Римљанима 9
9
Божја промисао за Израиљ. Слободан избор Божји
1Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи моја савест у Духу Светом 2да ми је врло жао и да ме срце боли без престанка. 3Желео бих, наиме, да сам будем као проклет одлучен од Христа – за своју браћу и своје сроднике по телу, 4који су Израиљци, којима припада усиновљење, и слава, и завети, и законодавство, и служба Божја, и обећања, 5чији су оци, од којих потиче и Христос по телу, који је над свима Бог – благословен у све векове, амин.
6Али не треба мислити да је пропала реч Божја, јер нису сви који воде порекло од Израиља прави Израиљци. 7И нису сви Авраамова деца самим тим што су његово потомство, него: „У Исаку назваће се твоје потомство.” 8То значи да сва телесна деца нису деца Божја, него деца обећања сматрају се као право потомство. 9А реч обећања је ово: „Доћи ћу у ово време и Сара ће имати сина.” 10Али не само она него и Ревека, која је од једнога зачела, од Исака, нашег оца; 11јер док се они још нису родили, нити учинили што добро или зло, да би остало онако како је Бог по свом избору одредио, 12да не зависи од дела него од онога који позива, њој је речено: „Старији ће служити млађему”, 13као што је написано: „Јакова сам заволео, а Исава сам омрзо.”
14Шта ћемо, дакле, рећи? Да није то неправда с Божје стране? Далеко од тога. 15Јер Мојсију говори: „Смиловаћу се на онога према коме имам милости и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења.” 16Стога, дакле, не зависи од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од милостивога Бога. 17Јер Писмо говори фараону: „Баш зато те подигох да на теби покажем своју силу и да се моје име разгласи по свој земљи.” 18Тако, дакле, смилује се на кога хоће и учини окорелим – кога хоће.
19Сад ћеш ми рећи: „Зашто онда још прекорева?” Јер ко може да се супротстави његовој вољи? 20Та ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Хоће ли рукотворина говорити свом творцу: „Зашто си ме тако начинио?” 21Или зар лончар нема власти над иловачом – да од исте смесе начини једну посуду за част, а другу за срамоту? 22А шта ћемо рећи ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и да обзнани своју моћ, с великом стрпљивошћу поднео посуде гнева, прављене за пропаст, 23да би истовремено обзнанио богатство своје славе на посудама милости, које је унапред приправио за славу; 24као такве позвао је и нас, не само од Јудејаца него и од многобожаца, 25као што и говори код Осије: „Народ који није мој народ назваћу својим, и ону која није вољена назваћу вољеном, 26и догодиће се да ће се на месту где им је речено: ‘Ви нисте мој народ’, баш онде назвати синовима живог Бога.” 27А Исаија виче за Израиљ: „Ако број синова Израиљевих буде као морски песак, спашће се ипак само остатак, 28јер Господ ће своју реч спровести на земљи, испуниће је без одлагања.” 29И као што је Исаија прорекао: „Да нам Господ Саваот није оставио потомство, постали бисмо као Содома и били бисмо изједначени с Гомором.”
30Шта ћемо, дакле, рећи? Многобошци, који нису тежили за праведношћу, постигли су праведност, и то праведност од вере, 31а Израиљ, тежећи закону праведности, није достигао тај закон. 32Зашто? Зато што није настојао да га достигне вером, него делима; спотакоше се на камен спотицања, 33као што је написано: „Ево постављам на Сион камен спотицања и стену саблазни, и ко у њега верује, неће се постидети.”
Trenutno izabrano:
Римљанима 9: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije