1. Knjiga dnevnika 13:1-14
1. Knjiga dnevnika 13:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
David je većao sa zapovednicima nad hiljadama i stotinama i sa svim vojvodama. David reče svem zboru Izrailjevom: „Ako smatrate da je to dobro i ako je po volji Gospoda, Boga našega, hajde da poručimo ostaloj braći po celoj Izrailjevoj zemlji, i sveštenicima i Levitima po gradovima sa svojim pašnjacima, da se okupe k nama. Prenesimo k sebi Kovčeg Boga našega, jer ga nismo tražili za Saulovog doba.“ Sav zbor se složio da se tako uradi, jer je to bilo pravo u očima svega naroda. Tako je David okupio sav Izrailj od Sihora egipatskog do Levo-Amata, da donesu Kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima. David i sav Izrailj su otišli u Valu, to jest, Kirijat-Jarim u Judi, da donesu odande Kovčeg Boga, Gospoda, koji nosi ime po Gospodu koji sedi nad heruvimima. Kovčeg Božiji su doneli na novim zapregama iz Avinadavovog doma, a Uza i Ahijo su vozili zaprege. David i sav Izrailj se veselio pred Gospodom iz sve snage, s pesmama, lirama, bubnjevima, dairama, i trubama. Kad su došli do Hadonovog gumna, Uza pruži ruku i prihvati Kovčeg Božiji, jer su ih volovi nagnuli u stranu. Ali Gospod planu gnevom na Uzu i udari ga na tom mestu jer je stavio ruku na Kovčeg. Tako je umro pred Bogom. David je bio ljut zbog toga što je Gospod usmrtio Uzu, pa je prozvao to mesto Fares-Uza , i tako se zove do danas. Tog dana se David uplašio od Boga, pa je rekao: „Kako ću ja onda doneti Kovčeg Božiji k meni?“ David nije odneo Kovčeg k sebi u Davidov grad, nego ga je sklonio u kuću Gaćanina Ovid-Edoma. Kovčeg Božiji je ostao tri meseca u kući Ovid-Edoma, i Gospod je blagoslovio Ovid-Edoma i sve što je imao.
1. Knjiga dnevnika 13:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Давид се посаветова са заповедницима над хиљадом и над стотином и са свим старешинама. Потом Давид рече целом збору Израиљевом: „Ако се слажете и ако је воља Господа, Бога нашег, да поручимо на све стране својој осталој браћи, по свим крајевима израиљским и свештеницима и левитима по градовима њиховим са околином, да дођу до нас. Да донесемо к себи ковчег Бога свога јер га нисмо тражили од Сауловог дана.” Сав збор рече да се уради тако јер се предлог свидео целом народу. Тако Давид окупи сав Израиљ од Сихора египатског до Емата да пренесу ковчег савеза из Киријат-Јарима. Потом оде Давид с целим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога, Господа који седи на херувимима и чије се име призива. Ставише ковчег Божји на нова кола из куће Авинадавове, а Уза и Ахијо су управљали колима. Давид и сав Израиљ играли су пред Богом из све снаге. Певали су уз звуке цитри, харфица, бубњева, кимвала и труба. Кад су дошли до њиве Хидонове, Уза се маши руком да придржи ковчег јер су волови повукли у страну. Господ се разгневи на Узу и удари га зато што је додирнуо руком ковчег, тако да умре ту пред Господом. Давид се ожалости што Господ уби Узу. Зато се зове оно место Фарес-Уза до данас. У тај дан уплаши се Давид Бога и рече: „Како ћу пренети к себи ковчег Божји?” Зато није пренео Давид ковчег к себи у Давидов град, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина. Ковчег Божји остаде у кући Овид-Едома три месеца и Господ благослови дом Овид-Едомов и све што је имао.
1. Knjiga dnevnika 13:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Давид се посаветова са свим својим заповедницима – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама – па рече целој заједници Израелаца: »Ако мислите да је тако добро и да је то воља ГОСПОДА, нашега Бога, хајде да свој нашој осталој сабраћи широм земље Израел и свештеницима и Левитима који су с њима у градовима и на пашњацима пошаљемо поруку да нам се придруже. Хајде да опет к себи пренесемо Божији ковчег, јер га нисмо тражили за време Саулове владавине.« И цела заједница се сложи да тако ураде, јер је сав народ сматрао да је то добро. Тада Давид окупи све Израелце од реке Шихор у Египту све до Лево-Хамата, да би из Кирјат-Јеарима пренели Божији ковчег. Давид и сви Израелци одоше у Ваалу Јудејску, то јест Кирјат Јеарим, да оданде донесу Ковчег који носи име Бога ГОСПОДА, који је на престолу међу херувимима. Повезоше Божији ковчег из Авинадавове куће, на новим колима која су водили Уза и Ахјо. Давид и сви Израелци играли су из све снаге пред Богом уз песме, харфе, лире, даире, чинеле и трубе. Када су стигли до гумна Кидона, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. ГОСПОД плану гневом на Узу зато што је руком дотакао Ковчег, па га удари, и он умре тамо пред Богом. Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза. Тога дана се Давид уплаши Бога и рече: »Како бих икада могао пренети Божији ковчег к себи?« Стога Давид не хтеде да узме Ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. Божији ковчег остаде код Јовид-Едомове породице у његовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови његове укућане и све што је имао.
