reči koje je rekao caru. Kad su to ispričali svome ocu, otac ih upita: „Kojim je putem otišao?“ Njegovi sinovi su mu pokazali put kojim je otišao čovek Božiji koji je došao iz Jude. On reče svojim sinovima: „Osedlajte mi magarca!“ Oni su mu osedlali magarca, a on ga je uzjahao i otišao za čovekom Božijim. Našavši ga kako sedi ispod jednog hrasta, on ga upita: „Jesi li ti čovek Božiji koji je došao iz Jude?“ Ovaj odgovori: „Jesam.“ Prorok mu reče: „Dođi sa mnom u moju kuću i pojedi nešto.“ Ali on mu odgovori: „Ne mogu se vratiti s tobom i ući u tvoju kuću, i ne mogu s tobom jesti hleb, niti piti vodu u ovom mestu, jer mi je rečeno po reči Gospodnjoj: ’Nemoj tamo jesti hleba niti piti vode, i nemoj se vraćati putem kojim si došao.’“ Stari prorok odgovori: „I ja sam prorok kao ti. A meni je anđeo rekao po reči Gospodnjoj: ’Dovedi ga natrag sa sobom u tvoju kuću, da jede hleba i pije vode.’“ Ali mu je slagao. Tako se on vratio s njim, pa je jeo hleba i pio vode u njegovoj kući. Ali dok su sedeli za stolom, dođe reč Gospodnja proroku koji ga je doveo natrag. On povika čoveku Božijem, koji je došao iz Jude: „Govori Gospod: ’Pošto si se oglušio o reč Gospodnju, i nisi držao zapovest koju ti je zapovedio Gospod, Bog tvoj, nego si se vratio, jeo hleba i pio vode u mestu za koje ti je rekao: ne jedi hleba i ne pij vode, tvoje telo neće doći u grob tvojih predaka.’“ I nakon što se najeo hleba i napio, on je osamario magarca proroku koji se vratio. Kad je otišao, naišao je lav na njega na putu i ubio ga. Njegovo telo je ležalo ispruženo na putu a magarac je stajao pored njega. Lav je takođe stajao pored tela. Ljudi koji su prolazili, videli su ispruženo telo na putu i lava kako stoji pored tela, pa su otišli i javili to u gradu gde je živeo stari prorok. Kad je to čuo prorok koji ga je doveo natrag, rekao je: „To je čovek Božiji koji se oglušio o reč Gospodnju. Gospod ga je predao lavu koji ga je rastrgao i ubio, prema reči koju mu je Gospod rekao.“ Tada reče svojim sinovima: „Osamarite mi magarca.“ Oni ga osamariše. Otišao je i našao njegovo telo ispruženo na putu, a lav i magarac su stajali pored njegovog tela; lav nije pojeo telo niti rastrgao magarca. Stari prorok podigne telo čoveka Božijeg, položi ga na magarca i vrati ga natrag u grad, da ga oplače i sahrani. Zatim je položio njegovo telo u svoj grob, pa su ga oplakali, govoreći: „Jao, brate moj!“ Nakon što su ga sahranili, prorok reče svojim sinovima: „Kad umrem, sahranite me u grob gde je sahranjen čovek Božiji; moje kosti položite pored njegovih. Jer će se zaista zbiti što je objavio po reči Gospodnjoj protiv žrtvenika koji je u Vetilju, i protiv svih hramova na uzvišicama po samarijskim gradovima.“
1. Knjiga o carevima 13:1-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом човек Божји по речи Господњој дође из Јудеје у Ветиљ. Јеровоам је стајао крај жртвеника и кадио је. Тада онај по речи Господњој повика према жртвенику: „Жртвениче! Жртвениче! Овако говори Господ: ‘Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија. Он ће на теби клати свештенике узвишења који каде по теби и спалиће људске кости на теби.’” У тај дан он начини знак и рече: „Ово је знак да је Господ рекао: ‘Ето, жртвеник ће се распасти и просуће се пепео који је на њему.’” Кад је цар чуо речи човека Божјег које је довикнуо жртвенику ветиљском, пружи руку своју са жртвеника и рече: „Држите