1. Knjiga o carevima 12:12-33
1. Knjiga o carevima 12:12-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јеровоам и сав народ дођоше Ровоаму трећег дана као што им је цар био рекао говорећи: „Дођите ми трећег дана.” Цар одговори оштро народу, одбацивши савет који су му дали старци. Он им рече како су га саветовали момци говорећи: „Мој отац је ставио на вас тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш јарам. Отац мој вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима.” Тако цар не услиши народ јер је тако Господ уредио да би се обистинила реч коју је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватовом. Кад сав Израиљ виде да цар није хтео да их услиши, одговори народ цару говорећи: „Какав део имамо ми са Давидом? Ми немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! Сад се, Давиде, брини за дом свој!” Тако Израиљ отиде у шаторе своје. Ровоам је владао само над синовима Израиљевим који су живели у градовима Јудиним. Потом цар Ровоам посла Адорама, који је био надзорник радова, али га сав Израиљ засу камењем и уби га. Цар Ровоам брзо седе у кола и побеже у Јерусалим. Тако се Израиљ одвоји од дома Давидовог до дана данашњег. Јеровоам постаде цар израиљски, а Ровоам цар јудејски. Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послаше по њега, доведоше га на сабор и прогласише га за цара над целим Израиљем. Уз Давидов дом не остаде нико осим племена Јудиног. Ровоам дође у Јерусалим и сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто осамдесет хиљада одабраних ратника да нападну дом Израиљев и да поврате царство Соломоновом сину Ровоаму. Међутим, дође Божја реч Семеју, човеку Божјем, и рече: „Кажи Соломоновом сину Ровоаму, цару Јудином, и целом дому Јудином, Венијаминовом и осталом народу и реци: ‘Овако говори Господ: Немојте ићи да ратујете с браћом својом, синовима Израиљевим! Свако нека се врати кући својој јер сам ја тако наредио.’” Они послушаше реч Господњу, вратише се и одоше, како им рече Господ. Јеровоам утврди Сихем у Јефремовој гори и настани се у њему. Потом отиде одатле и утврди Фануил. Тада Јеровоам рече у себи: „Сада би могло да се царство врати дому Давидовом. Ако овај народ почне да се пење у Јерусалим да приноси жртве, онда ће срце народа да прионе свом господару, цару јудејском Ровоаму, а мене ће убити.” Цар се посаветова и начини два телета од злата, па им рече: „Доста сте се пењали у Јерусалим! Ево твог бога, Израиљу, који те је извео из земље етипатске!” Он постави једно у Ветиљ, а друго у Дан. То је био повод за грех јер је народ ишао ка једном, до Дана. Он подиже светилиште на узвишењу и постави свештенике из народа који нису припадали синовима Левијевим. Затим Јеровоам уведе празник петнаестог дана осмог месеца, као што је празник код Јуде, и приђе жртвенику. Тако учини и у Ветиљу, приносећи жртве теоцима које је начинио. У Ветиљу постави свештенике на узвишења која је подигао. Петнаестог дана осмог месеца, месеца који је изабрао да би увео празник у срце Израиљево, приступи жртвенику који је подигао у Ветиљу. Он приступи жртвенику да га окади.
1. Knjiga o carevima 12:12-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао. Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет који су му дале старешине, а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.« Тако цар не послуша народ, јер је ГОСПОД хтео да тако буде да би се испунило оно што је рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца. Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му: »Који је наш удео у Давиду? Ми немамо наследство у сину Јесејевом! У своје шаторе, Израеле! А ти се, Давиде, за своју владарску кућу старај.« И Израелци одоше кући, па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде. Цар Ровоам посла Израелцима Адорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у своја кола и побеже у Јерусалим. Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег. Када је сав Израел чуо да се Јаровам вратио, послаше по њега и позваше га на народни збор, па га прогласише за цара над свим Израелом. Само је Јудино племе остало одано Давидовој владарској кући. Када је Ровоам стигао у Јерусалим, окупи сто осамдесет хиљада најбољих ратника из целог Јудиног и Венијаминовог племена, да поведу рат против Израела и врате царство Ровоаму сину Соломоновом. Али Божија реч дође Шемаји, Божијем човеку: »Кажи Ровоаму сину Соломоновом, цару Јуде, и целом Јудином и Венијаминовом племену и осталом народу: ‚Овако каже ГОСПОД: Немојте да идете да ратујете против своје браће Израелаца. Нека се сваки од вас врати својој кући, јер је све ово моје дело.‘« И они послушаше реч ГОСПОДЊУ, па се окренуше и одоше. Јаровам утврди Сихем у Ефремовом горју, па је тамо живео. После оде оданде и утврди Пенуел. Тада Јаровам помисли: »Царство би се сада могло вратити Давидовој владарској кући ако овај народ буде ишао да приноси жртве у Дому ГОСПОДЊЕМ у Јерусалиму. Могао би поново да се приклони свом некадашњем господару, Ровоаму, цару Јуде. Мене би убили и вратили се цару Ровоаму.« Пошто се посаветовао, цар начини два златна телета, па рече народу: »Доста сте ишли у Јерусалим. Ево твојих богова, Израеле, који су те извели из Египта.« Онда једно теле постави у Бетелу, а друго у Дану. То постаде извор греха, јер је народ ишао у Бетел и Дан да им се клања. Јаровам подиже светилишта на узвишицама, а за свештенике постави свакакве људе, који нису били Левити. Он уведе и празник петнаестог дана осмог месеца, сличан оном који се славио у Јуди, и на жртвенику у Бетелу принесе жртве телади коју је начинио. У Бетелу је, по светилиштима која је подигао на узвишицама, поставио и свештенике. Жртве на жртвенику у Бетелу принео је петнаестог дана осмог месеца, месеца који је самовољно за то изабрао. Тако је установио празник за Израелце и на жртвенику принео жртве.
