Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.
Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.
Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају. Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости; сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; сеје се природно тело, васкрсава духовно.
Ако постоји природно тело, постоји и духовно. Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«, последњи Адам животворни дух. Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно. Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба. Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески. И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога.
А ово вам тврдим, браћо: тело и крв не могу да наследе Божије царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.