Песма над песмама 8:1-7

О, да си ми брат који је сисао груди мајке моје! Кад бих те онда срела напољу, пољубила бих те и нико ме не би осудио! Повела бих те и увела у кућу мајке своје. Ти би ме поучавао, а ја бих те појила вином мирисним и соком од нара. Његова лева рука ми је под главом, а десном ме грли. Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубав моју, не будите је док не пожели. Ко је она што из пустиње долази, наслоњена на драгог свог? Пробудих те под јабуком где те је родила мајка твоја, где те је родила родитељка твоја. Стави ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Љубав је као смрт јака, а љубомора као подземље тврда. Жар њен је жар ватре, као пламен Господњи. Многе воде не могу угасити љубав, нити реке да њу потопе. Да неко даје све имање дома свог за љубав, презир би навукао.