1. Korinćanima 15:29-50
1. Korinćanima 15:29-50 Novi srpski prevod (NSPL)
Šta onda čine oni koji se krštavaju za mrtve? Ako mrtvi ne uskrsavaju, zašto se krste za njih? Zašto smo i mi svaki čas u opasnosti? Ja svaki dan umirem, braćo, tako mi vas, moje dike po našem Gospodu Isusu Hristu. Ljudski govoreći, kakvu korist imam od toga što sam se borio sa „zverima“ u Efesu? Ako mrtvi ne vaskrsavaju, onda, „Da jedemo i pijemo, jer sutra ćemo da pomremo.“ Ne zavaravajte se: „Loše društvo kvari dobre običaje.“ Dođite k sebi i ne grešite više, jer neki ljudi ne znaju Boga. Ovo vam govorim na sramotu. Ipak, neko može da pita: „Kako mrtvi vaskrsavaju? U kakvom će se telu pojaviti?“ Bezumniče! Seme koje poseješ ne oživljava ako ne umre. Pa i kada seješ, ne seješ izraslu biljku, nego golo zrno, bilo pšenično ili kakvo drugo. A Bog svakom semenu daje telo kakvo hoće, i to svakom semenu njemu svojstven oblik. Jer nije svako telo isto: ljudsko telo je drugačije od tela zveri, telo zveri je drugačije od tela ptica, a telo ptica je drugačije od tela riba. Takođe postoje nebeska i zemaljska tela; ali je sjaj nebeskih tela drugačiji od sjaja zemaljskih tela. Sunce ima svoj sjaj, mesec svoj, a zvezde, opet, svoj sjaj. Pa i zvezda se od zvezde razlikuje po sjaju. Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se propadljivo telo, a vaskrsava nepropadljivo; seje se u sramoti, a vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, a vaskrsava u sili; seje se prirodno telo, a vaskrsava duhovno. Ako, naime, postoji prirodno telo, postoji i ono duhovno. Jer, ovako je napisano: „Adam, prvi čovek, postade živo biće.“ Poslednji Adam postade Duh koji daje život. Ali nije bilo prvo duhovno telo, nego prirodno, a zatim duhovno. Prvi čovek je zemljan, načinjen od praha zemaljskog, drugi čovek je s neba. Kakav je bio zemljani čovek, takvi su i zemljani ljudi; kakav je nebeski čovek, takvi su i oni nebeski. I kao što u sebi nosimo sličnost sa zemljanim čovekom, tako ćemo nositi sličnost sa nebeskim čovekom. Ovo kažem, braćo, jer telo i krv ne mogu uzeti učešća u Carstvu Božijem, niti može raspadljivo dobiti u posed neraspadljivo.
1. Korinćanima 15:29-50 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Уосталом, шта ће радити они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се још крштавају за њих? Зашто смо и ми сваки час у опасности? Тако ми ваше хвале, браћо, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем – ја умирем сваки дан. Ако сам се само као човек борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не васкрсавају, „једимо и пијмо јер ћемо сутра умрети”. Не варајте се; рђава друштва кваре добре обичаје. Отрезните се честито и не грешите; јер неки људи не знају Бога. На срамоту вам ово говорим. Али неко ће рећи: „Како мртви васкрсавају? И у каквом ће телу доћи?” Неразборити човече, то што ти сејеш, не оживљава – ако не умре. И што сејеш, не сејеш тело биљке које треба да буде, него голо зрно било пшенично или од нечег другог. А Бог му даје тело какво је хтео, и сваком семену његово тело. Није свака плот иста плот, него друга је људска, и друга је плот скотска, и друга је плот птичја, и друга је рибља. Има и небеских тела и земаљских тела, али је други сјај небеских тела, а други земаљских. Други је сјај сунца, и други је сјај месеца, и други је сјај звезда; јер се звезда разликује од звезде по сјају. Тако је и с васкрсењем мртвих. Сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости. Сеје се без части, васкрсава у слави. Сеје се у слабости, васкрсава у сили. Сеје се природно тело, васкрсава духовно тело. Кад постоји природно тело, постоји и духовно. Тако је и написано: „Први човек Адам поста душа жива”; последњи Адам поста дух који оживљава. Али није прво духовно, него природно, па затим духовно. Први човек је од земље, земљан; други човек је с неба. Какав је земљани, такви су и земљани, а какав је небески, такви су и небески. И као што смо понели слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога. А ово, браћо, кажем да месо и крв не могу да наследе царство Божје, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.
1. Korinćanima 15:29-50 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«. Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим. Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају. Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости; сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; сеје се природно тело, васкрсава духовно. Ако постоји природно тело, постоји и духовно. Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«, последњи Адам животворни дух. Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно. Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба. Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески. И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога. А ово вам тврдим, браћо: тело и крв не могу да наследе Божије царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.
1. Korinćanima 15:29-50 Нови српски превод (NSP)
Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? Зашто смо и ми сваки час у опасности? Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не васкрсавају, онда, „Да једемо и пијемо, јер сутра ћемо да помремо.“ Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту. Ипак, неко може да пита: „Како мртви васкрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају. Тако је и са васкрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а васкрсава непропадљиво; сеје се у срамоти, а васкрсава у слави; сеје се у слабости, а васкрсава у сили; сеје се природно тело, а васкрсава духовно. Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком. Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво.
1. Korinćanima 15:29-50 Sveta Biblija (SRP1865)
Šta dakle èine oni koji se krste mrtvijeh radi? Kad mrtvi jamaèno ne ustaju, što se i kršæavaju mrtvijeh radi? I mi zašto podnosimo muke i nevolje svaki èas? Svaki dan umirem, tako mi, braæo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našemu. Jer ako sam se po èovjeku borio sa zvjerovima u Efesu, kaka mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer æemo sutra umrijeti. Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre obièaje. Otrijeznite se jedanput kao što treba, i ne griješite; jer neki ne znadu za Boga, na sramotu vama kažem. Ali æe reæi ko: kako æe ustati mrtvi? i u kakom æe tijelu doæi? Bezumnièe! ti što siješ neæe oživljeti ako ne umre. I što siješ ne siješ tijelo koje æe biti, nego golo zrno, bilo pšenièno ili drugo kako. A Bog mu daje tijelo kako hoæe, i svakom sjemenu svoje tijelo. Nije svako tijelo jedno tijelo, nego je drugo tijelo èovjeèije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptièije. I imaju tjelesa nebeska i tjelesa zemaljska: ali je druga slava nebeskima, a druga zemaljskima. Druga je slava suncu, a druga slava mjesecu, i druga slava zvijezdama; jer se zvijezda od zvijezde razlikuje u slavi. Tako i vaskrsenije mrtvijeh: sije se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; Sije se u sramoti, a ustaje u slavi; sije se u slabosti, a ustaje u sili; Sije se tijelo tjelesno, a ustaje tijelo duhovno. Ima tijelo tjelesno, i ima tijelo duhovno. Tako je i pisano: prvi èovjek Adam postade u tjelesnom životu, a pošljednji Adam u duhu koji oživljuje. Ali duhovno tijelo nije prvo, nego tjelesno, pa onda duhovno. Prvi je èovjek od zemlje, zemljan; drugi je èovjek Gospod s neba. Kakav je zemljani taki su i zemljani; i kakav je nebeski taki su i nebeski. I kako nosimo oblièje zemljanoga tako æemo nositi i oblièje nebeskoga. A ovo govorim, braæo, da tijelo i krv ne mogu naslijediti carstva Božijega, niti raspadljivost neraspadljivosti našljeðuje.