Изреке 16:17-33

Пут праведних је да се клоне зла и ко пази на пут свој, чува душу своју. Охолост претходи паду, а дух гордости претходи пропасти. Боље је бити скроман с кроткима него делити плен са охолима. Ко размишља о говору, биће му добро, и благо оном ко се у Господа узда. Важи за разумног ко је мудрог срца, и пријатна реч увећава знање. Мудрост је извор живота оном ко је поседује, а казна безумнима је безумље њихово. Срце мудрог управља устима његовим и умножава знање на уснама његовим. Речи љубазне су мед у саћу, сласт души и здравље телу. Неки пут изгледа човеку прав, а крај му је пут смрти. Глад нагони радника да ради, на то га терају уста његова. Нечастив човек зло копа и на уснама његовим је огањ пламени. Зао човек замеће свађу и клеветник пријатеље раздваја. Насилник заводи ближњега свога и на погрешан пут га наводи. Ко очима трепће, превару спрема, ко је усне стиснуо, зло је смислио. Као круна је седа коса, налази се на путу праведном. Бољи је спор на гнев него јунак, и ко влада духом својим од онога који град освоји. Жреб се баца на руб огртача, али одлука долази од Господа.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Изреке 16:17-33