Јеровоам и сав народ дођоше Ровоаму трећег дана као што им је цар био рекао говорећи: „Дођите ми трећег дана.” Цар одговори оштро народу, одбацивши савет који су му дали старци. Он им рече како су га саветовали момци говорећи: „Мој отац је ставио на вас тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш јарам. Отац мој вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима.” Тако цар не услиши народ јер је тако Господ уредио да би се обистинила реч коју је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватовом.
Кад сав Израиљ виде да цар није хтео да их услиши, одговори народ цару говорећи:
„Какав део имамо ми са Давидом?
Ми немамо наследство са сином Јесејевим.
У шаторе своје, Израиљу!
Сад се, Давиде, брини за дом свој!”
Тако Израиљ отиде у шаторе своје. Ровоам је владао само над синовима Израиљевим који су живели у градовима Јудиним. Потом цар Ровоам посла Адорама, који је био надзорник радова, али га сав Израиљ засу камењем и уби га. Цар Ровоам брзо седе у кола и побеже у Јерусалим. Тако се Израиљ одвоји од дома Давидовог до дана данашњег. Јеровоам постаде цар израиљски, а Ровоам цар јудејски. Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послаше по њега, доведоше га на сабор и прогласише га за цара над целим Израиљем. Уз Давидов дом не остаде нико осим племена Јудиног.
Ровоам дође у Јерусалим и сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто осамдесет хиљада одабраних ратника да нападну дом Израиљев и да поврате царство Соломоновом сину Ровоаму. Међутим, дође Божја реч Семеју, човеку Божјем, и рече: „Кажи Соломоновом сину Ровоаму, цару Јудином, и целом дому Јудином, Венијаминовом и осталом народу и реци: ‘Овако говори Господ: Немојте ићи да ратујете с браћом својом, синовима Израиљевим! Свако нека се врати кући својој јер сам ја тако наредио.’” Они послушаше реч Господњу, вратише се и одоше, како им рече Господ.
Јеровоам утврди Сихем у Јефремовој гори и настани се у њему. Потом отиде одатле и утврди Фануил. Тада Јеровоам рече у себи: „Сада би могло да се царство врати дому Давидовом. Ако овај народ почне да се пење у Јерусалим да приноси жртве, онда ће срце народа да прионе свом господару, цару јудејском Ровоаму, а мене ће убити.” Цар се посаветова и начини два телета од злата, па им рече: „Доста сте се пењали у Јерусалим! Ево твог бога, Израиљу, који те је извео из земље етипатске!” Он постави једно у Ветиљ, а друго у Дан. То је био повод за грех јер је народ ишао ка једном, до Дана. Он подиже светилиште на узвишењу и постави свештенике из народа који нису припадали синовима Левијевим. Затим Јеровоам уведе празник петнаестог дана осмог месеца, као што је празник код Јуде, и приђе жртвенику. Тако учини и у Ветиљу, приносећи жртве теоцима које је начинио. У Ветиљу постави свештенике на узвишења која је подигао. Петнаестог дана осмог месеца, месеца који је изабрао да би увео празник у срце Израиљево, приступи жртвенику који је подигао у Ветиљу. Он приступи жртвенику да га окади.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