га!” Међутим, рука коју је пружио према њему осуши се, тако да није могао да је врати. Жртвеник се распаде и пепео се просу са жртвеника, како је као знак наговестио човек Божји речју Господњом. Тада се цар обрати човеку Божјем и рече: „Замоли Господа, Бога свога, да се смилује на мене да ми се врати рука.” Човек Божји се помоли Господу и врати се рука цару као што је била раније. Онда цар рече човеку Божјем: „Пођи са мном у кућу моју да се окрепиш и да те наградим.” Међутим, човек Божји рече цару: „И да ми даш пола дома свога, не бих пошао с тобом, нити бих јео хлеб, нити бих воду пио у овом месту. Овако ми је заповеђено речју Господњом, која рече: ‘Не једи хлеб, не пиј воде, нити се враћај путем којим си дошао!’” Тако он оде другим путем и не врати се путем којим је дошао у Ветиљ. У Ветиљу је живео један стар пророк. Његов син дође и исприча му све шта је учинио човек Божји онај дан у Ветиљу и речи које је упутио цару исприча оцу свом. Отац их упита: „Којим путем је отишао?” Синови показаше пут којим је отишао човек Божји који је дошао из Јудеје. Тада он рече синовима својим: „Припремите ми магарца.” Они му припремише магарца и он седе на њега. Он пође за човеком Божјим, нађе га како седи под храстом и упита га: „Јеси ли ти човек Божји који је дошао из Јудеје?” Он одговори: „Ја сам.” Овај му рече: „Хајде са мном кући да једеш.” Он одговори: „Не могу да се вратим с тобом, ни да идем с тобом, ни да једем хлеб, ни да пијем воду с тобом у овом месту. Реч Господња ми саопшти: ‘Не једи хлеб, не пиј воде тамо и не враћај се путем којим си дошао!’” Овај му рече: „И ја сам пророк као и ти. Анђео ми, Божјом речи, каза: ‘Поведи га са собом кући својој да једе хлеб и да пије воду.’” Овај га је слагао. Он се врати с њим, поједе хлеб и попи воду. Док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је вратио. Он повика човеку Божјем који је дошао из Јудеје и рече: „Овако говори Господ: ‘Зато што ниси послушао заповест Господњу и сачувао заповест коју ти је наредио Господ, Бог твој, него си се вратио, јео хлеб и пио воду на месту за које ти је речено: Не једи хлеб и не пиј воду, зато тело твоје неће лећи у гроб отаца твојих.’” Пошто је овај јео и пио, он припреми магарца пророку којег је вратио. Он оде, али га срете лав и усмрти га. Тело његово је лежало на путу, магарац је стајао крај њега, а и лав је стајао покрај тела. Људи су пролазили и видели су тело како лежи на путу и лава како стоји крај тела. Они отидоше и јавише у граду у ком је живео стари пророк. Кад је то чуо пророк који га је вратио с пута, рече: „То је човек Божји. Није послушао реч Господњу и зато га је Господ предао лаву, који га је растргао и убио по речи Господњој коју му је рекао.” Он рече синовима својим говорећи: „Припремите ми магарца.” Они га припремише. Он одјаха, нађе тело испружено на путу и магарца и лава како стоје крај тела. Лав није прождрао тело, нити је растргао магарца. Пророк подиже тело човека Божјег, стави га на магарца и понесе натраг. Стари пророк дође у град, ожали га и сахрани. Тело стави у свој гроб плачући: „Ех, брате мој!” Кад га је сахранио, он рече синовима својим говорећи: „Кад умрем, сахраните ме у исти гроб у ком је сахрањен човек Божји. Уз његове кости ставите и моје кости. Сигурно ће се обистинити реч коју је он казао по заповести Господњој против жртвеника у Ветиљу и против свих светилишта на узвишењима у градовима самаријским.”