1. Knjiga o carevima 12:12-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Trećeg dana Jerovoam i sav Izrailj dođu Rovoamu, pošto je car rekao: „Vratite se k meni za tri dana.“ Car im odgovori grubo, odbacujući savet koji su mu dale starešine. Rekao im je po savetu mladića: „Moj otac vam je natovario težak jaram, a ja ću još dodati na vaš teret; moj otac vas je šibao bičevima, a ja ću vas šibati škorpijama.“ Ali car nije poslušao narod, jer je Gospod tako uredio, da bi ispunio svoju reč, koju je Gospod rekao Jerovoamu, sinu Navatovom, preko Ahije Silomljanina. Kad je sav Izrailj video da ih car nije poslušao, narod odgovori caru: „Kakav deo mi imamo s Davidom? Nema nama nasledstva sa sinom Jesejevim! U svoje šatore, Izrailju! Sad se, Davide, sam brini za svoj dom!“ Zatim su se Izrailjci vratili svojim kućama. Car Rovoam je vladao samo nad Izrailjcima koji su živeli u Judinim gradovima. Car Rovoam je poslao Adorama, nadzornika prinudnog rada, ali ga je sav Izrailj kamenovao, pa je poginuo. Car Rovoam se brzo pope u svoje kočije i pobeže u Jerusalim. Tako se Izrailj pobunio protiv doma Davidovog sve do danas. Kad je sav Izrailj čuo da se Jerovoam vratio, poslali su po njega i pozvali ga pred skupštinu. Tada su ga zacarili nad svim Izrailjem. Niko drugi nije ostao uz dom Davidov osim Judinog plemena. Kad se Rovoam vratio u Jerusalim, sabrao je sav dom Judin i sve pleme Venijaminovo, stotinu osamdeset hiljada izabranih ratnika, da ratuju protiv doma Izrailjevog, da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomonovom. Ali reč Božija dođe Semaju, čoveku Božijem: „Reci Rovoamu, sinu Solomonovom, caru Judinom, i svem domu Judinom i Venijaminovom, i ostalom narodu: ’Ovako kaže Gospod: ne izlazite da ratujete protiv svoje braće Izrailjaca. Neka se svako vrati svojoj kući, jer ova stvar dolazi od mene.’“ Tada su poslušali reč Gospodnju i vratili se kući, prema reči Gospodnjoj. A Jerovoam je utvrdio Sihem, u Jefremovoj gori, i tu je živeo. Zatim se odselio odande i utvrdio Fanuil. Jerovoam reče u svom srcu: „Sada bi carstvo moglo da se vrati domu Davidovom. Ako ovaj narod bude nastavio da odlazi u Dom Gospodnji u Jerusalimu da prinosi žrtve, srce ovog naroda će se vratiti njihovom gospodaru Rovoamu, caru Judinom. Onda će me ubiti i vratiti se Rovoamu, caru Judinom.“ Kad je car razmislio o ovome, napravio je dva zlatna teleta i rekao narodu: „Dovoljno ste odlazili u Jerusalim. Evo, tvojih bogova, Izrailju, koji su te izveli iz egipatske zemlje!“ Jedno tele je postavio u Vetilju, a drugo u Danu. To je bila prilika za greh jer je narod otišao pred ono tele u Danu. On je podigao i kapele na uzvišicama, i postavio sveštenike iz redova naroda, koji nisu bili Leviti. Zatim je Jerovoam uveo praznik osmog meseca, petnaestog dana, poput praznika u Judi, prinoseći žrtve na žrtveniku. Isto je učinio u Vetilju, žrtvujući teladima koje je napravio. U Vetilju je postavio sveštenike uzvišica koje je napravio. Jerovoam je žrtvovao petnaestog dana, osmog meseca – onog meseca kad je u svom srcu naumio da uvede praznik za Izrailjce – na žrtveniku koji je sagradio u Vetilju. Žrtvovao je i kadio na žrtveniku.
