Песма над песмама 4:1-7

Како си лепа, вољена моја, како си лепа! Очи су ти као у голубице док гледаш испод копрене. Коса ти је као стадо коза које силази с горе галадске. Зуби су ти као стадо оваца острижених кад са купања долазе. Све се близне, ниједна није јалова. Усне су ти као траке од порфире, а говор ти је мио. Као кришка нара су образи твоји под копреном твојом. Врат твој је као кула Давидова, као тврђава сазидана, у којој виси хиљаду штитова и све оружје јуначко. Две дојке твоје су као два ланета близанца који међу љиљанима пасу. Пре него што дан захлади и сенке нестану, поћи ћу на брдо смирне и на брег тамјана. Сва си лепа, вољена моја, и нема мане на теби.