1. Knjiga o carevima 13:1-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Један Божији човек дође по ГОСПОДЊОЈ заповести из Јуде у Бетел баш кад је Јаровам стао пред жртвеник да принесе жртву. Он по ГОСПОДЊОЈ заповести повика против жртвеника: »Жртвениче, жртвениче! Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, син по имену Јосија родиће се у Давидовој владарској кући. Он ће на теби жртвовати свештенике узвишица који сада приносе жртве на теби, па ће се на теби спаљивати људске кости.‘« Тог истог дана Божији човек објави и знак: »Ово је знак да је ГОСПОД говорио: Жртвеник ће се распући и пепео се просути с њега.« Када је цар Јаровам чуо шта је Божији човек повикао против жртвеника у Бетелу, он пружи руку од жртвеника према њему и рече: »Ухватите га!« Али рука коју је пружио осуши му се, па више није могао да је привуче к себи. Жртвеник се распуче и пепео се просу с њега, у складу са знаком који је Божији човек објавио по ГОСПОДЊОЈ заповести. Тада цар рече Божијем човеку: »Заузми се за мене код ГОСПОДА, твога Бога, и помоли му се да ми рука оздрави.« Божији човек се заузе код ГОСПОДА, и царева рука оздрави, па је била као и пре. Цар рече Божијем човеку: »Пођи са мном кући, да нешто поједеш, а даћу ти и поклон.« Али Божији човек одговори цару: »Да ми даш и половину свог имања, не бих пошао с тобом, нити бих на овом месту јео хлеба ни пио воде. Јер, овако ми је заповеђено речју ГОСПОДЊОМ: ‚Не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘« Тако он оде и врати се другим путем од оног којим је дошао у Бетел. А у Бетелу је живео један стари пророк. Његови синови дођоше и испричаше му све што је Божији човек учинио тог дана у Бетелу и шта је рекао цару. Тада их отац упита: »Којим путем је отишао?« Када су му синови показали којим путем је отишао Божији човек који је дошао из Јуде, он им рече: »Оседлајте ми магарца.« Они му оседлаше магарца, па он узјаха и крену за Божијим човеком. Нађе га како седи под једном смрдљиком, па га упита: »Јеси ли ти Божији човек који је дошао из Јуде?« »Јесам«, одговори овај. Тада му пророк рече: »Пођи са мном кући, да једеш.« Божији човек одврати: »Не смем да се вратим с тобом нити смем да једем ни пијем с тобом на овом месту. Јер, заповеђено ми је речју ГОСПОДЊОМ: ‚Тамо не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘« Тада му стари пророк рече: »И ја сам пророк као и ти и анђео ми је заповедио речју ГОСПОДЊОМ: ‚Доведи га назад својој кући да једе и пије.‘« Али стари пророк га је слагао. Тако се Божији човек врати с њим, па је јео и пио у његовој кући. Док су седели за трпезом, реч ГОСПОДЊА дође старом пророку, па он повика Божијем човеку који је дошао из Јуде: »Овако каже ГОСПОД: ‚Побунио си се против онога што ти је ГОСПОД рекао и ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Вратио си се и јео и пио на месту за које сам ти рекао да на њему не једеш и не пијеш. Зато твој леш неће бити сахрањен у гробници твојих праотаца.‘« Када је Божији човек престао да једе и пије, пророк који га је довео назад оседла му магарца. На путу га пресрете лав и уби га. Његов леш је лежао на путу, а крај њега су стајали магарац и лав. Неки људи прођоше онуда и видеше леш како лежи на путу и лава који стоји поред њега, па одоше и то јавише у граду у ком је живео онај стари пророк. Када је пророк који је онога вратио с пута то чуо, рече: »То је онај Божији човек који није послушао оно што му је ГОСПОД заповедио. ГОСПОД га је предао лаву, који га је растргао и убио, као што га је ГОСПОД и опоменуо.« Тада пророк рече својим синовима: »Оседлајте ми магарца.« Они то учинише, па он оде и нађе леш како лежи на путу и магарца и лава како стоје поред њега – лав није прождро тело ни растргао магарца. Пророк подиже леш Божијег човека, положи га на магарца и однесе у свој град да га ожали и сахрани. Леш положи у своју гробницу, па га ожалише и рекоше: »Авај, брате мој!« Пошто га је сахранио, рече својим синовима: »Када умрем, сахраните ме у гробници где је сахрањен и Божији човек: положите моје кости поред његових костију. Јер, сигурно ће се обистинити оно што је он по ГОСПОДЊОЈ заповести објавио против жртвеника у Бетелу и против свих светилишта на узвишицама у градовима Самарије.«
1. Knjiga o carevima 13:1-32 Нови српски превод (NSP)