1. Knjiga dnevnika 13:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
David je većao sa zapovednicima nad hiljadama i stotinama i sa svim vojvodama. David reče svem zboru Izrailjevom: „Ako smatrate da je to dobro i ako je po volji Gospoda, Boga našega, hajde da poručimo ostaloj braći po celoj Izrailjevoj zemlji, i sveštenicima i Levitima po gradovima sa svojim pašnjacima, da se okupe k nama. Prenesimo k sebi Kovčeg Boga našega, jer ga nismo tražili za Saulovog doba.“ Sav zbor se složio da se tako uradi, jer je to bilo pravo u očima svega naroda. Tako je David okupio sav Izrailj od Sihora egipatskog do Levo-Amata, da donesu Kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima. David i sav Izrailj su otišli u Valu, to jest, Kirijat-Jarim u Judi, da donesu odande Kovčeg Boga, Gospoda, koji nosi ime po Gospodu koji sedi nad heruvimima. Kovčeg Božiji su doneli na novim zapregama iz Avinadavovog doma, a Uza i Ahijo su vozili zaprege. David i sav Izrailj se veselio pred Gospodom iz sve snage, s pesmama, lirama, bubnjevima, dairama, i trubama. Kad su došli do Hadonovog gumna, Uza pruži ruku i prihvati Kovčeg Božiji, jer su ih volovi nagnuli u stranu. Ali Gospod planu gnevom na Uzu i udari ga na tom mestu jer je stavio ruku na Kovčeg. Tako je umro pred Bogom. David je bio ljut zbog toga što je Gospod usmrtio Uzu, pa je prozvao to mesto Fares-Uza , i tako se zove do danas. Tog dana se David uplašio od Boga, pa je rekao: „Kako ću ja onda doneti Kovčeg Božiji k meni?“ David nije odneo Kovčeg k sebi u Davidov grad, nego ga je sklonio u kuću Gaćanina Ovid-Edoma. Kovčeg Božiji je ostao tri meseca u kući Ovid-Edoma, i Gospod je blagoslovio Ovid-Edoma i sve što je imao.
1. Knjiga dnevnika 13:1-14 Нови српски превод (NSP)
Давид је већао са заповедницима над хиљадама и стотинама и са свим војводама. Давид рече свем збору Израиљевом: „Ако сматрате да је то добро и ако је по вољи Господа, Бога нашега, хајде да поручимо осталој браћи по целој Израиљевој земљи, и свештеницима и Левитима по градовима са својим пашњацима, да се окупе к нама. Пренесимо к себи Ковчег Бога нашега, јер га нисмо тражили за Сауловог доба.“ Сав збор се сложио да се тако уради, јер је то било право у очима свега народа. Тако је Давид окупио сав Израиљ од Сихора египатског до Лево-Амата, да донесу Ковчег Божији из Киријат-Јарима. Давид и сав Израиљ су отишли у Валу, то јест, Киријат-Јарим у Јуди, да донесу оданде Ковчег Бога, Господа, који носи име по Господу који седи над херувимима. Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, а Уза и Ахијо су возили запреге. Давид и сав Израиљ се веселио пред Господом из све снаге, с песмама, лирама, бубњевима, даирама, и трубама. Кад су дошли до Хадоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су их волови нагнули у страну. Али Господ плану гневом на Узу и удари га на том месту јер је ставио руку на Ковчег. Тако је умро пред Богом. Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место Фарес-Уза , и тако се зове до данас. Тог дана се Давид уплашио од Бога, па је рекао: „Како ћу ја онда донети Ковчег Божији к мени?“ Давид није однео Ковчег к себи у Давидов град, него га је склонио у кућу Гаћанина Овид-Едома. Ковчег Божији је остао три месеца у кући Овид-Едома, и Господ је благословио Овид-Едома и све што је имао.
1. Knjiga dnevnika 13:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
I David uèini vijeæe s tisuænicima i sa stotinicima i sa svijem vojvodama, I reèe David svemu zboru Izrailjevu: ako vam je po volji, i ako je od Gospoda Boga našega, da pošaljemo na sve strane k braæi svojoj ostaloj po svijem krajevima Izrailjevijem, i k sveštenicima i Levitima po gradovima i podgraðima njihovijem, da se skupe k nama, Pa da donesemo k sebi kovèeg Boga svojega, jer ga ne tražismo za vremena Saulova. A sav zbor reèe da se tako uèini, jer to bi po volji svemu narodu. I tako David sabra sav narod Izrailjev od Sihora Misirskoga dori do Emata, da donesu kovèeg Božji iz Kirijat-Jarima. I otide David sa svijem Izrailjem u Valu, u Kirijat-Jarim Judin, da prenesu odande kovèeg Boga Gospoda, koji sjedi na heruvimima, èije se ime prizivlje. I povezoše kovèeg Božji na novijem kolima iz kuæe Avinadavove; a Uza i Ahijo upravljahu kolima. A David i sav narod Izrailjev igrahu pred Bogom iz sve snage pjevajuæi i udarajuæi u gusle i u psaltire i u bubnje i u kimvale i trubeæi u trube. A kad doðoše do gumna Hidonova, Uza se maši rukom da prihvati kovèeg, jer volovi potegoše na stranu. I Gospod se razgnjevi na Uzu, i udari ga što se maši rukom za kovèeg, te umrije ondje pred Bogom. I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu: zato se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. I uplaši se David od Boga u onaj dan, i reèe: kako æu donijeti k sebi kovèeg Božji? I ne prenese David kovèega k sebi u grad Davidov, nego ga skloni u kuæu Ovid-Edoma Getejina. I osta kovèeg Božji kod porodice Ovid-Edomove u kuæi njegovoj tri mjeseca. I Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što imaše.