Псалми 50:1-23

Бог над боговима, Господ говори, земљу дозива од изласка сунчевог до заласка. С прекрасног Сиона заблиста Бог. Долази Бог наш и не ћути, пред њим је огањ који прождире, око њега олуја бесни. Дозива небеса одозго и земљу да суди народу своме: „Скупите оне који ме поштују, који су жртвом са мном савез склопили.” Небеса објавише правду његову, јер је Бог судија. „Слушај, народе мој, ја ћу ти говорити, Израиљу, сведочићу против тебе ја, Бог, Бог твој! Нећу те прекоревати због жртава твојих, твоје паљенице су свуда преда мном. Не треба ми теле из дома твога, ни јарци из торова твојих. Па, моје су све звери горске и стока по планинама на хиљаде! Знам све птице горске, моје је све што се миче у пољу. Кад бих огладнео, не бих теби рекао, јер је земља моја и све што је на њој. Зар да ја једем месо воловско или да пијем крв јарећу? Принеси Богу жртву захвалну и испуњавај Вишњем завете своје! Призови ме у дан невоље, избавићу те и ти ћеш ме прослављати.” Зликовцу Бог рече: „Зашто расправљаш о заповестима мојим и у уста стављаш савез мој? Ти мрзиш науку моју и иза леђа бацаш речи моје. Кад видиш лопова, удружиш се с њим и с прељубницима се дружиш. Уста своја си пустио да зло говоре и језик твој преваре плете. Седиш с братом својим и оговараш, клевећеш сина мајке своје! Ти си то радио, а ја сам ћутао. Зар си мислио да сам ја као ти? Прекоревам те и то ти пред очи стављам. Схватите ово ви који сте Бога заборавили да вас не зграбим, и нико вас спасти неће! Поштује ме онај који ме жртвом хвали, који ходи путем беспрекорним. Таквом ћу показати спасење Божје!”