Човек Божији дође из Јуде у Ветиљ по речи Господњој, док је Јеровоам стајао код жртвеника да принесе кад. Он повика према жртвенику, по речи Господњој, и рече: „О, жртвениче, жртвениче! Овако каже Господ: ’Ево, родиће се син дому Давидовом, по имену Јосија; он ће на теби жртвовати свештенике узвишица, који на теби приносе кад, и на теби ће бити спаљене људске кости.’“ Тог дана је учинио знак, говорећи: „Ово је знак о коме је Господ говорио: жртвеник ће се распући, па ће се пепео на њему расути.“ Кад је цар Јеровоам чуо реч коју је човек Божији објавио против жртвеника у Ветиљу, испружио је руку са жртвеника, говорећи: „Ухватите га!“ Али осуши му се рука коју испружи на њега, те је није могао повући. Тада се жртвеник распуче, а пепео са њега се расуо, према знаку коју је учинио човек Божији по речи Господњој. Цар рече човеку Божијем: „Молим те, заузми се за мене пред Господом, Богом својим; помоли се за мене да ми оздрави рука.“ Тада се човек Божији заузео за њега пред Господом, те је царева рука оздравила; постала је као што је била. Цар рече човеку Божијем: „Дођи код мене кући и окрепи се, а ја ћу ти дати дар.“ Али човек Божији рече цару: „Ни да ми даш пола свог дворца не бих пошао с тобом, нити бих јео твоју храну ни пио воду у овом месту. Јер тако ми је било заповеђено по речи Господњој: ’Немој јести храну ни пити воду, нити се враћај путем којим си дошао.’“ Тако је отишао другим путем, и није се вратио путем којим је дошао у Ветиљ. А у Ветиљу је живео један стари пророк. Његови синови дођу и испричају му сва дела која је учинио човек Божији тог дана у Ветиљу, и речи које је рекао цару. Кад су то испричали своме оцу, отац их упита: „Којим је путем отишао?“ Његови синови су му показали пут којим је отишао човек Божији који је дошао из Јуде. Он рече својим синовима: „Оседлајте ми магарца!“ Они су му оседлали магарца, а он га је узјахао и отишао за човеком Божијим. Нашавши га како седи испод једног храста, он га упита: „Јеси ли ти човек Божији који је дошао из Јуде?“ Овај одговори: „Јесам.“ Пророк му рече: „Дођи са мном у моју кућу и поједи нешто.“ Али он му одговори: „Не могу се вратити с тобом и ући у твоју кућу, и не могу с тобом јести хлеб, нити пити воду у овом месту, јер ми је речено по речи Господњој: ’Немој тамо јести хлеба нити пити воде, и немој се враћати путем којим си дошао.’“ Стари пророк одговори: „И ја сам пророк као ти. А мени је анђео рекао по речи Господњој: ’Доведи га натраг са собом у твоју кућу, да једе хлеба и пије воде.’“ Али му је слагао. Тако се он вратио с њим, па је јео хлеба и пио воде у његовој кући. Али док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је довео натраг. Он повика човеку Божијем, који је дошао из Јуде: „Говори Господ: ’Пошто си се оглушио о реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ, Бог твој, него си се вратио, јео хлеба и пио воде у месту за које ти је рекао: не једи хлеба и не пиј воде, твоје тело неће доћи у гроб твојих предака.’“ И након што се најео хлеба и напио, он је осамарио магарца пророку који се вратио. Кад је отишао, наишао је лав на њега на путу и убио га. Његово тело је лежало испружено на путу а магарац је стајао поред њега. Лав је такође стајао поред тела. Људи који су пролазили, видели су испружено тело на путу и лава како стоји поред тела, па су отишли и јавили то у граду где је живео стари пророк. Кад је то чуо пророк који га је довео натраг, рекао је: „То је човек Божији који се оглушио о реч Господњу. Господ га је предао лаву који га је растргао и убио, према речи коју му је Господ рекао.“ Тада рече својим синовима: „Осамарите ми магарца.“ Они га осамарише. Отишао је и нашао његово тело испружено на путу, а лав и магарац су стајали поред његовог тела; лав није појео тело нити растргао магарца. Стари пророк подигне тело човека Божијег, положи га на магарца и врати га натраг у град, да га оплаче и сахрани. Затим је положио његово тело у свој гроб, па су га оплакали, говорећи: „Јао, брате мој!“ Након што су га сахранили, пророк рече својим синовима: „Кад умрем, сахраните ме у гроб где је сахрањен човек Божији; моје кости положите поред његових. Јер ће се заиста збити што је објавио по речи Господњој против жртвеника који је у Ветиљу, и против свих храмова на узвишицама по самаријским градовима.“