1. Knjiga o carevima 12:12-33 Нови српски превод (NSP)
Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ Цар им одговори грубо, одбацујући савет који су му дале старешине. Рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ Али цар није послушао народ, јер је Господ тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина. Кад је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару: „Какав део ми имамо с Давидом? Нема нама наследства са сином Јесејевим! У своје шаторе, Израиљу! Сад се, Давиде, сам брини за свој дом!“ Затим су се Израиљци вратили својим кућама. Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима. Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али га је сав Израиљ каменовао, па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас. Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена. Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом. Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој. А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил. Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“ Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану. Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио. Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.
1. Knjiga o carevima 12:12-33 Sveta Biblija (SRP1865)
A treæi dan doðe Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im bješe kazao car rekavši: doðite opet k meni do tri dana. I car odgovori oštro narodu ostavivši svjet što ga svjetovaše starci; I reèe im kako ga svjetovaše mladiæi govoreæi: moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja æu još dometnuti na jaram vaš; otac vas je moj šibao bièevima, a ja æu vas šibati bodljivijem bièevima. I car ogluši se naroda, jer Gospod bješe tako uredio da bi potvrdio rijeè svoju što je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu sinu Navatovu. A kad vidje sav Izrailj gdje ih se car ogluši, odgovori narod caru govoreæi: kakav dio mi imamo s Davidom? nemamo našljedstva sa sinom Jesejevijem. U šatore svoje, Izrailju! a ti Davide, sad gledaj svoju kuæu. Tako otide Izrailj u šatore svoje. Samo nad sinovima Izrailjevijem, koji življahu po gradovima Judinijem, zacari se Rovoam. I car Rovoam posla Adorama koji bijaše nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam brže sjede na kola, te pobježe u Jerusalim. Tako otpade Izrailj od doma Davidova do današnjega dana. I kad èu sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslavši dozvaše ga na skupštinu, i postaviše ga carem nad svijem Izrailjem. Ne prista za domom Davidovijem nijedno pleme osim samoga plemena Judina. A Rovoam došav u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset tisuæa odabranijeh vojnika, da zavojšte na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu sinu Solomunovu. Ali doðe rijeè Božja Semeju, èovjeku Božijemu, govoreæi: Kaži Rovoamu sinu Solomunovu caru Judinu i svemu domu Judinu i Venijaminovu i ostalome narodu, i reci: Ovako veli Gospod: ne idite, i ne bijte se s braæom svojom, sinovima Izrailjevijem; vratite se svak svojoj kuæi, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslušaše rijeè Gospodnju i vrativši se otidoše kako Gospod reèe. Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a poslije otide odande i sazida Fanuil. I reèe Jerovoam u srcu svom: može se carstvo povratiti domu Davidovu. Ako ovaj narod stane iæi u Jerusalim da prinosi žrtve u domu Gospodnjem, srce æe se narodu obratiti ka gospodaru njegovu Rovoamu caru Judinu, te æe me ubiti, i povratiæe se k Rovoamu caru Judinu. Zato car smisli, te naèini dva teleta od zlata, pa reèe narodu: ne treba više da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje Misirske. I namjesti jedno u Vetilju a drugo namjesti u Danu. I to bi na grijeh, jer narod iðaše k jednome do Dana. I naèini kuæu na visini, i postavi sveštenike od prostoga naroda koji ne bijahu od sinova Levijevih. I uèini Jerovoam praznik osmoga mjeseca petnaestoga dana, kao što je praznik u zemlji Judinoj, i prinese žrtve na oltaru; tako uèini i u Vetilju prinoseæi žrtve teocima koje naèini; i postavi u Vetilju sveštenike visinama koje naèini. I petnaestoga dana osmoga mjeseca, koji bješe smislio u srcu svom, prinošaše žrtve na oltaru koji naèini u Vetilju, i praznovaše praznik sa sinovima Izrailjevijem, i pristupi k oltaru da kadi.