Изреке 25:13-28

Добар гласник је ономе који га шаље као ледено освежење у време жетве. Он крепи душу своме господару. Ко поклоне прима а не даје, тај је као облак и ветар без кише. Стрпљивошћу се ублажује судија, а мек језик и кости ломи. Кад нађеш мед, једи га колико ти је довољно да се не би прејео и онда повраћао. Нога твоја нека ретко ступа у кућу ближњега твога да му не досадиш и омрзне те. Као маљ, као мач и као оштра стрела, такав је човек који сведочи лажно на ближњега свога. Као сломљен зуб и нога климава, такво је поуздање у несрећи у човека несигурног. Ко пева песме пред ожалошћеним срцем, тај је као онај који одећу скида на зими или сирће на живу соду сипа. Ако је гладан непријатељ твој, нахрани га хлебом. Ако је жедан, напој га водом. Тако стављаш жар на главу његову, а Господ ће те наградити. Северни ветар доноси кишу, а лукав језик љутњу на лице. Боље је седети у углу тавана него у заједничкој кући са женом свадљивом. Добра вест из далеке земље као хладна вода је души жедној. Као извор затрпан и студенац замућен, такав је праведник који се клања зликовцу. Јести много меда није добро, ни истраживати славу славних. Као град разваљених зидина, такав је човек који не влада духом својим.