Прва дневника 13:1-14

Давид се посаветова са заповедницима над хиљадом и над стотином и са свим старешинама. Потом Давид рече целом збору Израиљевом: „Ако се слажете и ако је воља Господа, Бога нашег, да поручимо на све стране својој осталој браћи, по свим крајевима израиљским и свештеницима и левитима по градовима њиховим са околином, да дођу до нас. Да донесемо к себи ковчег Бога свога јер га нисмо тражили од Сауловог дана.” Сав збор рече да се уради тако јер се предлог свидео целом народу. Тако Давид окупи сав Израиљ од Сихора египатског до Емата да пренесу ковчег савеза из Киријат-Јарима. Потом оде Давид с целим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога, Господа који седи на херувимима и чије се име призива. Ставише ковчег Божји на нова кола из куће Авинадавове, а Уза и Ахијо су управљали колима. Давид и сав Израиљ играли су пред Богом из све снаге. Певали су уз звуке цитри, харфица, бубњева, кимвала и труба. Кад су дошли до њиве Хидонове, Уза се маши руком да придржи ковчег јер су волови повукли у страну. Господ се разгневи на Узу и удари га зато што је додирнуо руком ковчег, тако да умре ту пред Господом. Давид се ожалости што Господ уби Узу. Зато се зове оно место Фарес-Уза до данас. У тај дан уплаши се Давид Бога и рече: „Како ћу пренети к себи ковчег Божји?” Зато није пренео Давид ковчег к себи у Давидов град, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина. Ковчег Божји остаде у кући Овид-Едома три месеца и Господ благослови дом Овид-Едомов и све што је имао.