1. Knjiga o carevima 13:1-32 Sveta Biblija (SRP1865)
A gle, èovjek Božji doðe iz zemlje Judine s rijeèju Gospodnjom u Vetilj, kad Jerovoam stajaše kod oltara da kadi. I povika put oltara rijeèju Gospodnjom govoreæi: oltare! oltare! Ovako veli Gospod: evo, rodiæe se sin domu Davidovu po imenu Josija, koji æe na tebi klati sveštenike visina, koji kade na tebi, i ljudske æe kosti spaliti na tebi. I uèini znak istoga dana govoreæi: ovo je znak da je Gospod to rekao: eto, oltar æe se raspasti, i prosuæe se pepeo što je na njemu. A kad car Jerovoam èu rijeèi èovjeka Božijega koje vikaše oltaru Vetiljskom, pruži ruku svoju s oltara govoreæi: držite ga! Ali usahnu mu ruka koju pruži na nj, i ne mogaše je povratiti k sebi. A oltar se raspade, i prosu se pepeo s oltara po znaku koji uèini èovjek Božji rijeèju Gospodnjom. Tada car reèe èovjeku Božijemu: pripadni ka Gospodu Bogu svojemu, i pomoli se za me da mi se povrati ruka. I èovjek se Božji pomoli Gospodu, i povrati se caru ruka i posta kao što je bila. I reèe car èovjeku Božijemu: hodi sa mnom kuæi mojoj, i potkrijepi se, i daæu ti dar. Ali èovjek Božji reèe caru: da mi daš po kuæe svoje, ne bih išao s tobom niti bih jeo hljeba ni vode pio u ovom mjestu. Jer mi je tako zapovjedio svojom rijeèju Gospod govoreæi: ne jedi hljeba ni pij vode, niti se vraæaj istijem putem kojim otideš. I otide drugim putem, a ne vrati se onijem kojim bješe došao u Vetilj. A u Vetilju življaše jedan star prorok, kojemu doðe sin njegov i pripovjedi sve što uèini prorok Božji onaj dan u Vetilju, i rijeèi koje reèe caru; i pripovjediše sinovi toga proroka ocu svojemu. A otac im reèe: kojim je putem otišao? I pokazaše sinovi put kojim otide èovjek Božji koji bješe došao iz zemlje Judine. A on reèe sinovima svojim: osamarite mi magarca. I osamariše mu magarca, te usjede na nj. I poðe za èovjekom Božjim, i naðe ga a on sjedi pod hrastom, pa mu reèe: jesi li ti èovjek Božji što doðe iz zemlje Judine? On mu odgovori: ja sam. A on mu reèe: hodi sa mnom mojoj kuæi da jedeš hljeba. Ali on odgovori: ne mogu se vratiti s tobom ni iæi s tobom; niti æu jesti hljeba ni piti vode s tobom u ovom mjestu. Jer mi je reèeno rijeèju Gospodnjom: ne jedi hljeba ni pij vode ondje, niti se vraæaj putem kojim otideš. A on mu reèe: i ja sam prorok kao ti, i anðeo Gospodnji reèe mi rijeèju Gospodnjom govoreæi: vrati ga sa sobom u svoju kuæu neka jede hljeba i pije vode. Ali mu slaga. I vrati se s njim, te jede hljeba u njegovoj kuæi i pi vode. A kad sjeðahu za stolom, doðe rijeè Gospodnja proroku koji ga bješe vratio; I povika na èovjeka Božijega koji bješe došao iz zemlje Judine, i reèe: ovako veli Gospod: što nijesi poslušao rijeèi Gospodnje, i nijesi držao zapovijesti koju ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj, Nego si se vratio i jeo hljeba i pio vode na mjestu za koje ti je rekao: ne jedi hljeba ni pij vode; zato neæe tvoje tijelo doæi u grob tvojih otaca. I pošto se prorok kojega bješe vratio najede hljeba i pošto se napi, osamari mu magarca. A kad otide, udesi ga lav na putu i zakla ga. I tijelo njegovo ležaše na putu, i magarac stajaše kod njega; takoðer i lav stajaše kod tijela. I gle, ljudi prolazeæi vidješe tijelo gdje leži na putu i lava gdje stoji kod tijela, i došavši javiše u gradu u kojem življaše stari prorok. A kad to èu prorok koji ga bješe vratio s puta, reèe: ono je èovjek Božji, koji ne posluša rijeèi Gospodnje, zato ga dade Gospod lavu da ga rastrgne i usmrti po rijeèi Gospodnjoj koju mu reèe. I reèe sinovima svojim govoreæi: osamarite mi magarca. I osamariše. I otišav naðe tijelo gdje leži na putu, i magarca i lava gdje stoje kod tijela: lav ne bješe izjeo tijela ni magarca rastrgao. Tada prorok podiže tijelo èovjeka Božijega, i metnuv ga na magarca odnese ga natrag, i doðe u grad stari prorok da ga ožali i pogrebe. I metnu tijelo u svoj grob, i plakahu nad njim govoreæi: jaoh brate! A pošto ga pogrebe, reèe sinovima svojim govoreæi: kad umrem, pogrebite me u grobu gdje je pogreben èovjek Božji, pokraj kostiju njegovijeh metnite kosti moje. Jer æe se zacijelo zbiti što je oglasio po rijeèi Gospodnjoj za oltar Vetiljski i za sve kuæe visina koje su po gradovima Samarijskim.