Зликовац бежи и кад га нико не гони,
а праведници су храбри као млади лав.
Кад се у земљи греши, многи су вође,
а с човеком разумним и ученим управа траје.
Човек сиромашан који тлачи убогог
као пљусак је после ког нема хлеба.
Који не поштују закон хвале зликовца,
а противе му се они који закон чувају.
Зли људи не разумеју праведност,
а они који Господа траже све разумеју.
Бољи је сиромах који безазлено ходи
него богаташ који иде путевима кривим.
Ко се држи закона, син је разуман,
а ко се с пропалицама дружи,
срамоти оца свога.
Ко увећава богатство своје лихвом с каматом,
сабира оном који ће сиромасима давати.
Ко окреће уво своје да не слуша закон,
гадна је и молитва његова.
Ко заведе исправне на криви пут,
сам ће пасти у јаму своју,
а непорочни ће добро наследити.
Богат човек мисли да је мудар,
али га разоткрива сиромах разуман.
Велика је слава кад се праведници радују,
а кад се зликовци уздижу, човек се крије.
Не избавља се онај који крије грехе своје,
а ко их признаје и напушта, милост налази.
Благо човеку који је стално опрезан,
а ко отврдне срце своје, у зло пада.
Зло је владар народу сиромашном,
као лав који риче и као гладан медвед.
Неразуман вођа много неправди чини,
а ко мрзи лакомост, дуго ће живети.
Човек који је душу окрвавио
бежаће до гроба и не може да се заустави.
Спашће се ко непорочно ходи,
а ко иде између два пута, у један ће пасти.
Ко обрађује земљу своју, сит је хлеба,
а ко за беспосличарима иде, обиловаће сиромаштвом.
Човек исправан обилује благословом,
а ко жури за богатством, не остаје без казне.
Није добро гледати ко је ко,
али се неко и за парче хлеба огреши.
Лаком човек јури за богатством,
а не зна да ће га оскудица стићи.
Ко прекорева човека, више ће хвале имати
него језик ласкав.
Ко поткрада оца свога и мајку своју
и говори: „То није грех”, друг је разбојнику.